Gunđam po kućama!

…u međuvremenu…

23. septembar 2010. u Bilo jednom, Posao | 6 komentara | tvitni ovo |
Tagovi: događaji, mama, metastaza, pesničenje, posao, rak, socijalni mediji, tata, web design, život

Prošlo je nešto više od mesec dana od kako sam počela da pišem blog na našem jeziku. U međuvremenu, sve se izmenilo. I ne, ovo nije neka spiritualistička priča, neće biti svetla na kraju tunela, tresnuće vas samo teretni voz.

Tokom ovg perioda upoznala sam gomilu finih ljudi. Ostali su me ignorisali poput zveri koje ne vole pridošlice na svojoj teritoriji. Videla sam kako funkcionišu umovi IT stručnjaka i samozvanih stručnjaka u Srbiji, a napisala sam i jedan tekst koji je digao mnogo prašine za jedan tako mlad blog. Izgled sajta nisam stigla da unapredim, kako zbog loših, tako zbog dobrih vesti.

Linkovalo me je četvoro ljudi: Džejn Dou, Ivan Ćosić (sa Debeljuce), Stevan Stančević i Vera Mlađan, u čijim tekstovima o pratipetku sam se pojavila dva puta. Naravno, ovim dobrim ljudima sam zahvalna. U poslednjem slučaju me je prijatno iznenadio neelitistički pristup svemu ovome, koji je kod nas retkost. Uglavnom nalećemo na "ja sam faca i zato ne bih da te pratim", "ti previše pričaš za moj ukus" i "ja teško prihvatam nova lica, ko zna ko si ti". Sve to se da pročitati između redova.

Ja? Ja sam linkovala koga god sam stigla, neke sam verovatno i zaboravila. Pošto nisam od juče (već od prekjuče), znam da toliko linkova na svakoj stranici nije dobro ni za SEO, ni za sam dizajn sajta

Hajde sad da pređemo na prave promene u životu tokom ovih mesec dana. Za početak, koji su moji stavovi u vezi sa nastupajućim događajima i onim koji se održava dok ovo pišem?

Gansi u Areni? Nisam tamo. Pišem ovo dok se ljudi, valjda, zagrevaju uz predrugupu. A i da sam otišla, to bi bilo iz čiste radoznalosti. To nisu oni Gansi na koje su se ložile moje drugarice u osnovnoj, tu nema drugog najboljeg gitariste na svetu u poslednjih 30 godina (mada on, za razliku od prvoplasiranog, uglavnom zna kako se zove, koji je danas dan, a mislim da nije ni tako ćorav); tu su samo silikonski ups-starim Eksl i neki novi ljudi.

Pesničenje u subotu? Ako se pojavim, biću "pesnik namernik", jer se nisam prijavila. Prepoznaćete me kao osobu sa glasom koji iritira 90% ljudi. Kako reče jedan od tri mangupa koga sam uklonila sa Twittera, jer me je konstantno "poklapao" zbog negativnih stavova o opijatima i (malo previše) slobodnom seksu, što se dere ona glupača?

BlogOpen? Lepa stvar, no ne mogu da prisustvujem. Mami se ne sviđa jedno od troje ljudi koji su događaj predstavili u emisiji "Oko" pre par sedmica, no ja bih opet otišla da se nije isprečilo nešto drugo. Propustila sam gomilu događaja iz oblasti IT i socijalnih medija ovog meseca, a izgleda da će tako biti i sledećeg.

A šta se to isprečilo? Po običaju, život.

Loše vesti...
U tekstu protiv nuklearki, nadala sam se da tata nema rak na plućima. U međuvremenu, smo saznali da ga nema i da je tumor benigni. Na svojim nogama otišao je u bolnicu da mu odrade manje-više rutinsku intervenciju uklanjanja tog tumora...

...a iz bolnice je izašao kao neizlečivi bolesnik, koji je primio četiri doze radioterapije, zbog metastaze na cerebrumu (malom mozgu). U izveštaju nadležnog lekara i konzilijuma piše da je u pitanju bila palijativna radioterapija, da će u oktobru odraditi dve kure hemoterapije, a kasnije, ukoliko bude sve u redu, konačno odstraniti tumor na plućima. U ovom trenutku, sve to ne izgleda tako. Tata je nepokretan, svaki dan dolaze iz doma zdravlja kako bi mu dali infuziju, veoma malo govori, još nije uspeo da sedne, nosi kateter i jede na kašičicu i slamčicu. Kad mu je bolje, tad mu je dosadno, jer hoće da gleda TV i rešava ukrštene reči.

O svemu ovome ću tek pisati. Do tad sam vratar, fizikalac, nabavljač, telefonistkinja i perač sudova tokom dana; a mirno radim uglavnom noću.

Dobre vesti?
Od 29. avgusta ponovo radim za svog starog bosa, mladog engleskog biznismena koji sad živi u SAD i osniva novu kompaniju, od nule. Pošto još uvek nemamo dovršeni sajt i logo (ja radim na tome), ne mogu vam tačno reći kako se ova kompanija zove i koja je tačno moja uloga u njoj. Pomenuti gazda je car. Težak je par desetina miliona, a aktivno učestvuje u svim poslovima svojih firmi, razgovara sa zaposlenima preko Skajpa i preporučio mi je neke knjige i filmove. Na takve kao što je on teško se nalazi. Sa materijalne strane, sedim kô na iglama, jer znam da ću 30. septembra imati lepu platu od koje ću konačno moći da zamenim neke delove ovog šporeta (RAM, HD i matoru grafičku), uzmem telefon koji lopovi ne ignorišu kad zavuku u moju torbu i, što je najvažnije, učinim nešto lepo za mamu i tatu. Govorim kao da imam pet i po godina, ali ne vidim zašto bi ovo trebalo reći na drugi način.

Takođe, opštenje sa ljudima iz domaće blogosfere, IT i soc. med. industrije; donelo mi je dugo čekanu motivaciju. Više mi nije problem da radim svaki dan, da istražujem, brzinu da ne spominjem. Kupila sam nekoliko domena i počela da radim na interesantnim projektima na našem jeziku, ali otom-potom.

Uglavnom, ovo je bila dobra odluka. Hajde da vidimo kako će ići dalje. Dokle god loše vesti mogu makar malo da priđu dobrim, ja sam zadovoljna.