Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Priča o jednom Milošu

Not Funny, How Embarassing! Kiss My White Puppy Butt, I'm a Big Macho Dog Mom - I'm one year old on February 14th!Posle teksta o srcu ljudi na Internetu koji je napisala Cyberbosanka, duboko sam se zamislila. Razmišljala sam o devojci, o tome kako se devojka oseća. I shvatila sam da to osećanje poznajem. Zbog svoje nezaljubljive prirode, doživljavam ga veoma retko, do svojih kasnih dvadesetih sam umela i da ga sasečem u korenu u trenutku kad počne da mi bude loše...ali, sve u svemu, poznajem ga. I razumem devojčino beznađe. Zbog toga, ovaj tekst je posvećen njoj, u nadi da će naći nekoga ko će je stvarno voleti, bez obzira na sve. Ljubav i treba da bude takva, zar ne?

Poznanica mi je pre par meseci rekla da su ovo veoma nezahvalna vremena za jednu ženu. I bila je u pravu. Elem, ovu priču posvećujem devojci, jer sam slušala šta je boli i, iako nisam sto posto mogla da stanem na njemu stranu, jer nisam u njenoj glavi, prepoznala sam bar tri sopstvene priče u njenoj. I zato ću vam pričati o Milošu. Miloš me verovatno nije najviše vukao za kosu po trnju, jer sam iz više nego racionalnih razloga odustala od njega, ali ožiljci koji se jedva naziru ne mogu se ponovo pretvoriti u rane, tako da biram njega. Uostalom, moje razočaranje iz 2003. i ja smo najbolji prijatelji. Moje razočaranje iz 2003. je pronašlo prvu koja je naišla, dan danas kaže da je neprivlačna, da liči na dete buldoga i oklopnog vozila, ali on je dobio nešto što je hteo: nekoga ko će stalno biti pored njega, kakav god taj neko bio.

Ko je sad pa taj Miloš? Nije mnogo bitno odakle je, koliko ima godina i čime se trenutno bavi. Ovo poslednje ne bih mogla da vam kažem ni da želim, jer sam sve kontakte s njim prekinula. Ono čega se sećam je da je Miloš talentovan slikar, manje-više talentovan muzičar i hronični zavodnik. Ladykiller, rekli bismo. Kao radnik je poprilično neozbiljan, mogao bi da naniže otkaze kao brojanicu. Barem je takav bio. Možda je u međuvremenu sazreo, možda se oženio, dobio decu. Možda ga je konačno nokautirao stariji brat neke od tih silnih devojaka koje je zavodio. Najbolje bi bilo da se desilo sve to, nebitno kojim redom.

Upoznala sam Miloša na Dan zaljubljenih 2007. godine, zaposlili su ga kao prodavaca u firmi gde sam radila na mestu kreativnog direktora. Zakačili smo se posle dva minuta - pokušavao je da me uveri da treba nešto da kupim, ne shvativši pritom da mi deklamuje tekst o proizvodu za negu tela koji sam napisala dva dana ranije. Kroz zube sam izustila: "Znaš, ja radim ovde. Ja sam pisala to što mi prepričavaš!". On se samo blentavo iscerio. Kad sam došla kući, ispljuvala sam ga na našem forumu. Odgovorio mi je trol koji je napisao da sam bezobrazna mušterija, te da je "novi momak bash supeeeer". Možda tebi.

Desetak dana kasnije, ponovo smo naleteli jedno na drugo. Prišao mi je kad sam sa drugaricom došla u jednu od naših prodavnica, da vidim kako su proizvodi aranžirani i uradim par fotografija za forum. Preporučio mi je moj sopstveni sajt, kao i sajt mojih tadašnjih rivala...ispostavilo se da volimo istu muziku. A ja sam bila mlada i glupa i mislila sam da to, valjda, znači da smo srodne duše. Tražio mi je neke DVDje sa koncerata, u zamenu je obećao sve dotadašnje sezone South Parka. I tražio mi je broj telefona. Rekao je da moramo da se vidimo. Pomislim: "No, dobro. Nije moj tip, no sladak je. Fin je. Mogu da pokušam."

Tu sam pogazila svoje nepisano pravilo: ljude ne procenjujem na osnovu izgleda, već na osnovu duše; a sve ostalo dolazi kasnije. Ako se ne slažete sa mojim pravilom, šteta. Ja ne umem drugačije da živim. Ako mi se neko svidi, jer je dobar, ljubazan i pametan, to je to. Ako je uz to i lep, to je slučajnost. I bonus, naravno.

Sutradan smo proveli celo kišno popodne u radnji, razgovarajući o omiljenim slikarima, piscima i muzičarima, pretresajući sve moguće fore iz crtaća. Bila je nedelja, nismo imali mnogo mušterija. Lep dan, sve u svemu.

Maca na rođendanu...ispališe je!I onda sam pozvala ceo kolektiv firme na svoj dvadesetčetvrti rođendan. Imalo se, moglo se. U to vreme, nisam znala da će mi samo jedna osoba od njih dvanaestoro postati, i ostati prijatelj - tiha, staromodna devojka po imenu Marija, koja me je podsećala na vile iz Diznijevih filmova. Mislila sam da ću biti dobar ortak sa Jecom, da ću gledati filmove sa Mirkom i Jovanom, bratom i sestrom sa juga Srbije, da ću ići na koncerte sa našim gay drugarom Miljanom, te sa Tatjanom i Mijom. Ništa od toga se nije dogodilo. Svi su ispali licemeri koji su mi se šlihtali, jer sam bila na njihovoj strani, a ne na strani naše stroge administracije. I...niko od njih mi nije došao na rođendan. Popis, kažu. Kijavica, rekoše. No, ruku na srce, svi su se izvinili. Samo Miloš nije.

Sutradan sam obišla obe naše radnje, kupovala koješta, u to vreme sam volela da trošim novac iz čiste obesti. U prvoj radnji sam dobila ogroman poklon od Miljana i Jece. U drugoj mi se Tatjana izvinjavala, jer šatro živi predaleko, a onda je sa balkončeta sišao Miloš. Krenuo je da kuka kako je ispao idiot što mi se nije javio, kako je morao hitno nazad u svoj rodni grad, Požarevac. Onda je rekao kako bismo baš mogli na piće. Prihvatam i odlazimo na kafić dvadeset metara odatle. Prolazi klinka koja prodaje ruže. Miloš naručuje "lepi cvet za lepu damu". Malo pocrvenim. Ne znam da li sam polaskana, zbunjena ili oba. Znam samo da mu opraštam. Tokom sledećih dana, redovno smo se dopisivali, povremeno sretali na poslu.

Posle nekoliko dana ponovo me je pozvao na kafu. Mislila sam, evo super prilike da shvatim šta tačno hoće od mene. No, hoćeš vala, poveo je druga. Sedeli smo u bašti Platoa, pričao mi je o tome kako trenutno nema stan i svake noći spava kod nekog drugog, kao da je bilo i dana kad je posle posla odlazio kući u Požarevac. I očekuje razumevanje. Maltene se rasplače. Uhvatim ga za ruku, nasmešim se i kažem da poznajem dilerku nekretnina koja sigurno zna ko bi mogao da mu izda stan. On doda kako Milena želi da mu bude cimerka, što mu nije jasno, jer ona živi u kući svog brata. Pomislim kako je Milena čudna, ne kapirajući da je ona odlepila za njim, te da pribegava svim mogućim i nemogućim sredstvima. U međuvremenu sam saznala da je ona bila famozni trol sa foruma, koji se javljao samo kad je trebalo da kaže da je Miloš super. Miloš to nikad nije saznao.

Krajem marta smo razgovarali poslednji put uživo. Povela sam Marinelu sa sobom i došla u radnju, zagrljene. Rekle smo da bismo se venčale i tražile Milošu da nam bude kum. Kao i svaki potpuno normalan čovek, predložio je da nam uradi tretman nadlanica, koristeći nekoliko preparata. Držao mi je ruke dugo, gledao me je pravo u oči. Ne znam šta je hteo da mi kaže.

Prvi april. Miloš daje otkaz, koji bi i ovako i onako popio zbog nedolaženja na posao i nejavljanja da neće doći. Kasnije sam saznala da mu se isto desilo u Mamutu. I, kao i u svakoj potpuno logičnoj priči, odlazi u Sloveniju da poseti svoje roditelje gastarbajtere. Čudan smisao za humor. Čudna šala. A u svakoj šali ima pomalo istine. U nekima mnogo više.

Javio se polovinom meseca i rekao da mu nedostaju naši razgovori i naše drugarstvo. Priložio je rad slikan voštanim bojama - karikaturu našeg idola, Džona Frušantea. Kaže da je mislio na mene dok je to slikao i da će se u maju vratiti u Srbiju, te da moramo da se vidimo. Kad sam odgovorila i rekla da je slika fantastična, rekao je da će mi je pokloniti.

aoganKad se vratio iz Slovenije, pitao me je da li imam MSN. Posle potvrdnog odgovora, dodao me je i svako veče je dolazio da priča sa mnom i pričali bismo do četiri-pet ujutru. A priče su mu bile umobolne. Prvo mi je objasnio kako mu se već godinama priviđa žena koja se zove Emilie Frontbergstein, koja je živela pre 400 godina i umrla poprilično mlada. Govorio je kako se budi obliven hladnim znojem kad je sanja. Na kraju se ispostavilo da je ta Emilie Frontbergstein inspirisala sva njegova ulja na platnu. Pretpostavljam da bi me ubedio i da je Amadeo Modigliani video tu ženu, samo da smo nastavili da se raspravljamo o tome. I da, tako je, ti si veliki umetnik, napaćena duša, rođeni boem, a ja sam samo neka glupačica koja piše pesmice. Muzika i ulja na platnu su prava umetnost, a poeziju može da piše i moja baba. Jes' vala, tako je.

Puštao mi je svoju muziku. Svirao je gitaru samo dve godine, onda se zaljubio u neki indijski citat, pa je istetovirao neko čudo i pokor preko cele desne mišice, probušio svako uvo po dva puta i počeo da snima pesme.

Onda je krenuo da se raspituje o mojim ljubavima i vezama. Rekla sam mu da nisam našla nekoga kome ću verovati i ko će u meni videti nešto više. On je rekao da ni on sve to nije našao....do gospođice D. I da mnogo voli gospođicu D. Ona studira umetnost na fakultetu u Portugalu. Ona dolazi za letnji raspust i provešće mnogo lepih trenutaka zajedno. Ona je ljubav njegovog života, zbog čega muva svaku devojku koju vidi. Ona je D.

Znaš šta, mangupe, sve to si mogao da mi kažeš još u februaru. Đubre jedno nedotupavno. Svinjo nijedna. Kog đavola me zamajavaš tako dva i po meseca, praviš me budalom, poklanjaš ruže? U čemu je tvoj problem.

U to vreme je išla i ona emisija "Karaoke obračun" na B92. Miloš je nekoliko puta pevao. Uopšte nije umeo da peva, a sećam se da je pevao Suicide Blonde, pod pseudonimom Loshmi Lav. Drugarica i ja smo to gledale iz njenog ludog stana u potkrovlju, sećam se da sam se preturila sa one lopte za gimnastiku. No, ne zbog toga što sam bila zaljubljena. Nisam. Jednostavno sam bila besna.

I dobro, gospođica D. je kao ona Šakirina suparnica iz Don't Bother, a Milena ima crvenu kosu, u 28 godina se ponaša kao da ima 18, ne odustaje od Miloša, što znači da bi on mogao i za vjeki vjekova da se hrani njenom pažnjom. Ove ostale devojke su očigledno odustale.

Video je da mi je bilo krivo. Rekao je da će za dva dana doći u Beograd i da možemo u šetnju i na sladoled. Jutra kad je trebalo da dođe poslao mi je poruku na MSN, rekavši da je izgubio telefon i da ćemo se sigurno sresti negde kod radnje. A taj dan je bio veoma važan za firmu - dolazio je šef iz Subotice, imali smo sastanak administracije, trebalo je da idemo i vidimo našu novu kancelariju. Pošto je šef uvek kasnio, jer je Jaguar kuhao, kao uostalom i sva skupa kola koja, je l' te, ne valjaju ništa, sedela sam na balkončetu u radnji i zabavljala se slikajući proizvode izbliza. Onda sam dole videla kako se svi pozdravljaju s nekim. Miloš!

Ne znajući ni sama zbog čega, rešila sam da se ne pojavim. Posmatrala sam sve iz prikrajka. Posle sam pitala Jovanu šta je Miloš rekao i kuda je otišao. Rekla je da će se vratiti. Vratio se dok smo šef, PR, posebna promoterka unajmljena povodom EXITa i ja sedeli kod Grčke kraljice i razgovarali o poslu. Vratio se...sa Milenom. Ignorisala sam ga.

Kod kuće me je čekao besan mejl. Miloš je pisao kako sam ga ponizila i povredila, kako je on Milenu slučajno sreo na Slaviji, kako moramo zajedno na Green Fest, kako bismo mogli na još neki koncert. Ma da, baš je tako bilo. Milenu, koja te prati kao kučence i maše repićem, ti si sreo na Slaviji. Drugar, tvoj mobilni je radio. Sve moje komentare je porekao i objasnio kako je njegovo pojavljivanje preda mnom trebalo da bude IZNENAĐENJE.

Pređem ja opet preko svega toga, drugari smo. No, korak po korak, mic po mic, od tog šarmantnog dvojnika Steve O-a Miloš je polako počinjao da mi liči na Đubravku iz Fraglića, samo bez monokla. Ako ništa drugo, lepo smo razgovarali o muzici i slikarstvu. U međuvremenu, sa grupicom ljudi sam počela da pravim planove da idemo na Green Fest u Inđiju...i da budemo skroz napred, jer jedan je John Frusciante. Pitala sam Tatjanu i društvo da li bi i oni s nama. Rekla je da će oni da pođu tek oko deset sati. Ja sam rekla da imam privatan smeštaj za najviše petnaestoro, te da me je Miloš već pitao da njegova sestra i on budu s nama. Tada me je ona ispravila: "Nešto si pogrešno razumela, to mu je devojka, a ne sestra. Njegova sestra ne voli RHCP!"

Girls kick balls!Tu sam se već uvredila. Koliki kreten treba da bude da slaže s kim bi došao, te da provlači svoju devojku pod izgovorom da mu je sestra. Što bi krio istinu? U čemu je tačno problem? Izbrisala sam njegov broj s mobilnog. Neka se sam snalazi, samo neka bude što dalje od mene. Gospode, kakav ludak!

Green Fest je, kao što se mnogi od vas sigurno sećaju, bio opšti haos. Ne znam kako sam stigla do prvog i po reda, a da pritom nisam poginula. Ne znam kako sam preživela guranje i koškanje prilikom nastupa Ritma nereda. I, usred celog tog krkljanca, stiže mi SMS sa nepoznatog broja, neko me pita da li mogu da dođem pozadi i prosledim jednu narukvicu za fan pit. Pitam ko je to, odgovora nema. Tek kasnije sam shvatila da je Miloš hteo da se ogrebe, još jednom; kao da sve što se prethodno desilo nije bilo dovoljno. Šta se posle desilo? Verovatno je pokisao kao miš, sumnjam da je video šta se tačno desilo "našem" Džonu, koji je već tad bio siguran da će bend napustiti. Te noći i ovako i onako niko nije prošao sjajno. Jedan dečko iz mog društva je imao epileptični napad i polomio je zub, Mira je povredila nogu, jednu drugaricu su opljačkali.

No, u sred svega toga, preovlađivala je misao da je gospo'n Miloš mislio da ima POSEBAN TRETMAN i da bih ja SVE UČINILA ZA NJEGA, samo zato što mi se malo dopadao. More, marš. Da se nosiš i ti, i tvoja "sestra". Vi treba da dođete tamo u osam sati kao bogovi, dok se mi zlopatimo na 40 stepeni i vlažnosti vazduha preko 90%, pa još da vam činimo usluge? Mogla bih to da učinim. Pravom prijatelju. Drugaru. Čoveku koji neće pokušati da proturi devojku kao sestru. A tebi? NE. Istovremeno, uspeo je da ispali i zaljubljenu Milenu. Tražila ga je svugde među stotinu hiljada ljudi, da bi na kraju uspela da se izgubi i ne pronađe one sa kojima je došla.

Mislim, pazi gada. Pazi stoku. Ako nije zainteresovan za devojku, to znači da ne želi da joj bude iskreni prijatelj, to znači da se ne mogu družiti normalno, opušteno, već samo da će je ispaljivati i iskorišćavati dok je sveta i veka. To je licemerje. To je neljudski. To je zanemarivanje svega što neko može da ti pruži.

Mesec dana potom, kad sam došla u radnju da fotografišem radnike i proizvode, Tatjana mi reče da me nešto čeka ispod tezge. Iz rolne belog papira izvukla sam portret Džona Frušantea koji je Miloš naslikao za mene u aprilu. Tresla sam tu rolnu da vidim hoće li išta ispasti iz nje, to je bilo sve. Očekivala sam neko pisance, nekakvo objašnjenje.

Prvog januara sledeće godine, par sati pošto je nesrećni koncert Red Hot Chili Peppers prikazan na RTS2, na nalog koji koristim samo za MSN mesindžer, stigao mi je mejl od Miloša, naslovljen Izvini. Nisam pustila ni suzu, nisam časila ni časa, samo sam ga prosledila u virtuelnu korpu za otpatke, i potom obrisala sadržaj iste.

No, I pored svega dalje držim onu sliku uramljenu u svojoj sobi, nije loša. I pažljivo gledam levo i desno, gde god se nalazila - uvek postoji šansa da me iza ugla čeka neki Miloš, neko kome je sve u životu samo igra.

I zašto ja mogu tako javno da popljujem Miloša? Valjda mi nikad nije bio dovoljno drag. Da jeste, verovatno bih i dan danas osećala makar mrvicu nečega prema njemu, ostala s njim u kontaktu. Ovako se osećam kao da pričam o staroj cipeli. A, verujte, sve u životu počinje i završava se starim cipelama. Mislite o tome. I mislite o komunikaciji, ona čini čuda. Ako imate, otkud znam, veštački mozak i ključić za navijanje, recite to ljudima na vreme.

6 komentara na Priča o jednom Milošu

  1. Cyber Bosanka kaže

    Nažalost, svako od nas ima po nekog Miloša u životu. Ili možda srećom? Jer, kako bi neke druge znali cijeniti kad se pojave?

     
  2. olja pet kaže

    Ti si dragulj,koji treba čuvati !

     
  3. Mira kaže

    "Milos" je faza koju vecina devojaka (mora da) prodje. Neke uspeju da ga izbegnu, ali vecina ne. Najbitnije je da si se ti casno ponela i da te sve ovo nije toliko povredilo da ne mozes da dodjes sebi. Iz ovakvih stvari uvek treba ponesto nauciti, a u ovom slucaju to je kako da prepoznas ko je "Milos" i da pobegnes glavom bez obzira.

    PS- Jedan je i Fli, a Chad Smith rulez mah world. I ne bih menjala Indjiju.

     
  4. Nena kaže

    Mnogo je takvih "Miliša" na svetu. Pretpostavljam da nam život uvek namerno servira po jednog kako bi kasnije uvideli prave vrednosti osobe koja uplovi u naš život.

     
  5. Vanja kaže

    Nikad nisam vjerovala da nekog određuje ime koje nosi, Srećko ne mora nužno biti sretan ili Vedran uvijek vedar, ali u ovom slučaju Miloš je baš -loš! I dobro je dok je samo prolazna faza, koja se preboli kao ospice, istovremeno razviješ imunitet na neke druge Mi-loše u budućnosti.

     
  6. Jovan kaže

    Tekst je dobar, zato i komentarisem. Dopada mi se kako si predstavila svoje emocije. Zapravo dopada mi se sve, literarno, intelektualno.

    Medjutim, ono sto mi nije jasno je detalj da ti je osoba "Milos" zaista zadala udarac, kako god da posmatramo. Jer, ako je neko takav, dakle easy-going in such a lousy way, on ce takav biti u svemu (da, surovo postavljam stvari, ali hajde da ostavimo sa strane potencijalne izuzetke u promilima), i ako je u vase poznanstvo uveo kao miraz nekoliko preciznih parametera:

    1) "Ona je ljubav njegovog života, zbog čega muva svaku devojku koju vidi. Ona je D."
    2) "Koliki kreten treba da bude da slaže s kim bi došao, te da provlači svoju devojku pod izgovorom da mu je sestra"
    3) "Istovremeno, uspeo je da ispali i zaljubljenu Milenu"

    onda kazemo - Stop! Ovde vise nema nepoznatih, jednacina je veoma jednostavna.

    "Milos" - Ladykiller = "Svinjo nijedna"

    Posto iz pomenutog teksta proizlazi da Ladykiller = 0, onda mozemo da utvrdimo da je i

    "Milos" = "Svinjo nijedna".

    Come on, the fella's just a low-fi.

    "Valjda mi nikad nije bio dovoljno drag." - ipak ti je bio dovoljno drag, jer i minimum "drag" je dovoljno, i vise je od "nije mi drag". Zato si ovo i pisala.

    I stoga sledi samo jedna nepoznata, za mene. Zasto ovoliko razmisljanja? Ne znam, mozda bi mi vise prijalo da si od ovoga napravila esej, pa neke teze, pa zakljucci i sve to nekako skolski hladno.

    Ali ovde ima dosta emocije. A emocija je usko povezana za neuronima, koji se, koliko znam, ne obnavljaju. Jednom kad sagori, bye.

    Sto ce reci, trosi nasusne nam emocije na bolje likove, pa kad boli, ko ga sisa, bar znas zasto 🙂

    Tekst, sa druge strane, ostaje dobar. Kompliment 🙂

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.