Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Sudbina konja Zelenka

Neko voli Bubu. Neko voli Trabante, pa ih dorađuje kô blesav za Nytro Olympics u Fuckedheimu...mislim, Hockenheimu. Neko voli Spaček. A ja volim Renault 4. Tačnije rečeno, volim svog Zelenka.

Zelenko je došetao iz fabrike u Sloveniji negde oko Dana republike 1988. godine. Zamenio je Plavog, koji je čamio na ulici do 1994. godine, jer u ona divna-davna vremena nije bilo zoniranih parkirališta. Zelenko je odmah pošto je kupljen, na -22 stepena išao do Liptovskog Jana u Slovačkoj. Zelenko je bio svugde, od Volosa do Berlina, od Maribora do Arada. Zelenko je terao moje drugare iz srednje i mamine kolege muzeologe iz cele Evrope da se češu po glavi. Zelenko je delovao ljubomoran kad je deset godina kasnije tata dovezao promotivni, pojačani Ford Ka, na kome se nedelju dana pre toga, za časopis Auto-Moto Novosti, slikala Ksenija Pajčin. Zelenko se tad osećao kao Suzica.

Zelenko je kraden. Triput.

Prvi put su ga ukrali 2000. godine, u julu. Tri meseca ga nije bilo, a onda su ga pronašli u Kozjačkoj ulici na Senjaku, kad je neki stanar tražio da mu sklone taj šporet koji je tu već mesecima, jer ne može više da ga gleda. Jedino što je nedostajalo bilo je pakovanje Ariel deterdženta, sve ostalo je bilo tu.

Kako su ga ukrali? Kome treba Reća? Ne znam kome treba, ali pali se na dugme. Crveno dugme u kokpitu, samo što još ne piše ON/OFF.

Onda smo bili mirni do 01.06.2006. godine. Tog jutra, tata je ustao i video da nema Zelenka. Zvali smo policiju. Objasnili su nam da, već neko vreme, kradu Dijane, kako bi izvadili motor i napravili neko maltene steampunk hibridno vozilo, nalik motokultivatoru sa prikolicom. Palo im je napamet da, možda, možda, kradu i Reće.

Dva dana kasnije, zvoni telefon. Mama diže slušalicu.

Policajac: Da li je to stan Aleksandra Tanackovića?

Mama: Jeste, ali on trenutno nije tu. Ko ga traži?

Policajac: SUP Palilula. Našli smo vaš automobil.

Mama: Obradovaće se.

Policajac: Čekajte malo. Našli smo ga na dnu Dunava, kod "Velike Ostije". Tim ronilaca ga upravo izvlači napolje. Tu je i televizija.

(Mama samo što se ne sruši.)

Mama: Da li je neko poginuo?

Policajac: Ne, ukrali su ga, izgleda, Cigančići i ostavili su ga na nizbrdici, u leru.

Isprva smo mislili da nas neko baš, baš zavitlava, ali onda su došli po tatu i odveli ga na lice mesta. Bili su dovoljno fini i da nam obezbede prevoz automobila do kuće. Izgledao je nenormalno: prepun blata, puževa, bilo je čak i nekoliko mrtvih riba. Pored tate i mene je prošao čovek koji je rekao da se sve to ne bi desilo da je NJEGOVA stranka na vlasti. Pitali smo ga koja je to stranka. Ispostavilo se da je sam osnovao jednu; ili - ono što je delovalo mnogo verovatnije kad pogledate kako izgleda i kako se ponaša - da živi u uverenju da ju je osnovao.

U nedostatku tragedija, u trenutku kad je pola vesti bilo o nastupajućem nastupu Red Hot Chili Peppers na polju kod Inđije, Zelenko je postao medijska zvezda. Pojavio se na nekoliko televizija, a ja sam uspela da uhvatim video snimak.

Get the Flash Player to see the wordTube Media Player.

A tata? Tata je odvukao Zelenka u Popovu baru, kod automehaničara. Posle 40 dana popravki i prepravki, mnogo puževa koji su završili u Sebešu i mnogo piva koje je majstor popio; Zelenko je vakrsnuo. Kad su ga komšije videle ponovo parkiranog ispred naše zgrade, mislili su, valjda, da su pošandrcali. Jedino što je nepovratno otišlo bio je Blaupunkt radiokasetofon. Njemu, nažalost, nije bilo pomoći.

Zelenko 04

Zelenko 02

Zelenko 03

Dan pošto smo ga vratili, Zelenko je ponovo ukraden. Ovoga puta sam čula lopove, istrčala na ulicu, malo je falilo da me pregaze.

Krajem avgusta, stiglo nam je obaveštenje od suda, krivično su gonili dvanaestogodišnjake na lepku koji su prvog juna ukrali naš Renault. Braća - Elvis i Maradona R. Sa tako senzacionalnim imenima, nije ni čudo što su se na senzacionalni način (zamalo) otarasili naše šklopocije. Nismo hteli da ih tužimo, i ovako i onako su, u međuvremenu napunili dovoljno godina da ih smeste u popravni dom.

Neuništivi Zelenko i ja, jul 2007

Neuništivi Zelenko i ja, jul 2007

Posle nekoliko dana, tata je pošap na pecanje, vozeći Zelenka. Komšija sa psom, nikad avanturista, gledao je kako odlaze, kao da je posmatrao brod koji se udaljava, kao da je to bio film. Uveče ih je čekao. Naravno, vratili su se. Možda je hteo da pita tatu da li je vodio auto da pliva, jer je bilo veoma taplo. Ko zna?

Zelenko je i dan-danas upotrebljiv. Posle tatine smrti u oktobru 2010, Parking servis nam nije izašao u susret i morali smo da ga ponovo pošaljemo u Popovu baru, gde živi jedan porodični prijatelj, pošto kod mehaničara nije bilo dovoljno mesta. Ja učim vožnju na VW Polo, pokušavam da se naviknem na svoj Ford Ka, ali znam da ću jednom morati da probam Renault 4. Menjač kakav druga kola nemaju me prosto zove, kao i sve ostalo, što je na Zelenku dotrajalo, a radi.

Kad bi mene neko pitao šta želim da učinim s ovim kolima, ja bih na kolenima molila Bracu Petkovića da ga primi u Muzej automobila, jer će mu jednog dana i ovako i onako trebati Renault 4. Zelenko jednostavno ne sme i ne treba da umre. Evo, sešću na devedesetpeticu i idem da posetim Zelenka. Moram. Čula sam da su skoro bile i neke poplave, da se Sebeš izlio. To njemu sigurno ne smeta, i ovako i onako je vodozemac.

11 komentara na Sudbina konja Zelenka

  1. Sasa Stojanovic kaže

    Zelenko mora da zivi, makar mu napravila muzej u svom dvoristu. Cudna je on zivuljka, zeljan zivota.
    I da, moras ga voziti, Jednom mesecno, jednom mesecno. I on ce sa zahvalnoscu nastaviti da zivi i donosi koje kakve radosti. Imao je on svoj "bal na vodi" i imace jos kakvu ludost u buducnosti.

     
  2. Šovlja kaže

    Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa Zelenkooooo!!!
    FENOMENALNA priča, ko god da te je naterao na 30 days of pisanje - svaka mu čast! Ako si ti samu sebe naterala - onda svaka tebi čast.

    Stvarno mi se mnogo sviđa, pa ću taman iskoristiti priliku da pitam da li mogu da preuzmem i objavim (uz link, potpis i svu propratnu opremu, naravno) na cuvajzivot.com ? 🙂

    I stvarno mu jeste mesto u muzeju!

     
  3. Marinela kaže

    Aaaaa, želim da me jednom provozaš u Zelenku! 🙂

     
  4. Radmila kaže

    Naježila sam se. Veoma je dirljivo.

     
  5. Mira kaže

    Trebalo bi da zavrsi u muzeju, ali ne mislim da je on zreo za muzej! Moze on jos da ide.

    I ja sam emotivno vezana za Reno 4. Mi smo imali crveni, ali nije presao toliko kao Zelenko. Najdalje je isao u Dalmaciju. Stalno se kvario, a odrzavanje je bilo skupo. Prodali smo ga 1987 ili 1988 i kupili Ficu.

     
  6. Charolija kaže

    Zelena cokulica. 😀 Impresivan put je prešao i nadam se da ćeš ga i ti provozati, ali da nećete imati sličnih avantura. 😉

     
  7. shunjalica kaže

    zelenko je čudo! ne sumnjam da će ga neki muzej već naći i usvojiti! 🙂

     
  8. Milenko kaže

    Oduševio sam se čitajući tvoj tekst. Ko nije vozio Reno 4, ne može ni da zamisli koliko je to lep osećaj.

    Ako oćeš da središ "Zelenka", imam dobrog majstora. Pokazaću ti slike mog "rendže" kako izgleda sada. Javi se milenko.kovacevic@novosti.rs

     
  9. Đorđe Sugaris kaže

    Ako nisi do sada, kontaktiraj R4 klub Srbije, imaju jako dobru bazu fanova, majstora, organizaciju sveukupno, drugari su i hoće da pomognu, posebno ako automobil ima priču poput ove! 😀

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.