Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Dedica i gospodin Albert Selotejp

Jedne noći, pređe Dedica Pančevački most i nekako se, auto-stopom, doveze do Sebeškog Dunavca. Hteo je da oživi dane odmah posle Velikog rata, kad je jednom, putujući skelom i zapregama, završio tamo s Njom, tražeći nekog Tadiju, koji je valjda jedini na toj obali Dunava imao jaja i mleko.

Izgledalo mu je kao da se to mesto nije mnogo menjalo. Trska, smrad, pokoja porodična kuća, nakrivo nasađena, sa ovlaš napravljenim ogradama i baštama koje su ličile na sve sem na bašte. Zagriženi pecaroši su pokušavali da u onoj mutnoj vodi pronađu neku babušku, cverglana, karaša...a moguće je da ne bi ni primetili da je neko korito tog nesrećnog kanalčeta zamenio nekim starim, učmalim akvarijumom. Lica su im bila gotovo staklena, delovalo je kao da tu pecaju toliko dugo da su izgubili osećaj za bilo šta što nije imalo veze sa pecanjem. Ni Dedicu nisu primećivali.

Samo jedan čovek nije pecao. Bio je tu, sličnih godina kao Dedica. Sedeo je na klupici pored kuće koja kao da je više pripadala pograničnom pojasu, recimo Kanjiži, Horgošu, Bezdanu...kao da ga je neko zajedno sa kućom preneo tu. Mrmljao je nešto za šta je Dedica znao da su psovke na drugom jeziku, mora da je bio besan. Nije mu se svidelo što je čovek uznemiren, pa je prišao i rešio da sedne pored njega.

"Jonapot! Slobodno?"
"Slobodno, igen. Vi meni oprostiti, ja danas mnogo besan!"
"Zašto, dobri čoveče? Šta se dogodilo?"
"U zadruzi nema SELOTEJPA!"

Dedici ovo nije delovalo kao problem. Selotejp kao selotejp, velika stvar...Albert bi baš mogao da zaboravi na to, pogotovo ako mora da opravi štap za pecanje. Ima toliko drugih rešenja.

"Možete da upotrebite neku deblju..."
"NE, rekli su mi da SELOTEJP najbolja! Inače, ja Albert. Drago mi je."
"Čokolom..."

Albert je prestao da se trese, a Dedica je tek tad primetio da miriše na rakiju. Ustao je i krenuo da objašnjava šta mu se desilo.

"Oni pecaroši tamo meni rekli da je SELOTEJP bolji od rakija, da mnogo jače udara. I rečeno, učinjeno; otišlo u zadruga da ga kupim. Ušlo ja tamo i kulturno kažem: 'Dobardán!'. I on kulturno kaže: 'Dobardán!' Ja pitam: 'A imate li vi SELOTEJP?' On kaže da nema. NE DÔ BOG NIKOM! Sutradan isto tako. I prekosutra. U petak ja došlo, uzelo kamen i razbilo mu staklo! Ne pravila ti budalu od Albert!"

Dedici tek sad nije bilo jasno o čemu se radi. Bilo mu je jasno da je ovaj čađavi, u trsku obrasli deo perfiferije prepun teških šaljivdžija koje nemaju druga posla nego da začikavaju starog, pripitog čoveka. Jesu mangupi, sram da ih bude. Selotejp se pije? Od kad to?

"Alberte, a zašto vi ne odustanete od tog...selotejpa?"
"Ja odustalo od SELOTEJP?
Nem! SELOTEJP je bolji od pelinkovac, klekovača, vodka. Hoću probati SELOTEJP! Ima da idem u 'Metro' po SELOTEJP! Našlo kartica i išlo!"

Čoveku su se tad zacrvenile oči, delovalo je kao da će mu krvni sudovi na vratu pući tu, na licu mesta. Dedica je razmišljao šta bi bilo najbolje činiti u ovako čudnoj situaciji. Ništa zato, imao je karticu za taj famozni "METRO". Odvešće Alberta tamo, pokazaće mu šta je to selotejp na odelenju za školski pribor i kancelarijsku opremu; i problem će biti rešen. I onda će regrutovati tog Alberta da mu pomogne da pronađe Nju.

Pola sata kasnije, truckali su se u trabantu, koji je bio toliko star da je izgledalo kao da ide unazad i gazi sopstvene delove koje je usput izgubio. A sme li ovaj Albert uopšte da upravlja kolima? Ko mu je dao vozačku dozvolu kad bi popio i nešto što nikad nije bilo piće? Deluje da ume da vozi, srećom. Nekako su izbili na Zrenjaninski put, pa i stigli do "Metroa".

"JA KONAČNO DOBILA SELOTEJP!" živahno je uzviknuo Albert kroz otvoreni prozor, trubeći nekom 'Matizu' prve generacije da se skloni. Mlađa žena za volanom ga je zabezeknuto posmatrala. Dedica je, naprotiv, bio smiren; siguran da će njegov plan uspeti. Malo zatim, vodio je Alberta ka kancelarijskom i školskom priboru, gotovo ga vukući za rukav. Odlično, eno onoga što tražimo.

"Alberte, sačekajte me ovde. Doneću vam selot..."

Bilo je prekasno. Albert je toliko jako cimnuo, da je Dedici u ruci ostao samo deo rukava, sa belim dugmetom. Pojurio je ka odeljku sa alkoholnim pićima, dok su mu koraci neobično glasno odzvanjali za nekoga čije cipele su bile gotovo izlizane. Onda se začula lomljava. Dok je Dedica polako išao da vidi šta se dogodilo, video je da neko jeftino crno vino teče ispod rafova. Ili je to bila krv?

Ipak je bilo vino. Nekoliko zaposlenih je s mukom pokušavalo da priđe pomahnitalom Albertu, koji je iz najbliže gajbice bacao konzerve ka uredno poređanim vinskim bocama, povremeno preteći ostacima prve i jedine bocom koje se dočepao, valjda želevši da proveri da li je u njoj selotejp. Pod jakim svetlom, vino koje se prosulo sve više je podsećalo na more krvi, čineći ovog zabludelog čoveka većim ratnikom nego što bi on to ikad mogao da bude. A on je vikao, psovao na sav glas.

"Ozonjadot! OZONJADOT! Ovoliko zadruga, a ni vi nemala SELOTEJP! Ne dô bog nikom! Kakvo ovo država? Kakvo ovo grad? Dva miliona ljudi, nigde SELOTEJP! Ozonjadot!"

Stiglo je obezbeđenje, kao i dva policajca. Jedan se nekako prikrao otpozadi i uspeo da stavi Albertu lisice, drugi je jedva uspeo da izbegne konzervu koja je letela ka njegovoj glavi. Dedica je polako išao ka njima, zamalo se saplevši o radnicu sa odeljenja sa mesom koja je stajala tu, kao skamenjena.

"Ja sam s njim, poručniče."
"Poznajete li ga dobro, gospodine?"
"Ne, upoznao sam ga danas, ali insistiram da pođem s vama i ispričam vam šta se desilo."
"No, mi ne možemo vas da uhapsimo, niste ništa uradili."
"Pa i nemojte, samo mi dopustite da pođem s vama."

Sunce je zalazilo. Sa Pančevačkog mosta izgledalo je kao da nestaje negde u Zemunu, pošto pre toga sprži Gardoš i okolinu. Albert, sa lisicama na rukama, nije mnogo mario za to. Ni tamo sigurno nije bilo selotejpa. Dedica je, naprotiv, posmatrao prizor kroz prozor policijskih kola i čudio se zbog čega ga niko od njegove trojice saputnika ne primećuje.

Priče iz serijala o Dedici

Dedica koji kuca na svaka vrata
Dedica i Čovek kraja sveta
Dedica i Onaj što svima čestita Novu godinu
Dedica i Onaj što mućka. Trešnje pride
Dedica i gospodin Albert Selotejp
Dedica i svadba
Dedica, mrtva žena i besna devojka
Dedica i porodica iz potkrovlja
Dedica i revolt jednog bubnjara
Dedica i žena-radiostanica
Dedica kod lekara
Dedica i noćni kružni voz

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.