Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Čija si ti, mala?

Jučerašnji dan je bio katastrofalan. Nije. Jeste. Nije. Jeste. Ma...ko zna. Počeo je strahom za prijateljicu koju mnogo volim, nastavio se razgovorom od koga sam se opasno istripovala. Onda sam legla da spavam, probudila se, odjednom utripovala da mi je ceo život promašaj, jer se bojim posla, izgubiću skoro sve svoje prijatelje strance i ubija me hormonski poremećaj. Istina je valjda bilo samo ovo poslednje. Tad je usledio onaj grozan tekst koji sam, na molbu drage Charolije stavila pod ključ. Sve što je tamo bilo napisano je istina, ali ko je pročitao, pročitao je. Nadam se da neki jesu, isto koliko se i nadam da neki nisu.

Predveče sam se rasplakala, otišla sam do Agatos girosa i nije bilo, kako oni kažu, tortilje (ustvari pita hleba), samo somuna. Mislim da mi se smučilo. I mami se smučilo, predložila je da izađemo malo u šetnju. Nismo odmakle daleko, samo do parkića u Cvijićevoj, onog sa sumnjivom masonskom piramidom.

Malo posle, prišao nam je jedan pas. Njega poznajemo, to je Čeda i on je glavni baja. Hteo je da žica klopu. Drugi je bio mnogo manji, mešanac pekinezera i još nečega. Prišao je, pogledao nas je, zacvileo, stao kao da moli, a onda đipio na klupu i krenuo da liže mami ruke. Pomislih, ovo ne može biti. Moja majka ne voli mnogo pse, ona je zakleta mačkarka. No, ovo nesrećno stvorenje ju je gledalo kao da je maltene videlo neko božanstvo.

Mislile smo da pripada nekome iz kafića prekoputa, kao i Čeda. Sati su prolazili, niko nije došao da je pokupi. Probala je da priđe jednom pijancu koji ju je skoro šutnuo, jednom dizelašu sa telefonom i jednoj ženi sa malim detetom; onda se vratila, legla između nas i zaspala.

I šta sad?

Kao mala sam uglavnom donosila mačiće i nisu mi davali da ih zadržim. Onda sam dobila alergiju na Ljiljine mačke, kao tinejdžerka, i to naučila na teži način dok sam pokušavala da pripitomim jednog nesrećnog Maciku, mačora-pesnika o kome tek treba da vam pričam. Tata je voleo kuce, ali mama nikad nije bila za to, pod izgovorom da živimo u stanu...

...i zato mi je bilo neverovatno da posmatram nepoznatu ženu kako je ubeđuje da treba da nosimo ovu kucu kući, kako sigurno ne jede mnogo i kako nas je izabrala, jer zna zašto. Još je dodala da je logično da džukelica voli moju mamu, jer liči na mene. Pa da, liči. I ja sam valjda žuta, minijaturna sa ogromnim očima, samo to ne znam. Ček malo, liči na mene jer je hiperaktivna. Jedan gospodin je dodao da je tu od popodneva, kad ju je prvi put video, te da nije očekivao da nije ničija, pošto je čista i ima ogrlicu.

Tako sam na rukama odnela kucu kući. Napila se vode, pojela malo pečene pileće džigerice i nastavila da trebi buve kao luda. Negde oko dva ujutru izvela sam je da obavi to što ima. Mislila sam da će možda krenuti u nekom pravcu, da možda zna odakle je došla i kako se obrela u parkiću...no, nije imala pojma. Mlada je, nema više od godinu dana.

Proverićemo da li neko traži ovu malecku, te da li je čipovana. Ako je ne traži, naša je, izabrala nas je, šta tu možemo. Mala je, draga je, nije ptičar, što nam i te kako znači, jer smo planirale da uzmemo papagaja tigricu. Mama bi da je zove Džudi (Judi, kao Judi Dench). Nemam ništa protiv. Nemamo pojma o psima, ali tetka ima dva komada - Štrumfa i tronogog Nogija, pa će nam reći šta da radimo.

A slatka je, zar ne? ^_^

8 komentara na Čija si ti, mala?

  1. PhTx3 kaže

    Prelepa je, zaista :-). Jako mi je drago da ste je uzeli pod svoje, mnogo je takvih kuca napusteno i luta dok ih ne snadje losa sudbina, a ona je uspela da izbegne to :-).

    Ako odlucite da je zadrzite, mislim da ce vam biti privrzen prijatelj koji vas nece izneveriti. Zivotinje su, po tom pitanju, bolje od ljudi, definitivno ;-).

    Srecno!

     
  2. Ivana70 kaže

    Jojjj, duša mala! Divno što ste je sklonile sa ulice. Taj humani gest će vam se vratiti stostruko... I na kraju, ko može da odoli tim okicama? 🙂

     
  3. Biberlee kaže

    Držim fige da nije ničija, tj. da je sad vaša jer joj se u očima vidi vragolija 🙂
    Medenko mali!

     
  4. Exxx kaže

    Sada je tvoja a to je najbitnije 😉

     
  5. Zelena kaže

    Kazu sve se menja osim kamenja. Tako i tvoja mama!
    Kuckilica je cakana bre! 🙂

     
  6. Labilna kaže

    Sa srećom 😀

     
  7. Nena kaže

    Preslatka je! Ja ne verujem u slučajnosti i mislim da ne postoje. Sa razlogom vas je zavolela i molila za pomoć. Uzvrati joj ljubav i pruži nežnost koja joj je potrabna a ona će ti se sigurno već nekako odužiti.

     
  8. Jelena Milosevic kaže

    Izmamila si mi osmeh , dobrim delom 🙂
    Moja drugarica Sonja, skuplja macke lutalice (koje je same izaberu) i dobijaju tretman koji je samo da pozelis. A kucici lutalice je obozavaju jer ih uvek hrani 🙂
    Licno se secam jutra kada sam ustala, blago receno na "levu nogu" i videla malo "cudoviste"kojem su se videle samo usi i oci i stalo je u saku- to je bila moja maca Coka:)
    Dobro se dobrim vraca, a i mogli bi da se ugledamo malo i na zivotinje , humanije su nego ljudi...
    Uzivaj u kuci, niko te nece voleti kao ona 😉
    Pozdrav Jelena

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.