Stigao nam je i Dan zaljubljenih. Sve je ružičasto, slatko, svi bi da kupuju gaćice sa rupom odozdo, svi bi da se prežderu čokoladnih bombona kojima je čika Mišković prelepio etikete, pošto im je rok istekao 2007. Drugar iz osnovne koji je na kraju prvog razreda bio nedovoljan, jer nije naučio da čita, deli stihoklepačke masturbacije svojim obožavateljkama, koje ga valjda cene samo zato što organizuje nekakve tamo grčke žurke i ima profil sliku sa cigarom. A za sve duše moje, osmog trećeg nastupaće Kemal Monteno, jer dakako, niste romantični ako vas to ne zanima. Masimo ove godine nije bio dostupan, izgleda.
I blogosfera slavi ovaj sveti dan...zovite ga Trifun, zovite ga Valentin, zovite ga kako god hoćete. Svi su podelili svoje ljubavne priče. Red je i na mene. Evo kratke vizuelizacije ljubavnog doživljaja koji pamtim, koji je ostavio trag na mom srcu, pečat na mojim dokumentima, kamenac na mojoj kadi, lešnik u mojoj običnoj, mlečnoj čokoladi. Volim i ja vas!
Prekrasna prica. Nadasve me taknula u srce te dusu, posebice jer se pronalazim u njoj. 🙂
Au!! A u kom uglu? Ja mislim da te ima u donjem desnom, no nisam 100% sigurna.
jel ovo nemaš ljubavnih doživljaja ili mi je slab protok?
Ti ne razumeš moj ljubavni doživljaj, avaj. Zar ne vidiš da je ljubavni? Ima i roze okvir.
Pfft, sad mi je jasno, zaboravila sam mašnicu.
Vera ,Vera i Verovanje -opasanost koje je opasno, za um i razmisljanje narodnih shvatanja .cokolada je cokolada
Hahaha, moram priznati da sam "udarila" F5 misleći da mi se slika nije otvorila! Srcedrapateljan je doživljaj, moram da priznam, lila sam suze i sama dok sam...čitala? gledala?
Dovela si me skoro do suza 🙂 Nista dublje i lepse u okviru ruzicastog okvira nisam procitao jako dugo! E pa svaka cast...
Baš si se teško napatila. Naročito mi se dopada tvoj optimizam na kraju, neobično za tebe, ali svakako obećavajuće.
Čitajući (gledajući) ovu tvoju ljubavnu priču, shvatila sam da i ja imam neke slične.