Zbogom, 2011.
1. januar 2012. u Bilo jednom | Komentari su isključeni | tvitni ovo |
Počela smrću kume, završila se smrću tetke koja je živela u užasnim uslovima i bila blagoretardirana od rođenja. Više gorka nego slatka. Sa mnogo iznenadnih suza i nemoći zbog smrti oca, iako se to desilo još 2010. Šta je to bilo, kog đavola?
Ah, da. Moja 2011. Ovim tekstom je teram u mačkupiterinu, a dobrodošlicu godini Armagedona ću poželeti sutra, kako vas ne bih spamovala. I jeste, ovo je Ja, ja, jaaaaaa, samo jaaaa! tekst. Obično ne pišem takve, ali, upotrebiću uzrečicu moje majke: ŠTA ME BRIGA. Nisam pijana, ne pijem,
[dalje...]
Pašče
25. decembar 2011. u Proza | 5 komentara | tvitni ovo |
Tagovi: mrzim 2011, retrospektiva
Pojavila se ni od kud i istog trenutka krenula da maše repom. Nikakva uzdržanost, nikakav takt. Samo skakanje, mahanje repom i lajanje do iznemoglosti.
Dobro, kuče kao kuče. Jednom te salete negde na ulici, u nekom hodniku, mračnom uglu i više ih nikad ne vidiš, a u međuvremenu ih pokupe šinteri. Tako će biti i sad.
Dođavola, evo je opet. Možda neće, ovde ima toliko ljudi…..ne, ne, izgleda da me je namirisala. Juri okolo poput osice, priđe svakome, lizne ga, zalaje i opet se vraća.
Taman je delovalo kao da će
[dalje...]
Pionir sam, tim se dičim.
29. novembar 2011. u Bilo jednom | 12 komentara | tvitni ovo |
Tagovi: 1989, Jugoslavija, marame, osnovna škola, Partizani, pioniri, prvaci, Tito
Možda sve ovo i nije bilo tako davno, ali u mojim sećanjima gotovo da je zapisano kao priča iz tuđe prošlosti. Isuviše je neverovatno da bi bilo deo mog, naših života mogao da bude toliko drugačiji od ovoga danas. Stoga često gledam slike, čisto da bih podsetila sebe da se stvarno desilo.
Pošla sam u školu sa 6 i po godina, 1. septembra 1989. U odnosu na džinovsku decu u svom odelenju, bila sam šaka jada, jedina osoba koja je nosila broj cipela ispod 30, jedini biser koji je pobegao pod
[dalje...]
Šabloni za pljuvanje praćeno žicanjem (1. deo)
28. novembar 2011. u Humor, Uputstva | 3 komentara | tvitni ovo |
Tagovi: falinka, gadget, gadžet, gostovanja, hrana, jelovnik, koncerti, molbe, muzičari, proizvod, restoran, tehnika, žalbe, zamena
Opšte je poznato da je glavna dužnost nas, blogera; sve ono što se završava na -iva: inicijativa, alternativa, pozitiva, negativa, kolektiva, biti diva. Kao takoreći personifikovani sufiks svih navedenih koncepata, rešila sam da dam svoj skromni doprinos razvoju blogovanja u republici Srbiji, a – po potrebi – i šire!
Sigurno biste želeli da budete uticajni, da pljujete neke i dobijate nešto – naravno, džabalesku. No, tu postoji jedan ozbiljan porblem: ne umete da pišete. Stalno ponavljate jedno te isto, tekst vam nema ni glavu ni rep. Ništa zato…ja umem! Kao i
[dalje...]
Je l’ može sajt? Može, ali da pošteno platiš.
22. novembar 2011. u živi rad! | 10 komentara | tvitni ovo |
Pre neki dan, pisa’ mi je jedan čo’ek i rekao da ima posao za mene. Hteo je, naime, da mu napravim temu za WordPress. Pitam ga, ljubazno: „A koji je vaš budžet za ovaj projekat?“ Odgovara mi da mu je budžet 25 €. Pošto je verovatno, makar u dubini duše, očekivao da ću se zaprepastiti, dodao je da je to samo njegov blog.
Samo kad se nisam strovalila.
Radim ovo više od 11 godina, svaki sajt odradim od početka do kraja: konfiguracija, prijavljivanje na sve potrebne servise, instalacija WordPress sa provereno dobrim
[dalje...]
Gde su face sa male mature 15 godina kasnije?
19. novembar 2011. u Bilo jednom | 20 komentara | tvitni ovo |
Imate nekih 24-25 godina i profile na društvenim mrežama. Bavite se Internetom. U početku, na neimenovanoj društvenoj mreži koju svi koriste, čuče samo drugi zaluđenici, te klinci iz američkih koledža. I lepo je, nigde nikakvih gluposti, svi igrate igrice iz kamenog doba, tipa (fluff) Friends, Vampires, Zombies, Werevolves i Slayers…
…i onda se, tokom sledećih nekoliko godina, pojavi vaše društvo iz osnovne škole. Pošto većinu godinama niste videli, prvo mašete repom kao ludi, a onda shvatite da se njihova aktivnost na društvenim mrežama sastoji od stereotipnog kačenja slika sa odmora po
[dalje...]
Sveti Đorđe i Parižanka
18. novembar 2011. u Humor | 1 komentar | tvitni ovo |
Sveti Petar je bio na lošem glasu od kako je uspeo da otruje svog rummejta Pavla. Da li je to uradio namerno? Da li je riba stvarno bila pokvarena? Elem, ni on sam se nije osećao dobro zbog toga. Problemi sa Pavlom poremetili su njihov odnos – nisu više gledali utakmice zajedno, niti su se kladili. To je dalo Petru vremena da razmišlja o svojoj budućnosti. Jedna misao je bila dominantna. Imao je preko dve hiljade godina, a još nije našao žemsku. Kako to da do sad nije primetio
[dalje...]
Macika, mačak pesnik
27. oktobar 2011. u Bilo jednom | 2 komentara | tvitni ovo |
Tagovi: 2000, 2001, Macika, mačke, životinje
Izađemo Džudi i ja neki dan oko osam sati da projurimo. Nju poteralo, nervozna, ne bih da rizikujem. Ispred naše kuće, tačno ispod mog omiljenog drveta, ležao je sivobeli mačor. Mrtav. Prednje šape su mu bile sklopljene, kao da se molio. Verovatno se vraćao iz nekog donžuanovskog pohoda, pa ga je tresnuo automobil. Džudi je lajala, kao da nije shvatala da je to leš. Tresnula sam je novinama po zadjnici i vratila je kući.
Sledećih pola sata, pokušavala sam da doručkujem, da nešto radim, nije mnogo vredelo. Samo sam se sećala
[dalje...]
Samo pozitivno!
24. oktobar 2011. u Humor | 13 komentara | tvitni ovo |
Tagovi: nerealni optimista, optimizam, pozitiva, pozitivna energija, pozitivno
I ja sam, posle mnogo inspirativnih tekstova i veselih trenutaka provedenkih sa dobrim ljudima shvatila da je jedino rešenje biti uvek pozitivan, nerealni optimista i posmatrati svet sa vedrije strane! Evo kako se to dogodilo…
Džukci
19. oktobar 2011. u Bilo jednom | 12 komentara | tvitni ovo |
Pre mnogo godina, svake srede sam čekala da mama donese „Mikijev zabavnik“. Za razliku od druge dece, prvo bih čitala priče Ljiljane Smiljanić i Veroslava Rančiča. Rančićeve priče su bile mnogo raznovrsnije i beše jedna o psu po imenu Smokac. Kao mlad, Smokac je bio glavni dasa u kraju, a kao matorog, ostavili su ga na trotoaru u prometnoj ulici. Čekao je da se vrate, nije se više mnogo micao, čak je odbio i meso koje mu je doneo vlasnik obližnje mesare. Može se i pretpostaviti kako se priča završila,
[dalje...]
