Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Lekcija o ljubavi od bakice na štakama

Market coupleJuče, na uglu 27. marta i Đušine, zaustavila me je bakica na štakama. U jednoj ruci nosila je prepunu torbu, u drugoj kesu sa kokicama. Pitala me je da li mogu da je pratim kući, do jedne stambene zgrade u Dalmatinskoj ulici, te ponesem onu torbu. Naravno, nije bio problem. Sve je to potrajalo oko sat vremena, za stotinak metara puta i par desetina stepenika do njenog stana na drugom spratu.

Nekoliko puta, bakica mi je rekla da sam baš kako treba - da imam okrugao lik, da nisam mnogo visoka, da sam baš žensko-žensko, te da ne moram ni da se mnogo kinđurim kako bih to dokazala. Onda me je pitala da li imam dečka, rekla sam joj da ga nemam. Nije se zaprepastila. Obično, takve bakice, kad im kažem da nisam u vezi, uzmaknu par koraka, valja u strahu da ne silujem žene, pogotovo starije. Onda pomisle da se možda bodem u venu, te da nemam vremena za muškarce. Ova ništa od toga nije pomislila. Za tih sat vremena, dok sam nosila njenu torbu sa prekratkom drškom, dok sam joj pomogla da se popne uz stepenice, ispričala mi je svoju priču, istovremeno otkrivajući i moju praznu svesku, koja čeka da konačno, posle svih ovih godina, ispiše makar jednu stranu koja nije pisana nevidljivim mastilom.

"Kažeš, nemaš momka?"

"Ne..."

Možda sam ovde htela da joj pričam o Milošu i svom svežem razočaranju sa početka 2011. Možda i nisam, stekao bi se utisak da sam neki ubica i da ću svežem razočaranju - za koje sam, videvši nešto bolje, zaboravila da se ikad i dogodilo - zakucati na vrata sas motornu testeru i objasniti mu par stvari. Možda sam samo htela da mi rečenica ostane nedovršena, jerbo sam po tome poznata. A drugo, retorično "Ne..." daje šanse da se cela priča razgrana, i da čujem ponešto o bakicinoj mladosti.

"Bravo, to je dobro! Ili ćeš naći nekog divnog dečka koji te zaslužuje po svim stavkama, ili ne treba ni da se udaš. Svet je danas pun ovih govana, mangupa...i velike su šanse da će mlada žena u jedno takvo muško govno i ugaziti!"

"Bako, ja ne volim mangupe. Ne volim snažne, ne volim krupne, ne volim baje, ne volim badže! Ne treba da kupuju skupa odela, da voze dobra kola, samo da budu inteligentni, obrazovani, kreativni, vaspitani i, znate kako ono kažu, moj tip."

"E, tako treba! A ne da se udaš, pa da se razvedeš, kao ona plava...jao, ona mala plava što se sad razvela..."

Au. Bakica čita tračeve na angro, a ja se u njih nešto ne razumem, tj. pogledam ih tek kad se od njih bukvalno više ne može živeti, čisto da bih znala šta je ljude toliko facinirialo.

"Nataša Bekvalac? Ne, ona nije mala...Goca Tržan?"

"Da, da, da, ta!"

Old couple walking"Ne pratim ja mnogo živote poznatih, bako, ali možda je i ona bila pogrešila, pa se sad razvodi. Videla sam je jednom na ulici, bila je tu...vaše visine. E da, muško ne treba da bude mnogo visoko. Ne zanima me ako moram da istegnem vrat kô žirafa da bih ga gledala u oči."

"Mudro zboriš, ni moj muž nije bio visok. A mene su hteli da udaju. Ja sam iz jednog sela ispod Kosmaja, kad sam bila devojka nosili smo na pijacu sir i jaja. I onda su moji našli jednog matorog, ćelavog, imao je mnogo para i bio je dobra prilika. I šta sam ja onda uradila...šta misliš?"

"Šta?"

"Pobegla sam, devojčice, ja sam pobegla! Iz mog sela u Beograd, sa momkom koga sam stvarno volela. Udala sam se, dobila sam sina...i onda je moj muž, nažalost, poginuo na granici i ostala sam sama sa sinom. Sad imam dva unuka, tu su, tvojih godina, fina deca, u Švedskoj su...ili Švajcarskoj, ne znam koja je već to zemlja. Ne opijaju se, ne pušu."

Au. Žena je posle 2. svetskog rata pobegla od kuće, jer nije htela da bude sa ćelavim matorim bogatašem. Ovo mi se sve više i više dopada. Koliko danas ljudi veruje u ljubav? Koliko bi se devojaka drage volje udalo za tog matorog? Koliko devojaka bi danas odbilo iskrenu ljubav zbog para, ili za nekog dobrog "baju", kome se svi dive. Ni ne pitam je na kakvoj je to granici muž mogao da pogine u vreme kad rata više nije bilo, ali ni ne treba da je pitam. Imala je ljubav, to je sasvim dovoljno znati. Pravu ljubav.

Popele smo se na drugi sprat. Iz džepa je izvukla bombonu od limuna i tutnula mi je u šaku. Otključala sam joj vrata, postavila štake uz treću, rezervnu, naslonjenu na ormarić za cipele sa jeftinom kopijom statue rimske vučice, koja je zbog nečega imala isplažen jezik. Možda ni ona, kao njena vlasnica, ne bi mogla da se popne na drugi sprat. No ako, sigurno je u prošlosti pored sebe imala pravog vuka.

12 komentara na Lekcija o ljubavi od bakice na štakama

  1. SophieK2207 kaže

    Divno. Ništa sem toga i nemam reći.

     
  2. Marouk kaže

    Bakice imaju mnogo toga da kažu, samo kad bi neko slušao 🙂
    Vidiš da se ništa ne dešava slučajno, drago mi je što si je srela :))

     
  3. Biberlee kaže

    Slaba sam na mnogo toga, na djecu, napuštene životinje, ali na usamljene starce...najviše.

     
    • Iva kaže

      Isto. Odneću joj nekoliko pakovanja kokica (kaže da njima diže pritisak, jer ne može prženo i slatko, zbog čira), sešću malo s njom, mislim da će joj to značiti.

       
      • čika Buda kaže

        Jadna baka... trošna baka... ostani samo sa njom ,molim te, dok ne pojede te kokice da slučajno ,ne daj Bože, ne izađe neki članak o njoj sa socijalno tragičnim naslovom...npr. "Bezazlena razonoda pokosila penzionerku", "Kobne Kokice" , "Kokice došle glave, Kokičari u štrajku" ...

         
  4. Marko kaže

    Sjajna prica!
    Mnogo mi se svidja tvoj nacin na koji pricas pricu, tek odskora sam nabasao na ovaj blog i zaista sam uzivao citajuci mnoge stvari na njemu. Samo tako nastavi!

     
  5. Predrag Supurović kaže

    E vala i ti da sretneš nekog normalnog 🙂

     
  6. Ivanka kaže

    Sjajna prica!
    Uzivala sam citajuci tvoje price 🙂
    Svima kojima se svidja ova prica mogli bi da procitaju i knjigu (ako vec nisu :)) Idi kuda te srce vodi-Suzana Tamaro.

     
  7. Zelena kaže

    Eh bake..sjajna prica i iskustvo!

     
  8. DobrilaM kaže

    🙂
    Tačno sam znala da ćeš na kraju dobiti i bombonicu kao bonus.
    Divna priča i baš lijepo što si je upoznala, bakice uvijek uljepšaju život

     
  9. Natasha kaže

    ja sam tako isto srela jednom bakicu i sama se pnudila da je otpratim do kuće... doduše, bilo je mnogo kraće i sve vreme sam mislila ko je od njenih pustio tako sitnu, pogrbljenu, mršavu i sporu da sama nosi neku torbu iz kupovine. Posle mi se zahvaljivala kao da sam izmislila penicilin, a meni je bilo neprijatno i još tužnije 🙁

     
  10. Siniša kaže

    Znaju ljudi da su se ove pevaljke razvele. Sad je jasno - uspjele su u životu i karijeri. Bravo za Natašu, Gocu i Press koji nas redovno izvještava! 🙂

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.