Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Neistine o starim Beograđanima

PobednikDobar dan. Da vam se predstavim, ja sam Iva Tanacković i rođena sam Beograđanka. Sedmo koleno. Pre par stotina godina, neki tamo askurđel došao je iz Kruševa (ne Kruševca, KRUŠEVA) u Beograd i nastanio se tu. Tehnički, nemam bliske rodbine van Beograda. Nešto dalje imam u Adi i u Petrovcu na Mlavi, i to su sve treća kolena.

Priče o tome kakvi su stari Beograđani, kolike su snobine, šta im sve fali i kako treba da budu manji od makovog zrna slušala sam i previše. U osnovnoj školi su me deca stalno pitala zbog čega govorim kao da sam iz inostranstva, na fakultetu je jedna aspida htela da me bije, jer sam joj rekla da je prepredena, a ona je to povezala sa, citiram, lokalnom ksenofobijom. I, ako drugi ljudi mogu da brane sve moguće gradove i varošice u Srbiji i njihove stanovnike, red je na mene da branim moj Beograd!

Svi smo mi mnogo bogati.

Nema šanse, bre. Evo, moj deda je bio zidar...NE, NE TA VRSTA ZIDARA. Ček'...kako sad ovo da objasnim? Deda je bio zidar i nije imao ni jedan jedini dan godišnjeg odmora u životu, samo zato što je hteo da nana izgleda uvek najbolje moguće, da ima za letovanje i banju i da koristi kreme Helene Rubinštajn. A on sam? Njemu su bile dovoljne i cigarete, koje su ga posle ubile. Njemu je bilo bitno da valoplastom i gredama spoji kućerak sa letnjom kuhinjom i napravi pravo kupatilo. A i tad su imali samo septičku jamu. Da li to asocira na bogataše? Jok. I ovakvih ima mnogo. Što bi rekla baka moje drugarice, koja ne može da smisli svoju snahu, dođemo beogradska sirotinja.

Družimo se i razmnožavamo samo međusobno.

Dokle god je neoboriva istina da se međusobno odlično, odlično razumemo, zahvaljujući svom kulturnom nasleđu, možemo da prihvatimo svakoga - bez obzira na rasu, seksualnu opredeljenost i poreklo. Ako prekrdašite, pa dobijete nogu; dobili biste nogu i od bilo koga drugog, samo što ćete, ko zna zbog čega, primetiti samo kad vam to uradi neko od koga zazirete.

There?

Sve mlade Beograđanke su droce koje jure frajera u džipu i lade guzicu u Strahinjića Bana.

Možda vam neki kolumnisti stvaraju pogrešnu sliku o nama, a'la Sex And The City. Koliko sam ja shvatila, većina tih kolumnista nije ni rođena ovde, pa nisu tokom odrastanja stekli starinsko vaspitanje koje te manje-više uči da ići negde samo da bi bila viđena i nije neki štos. Dakako, postoje devojke koje su se udale za imućne ljude, ali to jednostavno nije to što vi mislite.

Mrzimo seljake.

Nije istina. Jedna od osoba sa kojim se najviše družim je "seljanka", tj. došla je iz malog mesta u Sremu. Obožavam je. Kulturnija je od mnogo ljudi koji su došli iz većih mesta, nikad ne bih znala odakle je, da mi sama nije rekla. Moj otac se uglavnom družio sa ljudima iz malih mesta, često je visio kod onih koji ni tekuću vodu nisu imali. Donosio im je namirnice iz Tempa, oni su mu zauzvrat davali svežu ribu, voće i povrće.

Imamo sve. Ama, baš SVE.

Možda i imamo "sve", ali vrlo često to "sve" ne možemo da priuštimo. Uz to, da ne spominjem nešto što vam možda ne pada napamet: svako se poredi s nekim drugim. Još pre 10 godina, padala mi je vilica do poda kad bih posmatrala šta sve mogu moje prijateljice iz inostranstva. Ide im se na trku F1 u Sepang? Ići će. Izašao je najnovijih tehnički zevzevat? Kupiće. I gledaju me belo kad me sve to začudi. Isto kao što ja gledam belo one koji kukaju što nisu imali Pigna sveske, ili neke određene igračke. To je život, pobogu! Uvek ćeš nekome makar malo zavideti i nikad nećeš imati sve što želiš - bilo to na materijalnom, ili na emotivnom planu. Normalna stvar!

Svi smo neki čudaci sa starinskim imenima i čudnim hobijima

Ne znam koju ste adaptaciju čijeg romana gledali, ali verovatno kasnite čitav vek.

Mnogo smo lenji!

Ovo je rečeno drugarici koja se prijavljivala za posao gde mesecima nije videla dan, jer se radilo osam sati dnevno u magacinu bez prozora. Konkurisala je za mesto u kancelariji, kad je gazda čuo odakle je, tutnuo ju je u magacin da lepi etikete. Kasnije je shvatio da se ona udala za čoveka koji je mogao biti u daljem srodstvu s njim, jer se isto prezivao; pa joj je ponudio posao za koji je prvobitno konkurisala. No, bilo je kasno - smučilo joj se i otišla je. A za ta dva meseca se toliko naradila da sledeće tri sedmice nije mogla da se naspava. Bože, kakva lenština. Naravoučenije: svugde ima podjednako lenjih i podjednako vrednih ljudi. Ako neko ne mora da plaća stanarinu, ne znači da je lenj. Je l' hoćete engleske zakone, po kojima bi većina ljudi izgubila nekretnine, pa da to i dokažemo u ni-po-babu-ni-po-stričevima varijanti?

ZAKLJUČAK: Mi nismo krivi što sam rođeni ovde.
Vi niste krivi što ste rođeni negde drugde.

Hoću reći, mi smo kao i svi drugi ljudi, samo što imamo taj grozan akcenat, a rodbinu na selu ili u nekom manjem mestu najčešće nemamo. Uglavnom po nama ospu drvlje i kamenje kad kažemo da volimo svoj grad, dok ti, recimo, neko iz grada X maltene iskopa oči ako kažeš nešto bezazleno kao npr. "Kod vas je taksi veoma jeftin." I jes', ovaj, jeste - to poslednje je istinita priča.

Ako vas hejtujem, hejtujem vas zbog vas samih, a ne zbog toga odakle ste. Sigurno za to imam veoma, veoma dobar razlog.

20 komentara na Neistine o starim Beograđanima

  1. Scarlett kaže

    Iva, hvala ti na ovom tekstu od srca! 🙂 Koliko su Beogradjani odbaceni naucila sam bas na fakultetu...

    Hvala jos jednom 😉

     
  2. Marko kaže

    Seljani: Ljudi naseljeni u selima, ili emigrirali u gradove, cesto vrlo fini, ljubazni, korektni, cak i moderni. Zive u 21. veku. Dosta takvih poznajem i s pravom ih nazivam Ljudi sa velikim slovom.

    seljaci/seljacine/seljancure: najcesce naseljeni u gradovima, uglavnom u Beogradu, dosli iz manjih mesta, promenili mesto stanovanja, ali manire i kulturu nisu u mogucnosti. Vrlo neljubazni, bezobrazni, prljavi (ne mislim na odecu, mada ima i toga), guraju se i smrde po prevozu, pljuju, psuju, itd.. Zive u 19. veku. Ne zelim da ih poznajem i najcesce ih pisem malim slovom.

    Toliko.

     
  3. Zelena kaže

    Slazem se sa svim napisanim i dodajem da nisam kriva sto sam se rodila u Beogradu, majke mi! A nisam kriva nikome sto se bilo gde rodio. Ne znam odakle taj animozitet prema Beogradjanima i sto se pravdam uopste...

     
  4. replicant kaže

    Evo zbog cega vas mrze ljudi iz unutrasnjosti.

    http://sveonostoimamdakazem.blogspot.com/2011/06/beograd-protiv-srbije.html

    Nisu stereotipi, neistine vec konkretne stvari. Naravno ne pricam o starim Beogradjanima koji zive tu kolenima unazad vec o zadnje dve decenije.

     
  5. Lolla kaže

    Ma kakvi, ja sam eto isto iz Srema, i smatram da nema gore bagre od "Beogradjana". Pod tim NE SMATRAM prave Beograđaane, ne takve kao ti koji su generacijama tu... nego ove što dolaze sa svih strana a luk im još viri iz dupeta.. Upravo oni su oni nevaspitani na ulici, bagra i stoka seljačka,dok su po meni PRAVI BEOGRAĐANI ma koliko bogati ili siromašni bili, imali taj neki fini, kao gospodski vajb. 😀 nekako su držali do sebe ako razumeš šta hoću da kažem 🙂

     
  6. Biberlee kaže

    Takvih stvari ima u svakom (većem) gradu. I nikad mi neće biti jasno zašto pojedinačni ljudi ispaštaju zbog školskih primjera stereotipa.

     
  7. zacheekaveye kaže

    Odličan tekst, a naročito mi se dopala poslednja rečenica sa kojom sam se u potpunosti poistovetila još za vreme studiranja hemije. Tamo su Beograđani (Beograđanke, ipak je to hemija) bili u manjini, da ne kažem u tragovima (hemičarski žargon) i nas nekolicina se družila sa svima koji su hteli da se druže za razliku od lobija iz unutrašnjosti. Moj drugar koji studira francuski ih zove "iznutrice" i smučilo mu se da ga tretiraju kao otpadak u rođenom gradu.
    Snobizam često nije odlika rođenih Beograđana.
    Diskriminacija prema istima je česta pojava i za to korene tražim isključivo u postavljanju Beograda za centar Srbije. Svi rođeni van njega osećaju se i sami diskriminisano i to sa pravom. Koliko god prezirala političare i njihove razloge za određene postupke, decentralizacija je korak ka oslobođenju svih. Između ostalog.
    Drago mi je što si istakla neke stvari, ne bih želela da nenametljivi ljudi poput nas budu ugušeni. Brine me jedino to što oni kojima je tekst namenjen verovatno neće nabasati na tvoj blog. Ako se i spotaknu o njega velika je šansa da ga neće shvatiti na pravi način. Doduše, to je već sasvim njihov problem, zar ne? 🙂

     
  8. Mira kaže

    Mene najvise nervira to sto svi misle da su Beogradjani bogati. Ne znam samo odakle im ideja. Pa koliko Beogradjana gladuje.

    A da ne pricamo o sistemu veze: veliki broj ljudi iz unutrasnjosti medjusobno se pomazu u Beogradu (pomazu = nalaze jedni drugima posao, cine razne usluge, drze se zajedno), dok Beogradjani to nemaju.

    Mada, ovakava animozitet postoji i na nivou samog grada. Ko zivi na Starom gradu zna na sta mislim.

     
  9. Ivan Dragovic kaže

    Ja sam 15 godina van Beograda i živim u Usa- NYC. Slučajno sam naleteo na tekst. Ljudi šta se to desilo sa vama pa ste poceli da se delite!? Beograd ws unutrašnjost? Mene kao Beograđanina je sramota posle ovakvog teksta. Molim autora da obriše ovaj uvredljivi i sramotni tekst.

     
    • Iva kaže

      Ivane, niste me shvatili. Poenta ovog teksta je da smo svi jednaki, kako sam i napisala masnim slovima. I evo, recimo: isto kao što neko može da zavidi vama što ste u NYC, tako neko može da zavidi meni što sam u Beogradu. A svaka zavist tog tipa je ista, uvek od "većeg" ima "veće" i sve je podjednako nelogično i neopravdano.

      A ako pogledate šta je Mira napisala iznad vašeg komentara, videćete još besmislenije delenje.

      Nisam ja kriva što zapažam stvari.

       
  10. Miloš kaže

    Heh, interesantan tekst.

    Hm, pa ono grad kao grad nema šta tu de se zavidi, meni se BG ne sviđa ali to je moje mišljenje. Velika netolerancija prema BG-u proizilazi iz mnogih političkih razloga, kao što je recimo nejednaka rezvijenost jednog dela Srbije od drugo. Recimo mnoge iritira to što se u BG gradi most, jedna od najvećih projekata u evropi, dok se na jugu ne mogu asvaltirati ni ulice koje su blizu centra grada.

    A što se tiče stanovnika, svaka čast starim Beogradjanima, ta neka netrpeljivost se više odnosi na neke došljake koji žive u BG dve god i već su dobili naglasak ( kompleksi).

    Da smo jednaki jesmo, ali nismo po mnogim stvarima, ipak je BG glavni grad i najveći u Srbiji, tako da je mnogo lakše u BG naći posao nego u Prokuplju, Niš ili Leskovcu.

    Zato ljudi svi mi živimo u istoj zemlji i nema potrebe za nekom mržnjom.

    Iva kao što ti voliš BG tako i ja PK i kada bi svako toliko voleo svoj grad,zemlju, Srbija bi bila mnogo lepše mesto za život.

     
  11. Ivan Dragovic kaže

    @ Iva- Mirin odgovorje sličan tekstu ˝iz unutrasnjosti ljudi se pomazu itd itd˝ Poenta je da svi trebamo biti jednaki 🙂 Zamislite Srbiju bez Beograda ili obrnuto.Ja sam jako lepo procitao tekst. Zasto bi neko bio zavistan zato sto sam ja u NY!? Ovo je otvoren svet u veku u kome živimo. Slicni tekstovi su 90tih pravili varnice i da ne kazem sta su napravili.

     
  12. Charolija kaže

    Meni nije jasno da neko može da zavidi nekome, zbog toga što je taj neko rođen negde ili da zbog toga što je negde rođen može da ima neke komplekse? Ljude delim samo na dobre i loše, treća podela ne postoji, pa ma gde da su rođeni ili da žive.

     
  13. Mira kaže

    Onaj ko misli da podele ne postoje ili je nezainteresovan ili laze sebe. Pa valjda je svima jasno da postoje minimum dve Srbije (ako gledamo po politickim uvrenjima), da ne govorim o tome ko gde zivi.

    Zatvaranje oci pred tom cinjenicom nece pomoci.

    Drugo: cinjenica je da je Srbija centralizovana i da pare odlaze u Beograd. To, medjutim, ne znaci da Beogradjani imaju para. Niko od nas nije "kriv" sto se gradi most, a ni zato sto smo rodjeni ovde. Niti sto neki od nas imaju svoj stan (a veliki broj Beogradjana NEMA).

     
  14. Branko Baćović kaže

    Jedina podela među ljudima je, manje više, na isfrustrirane i one koji to nisu... ostalo je sve stvar "šminke"... Znači jedino što bi trebalo da pretstavlja neku vrednost je - čojstvo i junaštvo. Što opet znači da: ili si čovek i junak ili nisi čovek i junak 🙂 To je to... Inače ne volim reč podela... ali nekako u ovom slučaju ne mogu da je zaobiđem 🙂

     
  15. Weltschmerzgirl kaže

    Samo sam htela da kao osoba koja je relativno nedavno došla iz provincije istaknem koliko su po meni Beograđani divni ljudi! Ja se na faksu nisam snašla, nisam se uklopila i ni sa kim se ne družim, ali retki koji su bili fini i kolegijalni prema meni su uglavnoim iz Beograda. Nakon nepune dve godine ja se u Beogradu ne osećam nimalo izgubljeno ili diskriminisano, naprotiv, čak i oni za koje se kasnije ispostavilo da nisu neki ljudi su prema meni bar uvek bili ljubazni, dok bi Beograđanin koji bi došao u moj grad verovatno bio ismejan i diskriminisan zbog toga odakle dolazi čak i posle deset godina života u mom mestu. Bila bi mu nalepljena etiketa. Ja se ovde nikada nisam tako osećala. Beograd je gostoprimljiv, topao grad i upravo zbog toga je i meni kojoj je u početku smetalo hiljadu stvari jer sam iz provincije i nisam navikla na takav tempo života, prirastao za srce. Ne kažem ni da su svi Beograđani divni i krasni, ali skoro svi su vaspitani i uljudni a to je, po meni, velika stvar!

    Pozdrav!

     
  16. Ksenija kaže

    Odlican tekst. Veoma istinit. U potpunosti se slazem. Procitala sam i sve komentare. Htela bih da dodam da je potpuna zabluda da je u Beogradu lakse naci posao, jer od ZZZ pa do samih poslodavaca, uvek prvenstvo imaju bas ti, dodjosi. Oni su kao, najugrozeniji, posto mi eto "imamo sve". Za njih uvek ima i socijalnih stanova, programa, pomoci i sl. a za Beogradjane jok. I sad ce tu da se nadje jos neko da se navrza zbog mog naglaska?! Odlucila sam da cu radije da budem manjina u tudjoj zemlji/gradu nego u spostvenoj. Svima koji ste ostali mogu samo da porucim - srecno.

     
  17. Ta sam kaže

    Upravo sam naisla na tekst i moram da iskazem sve pohvale. Vec dugo se osecam kao stranac u sopstvenom gradu. Pohadjala sam srednju cijih je 90 % ucenika bilo iz unutrasnjosti i ti isti su mene smatrali seljankom jer zivim u prigradskom naselju, a sebe velikom gospodom jer su se stacionirali iskljucivo po centru. Za sve ostalo zali truda dolaziti u veliki grad, je l'?
    Primetila sam da ti isti napadaju nas kao bahate, bogate mamine i tatine maze, ali ako zadjete uvece po fensi, nenormalno skupim klubovima videcete uglavnom tu 'siromasnu' decu iz provincije.
    Sto se akcenta, zbog kojeg nam se cesto rugaju, tice i to je njihova zasluga. U zelji da se sto pre asimiliju forsiraju neki cudan govor koji bi trebao da lici na nesto, iako ne lici ni na sta. Ali, valja rodbini pokazati kako su i oni sad Beogradjani, iako te iste preziru iz dna duse.
    Jos jednom, svaka cast na tekstu. A za kraj i mi domaci bismo mogli da prestanemo da se delimo na dorcolce i vracarce, na novobeogradjane i zemunce itd. Veliki pozdrav. 🙂

     
  18. sashac kaže

    Metropola...podrazumeva migraciju stanovnista...u nju.Zato i jeste metropola.Koga je briga sta dosljaci pricaju ako nam nisu bitni u zivotu.Ima mnogo rodjenih Beogradjana koji su grozni.Generalizujes stvari kao i mnogi.Pises,cisto da bi nesto napisala,slucajno upadoh ovde,nemam ni pojma kako.I vec se iznervirah...

     
  19. Hellena kaže

    Dolazim iz malog mesta sa juga Srbije i vec devet godina sam u Beogradu, bez obzira na sve mane volim ovaj grad i nekako ga smatram svojim. Uvek kazem da sam polovinu svog zivota provela u svom gradu a ostatak cu provesti u Beogradu. Imam prijatelje koji su beogradjani ali i prijatelje koji su dosli iz drugih gradova. Ne pravimo razliku izmedju sebe zbog akcenta ili porekla, jednostavno se druzimo jer nam tako odgovara. Mi koji dolazimo sa juga smo dosta otvoreni i volimo da se druzimo odrasli smo u malom i mirnom mestu, severnjaci su malo zatvoreniji, oprezniji i biraju drustvo zbog odrastanja u urbanoj i opasnijoj okolini. Svakako treba da ucimo jedni od drugih i da vise komuniciramo.

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.