Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Pussy Riot performans, na srpski način

Pussy Riot su trećeg trećeg ove godine učinile nešto za šta bi im u nerazvijenom svetu sigurno sledilo vešanje ili kamenovanje: u Crkvi Hrista spasitelja u Moskvi, prekinule su liturgiju i izvele svoj performans protiv Vladimira Putina. Suđenje ide po klasičnom ruskom sistemu, crkva ih proklinje, policija dovodi na suđenje u kavezu. Mnogo zvaničnika EU i viđenijih svetskih muzičara apelovalo je na ruske vlasti da oslobode ove devojke, pozivajući se na slobode govora i umetničkog izražavanja.

Da li je ikome od vas prošlo kroz glavu kako bi sve to izgledalo u Srbiji? Meni jeste. Nekoliko puta. Konačno sam se odlučila da to i napišem. Zamislite da i kod nas postoji jedna takva grupa i da se zove, recimo, Clit Missiles. Ne moraju ni da budu 100% u riot grrl fazonu, niti da im u štabu u dedinoj šupi visi fotografija Kathleen Hannah ugurana u nekadašnji ram Vilerovog goblena sa konjima; dovoljno je da se usude da se ne slažu.

Evo kako bi to izgledalo.

Pussy Riot

Pussy Riot

Tokom večernja u Crkvi svetog Marka u Beogradu, četvoročlani feministički punk kolektiv Clit Missiles izleteo je ispred oltara, gurnuo sveštenika i izveo performans protiv domaćeg političara koga ovde nećemo imenovati, ali ćemo reći da je sklon nasilju i da voli dobar komad. Mlade dame su bile pogođene izjavom Političara u tim-i-tim dnevnim novinama gde je obašnjavao kako lajave žene treba ućutkati, jer mu to nije bilo prvi put.

Vrište zabrađene bakice, turista koji je razgledao crkvu vadi mobilni telefon i počinje da snima. Crkvenjak od uzbuđenja kreće da zvoni; a gospodin sa aktn-tašnom pored njega, naviknut da sve broji i računa, zaključi da je tačno 32 sata; te se pita da li je to nova vlast, uz smenu kadrova, promenila i broj sati u danu.

U nekom trenutku, pojavljuje se policijska patrola i odvlači dva ni kriva ni dužna romska tinejdžera, misleći da je pozvana zbog njih i da su prosili, dok su oni samo prisustvovali službi sa ostalim vernicima. Negde na pola puta do marice, zaustavlja ih crkvenjak koji se i dalje cereka, objasnivši im koga je trebalo da uhapse i zbog čega. Policajci sležu ramenima i vraćaju se po devojke, ne znajući ni kako, ni gde da ih uhvate, jer se ipak nalaze u crkvi. Jedan nije siguran ni kako treba da se tačno prekrsti, ali zna da se iz crkve izlazi unatraške i pada niz stepenice sa svojom uhapšenom, tako da njena glava završi među njegovim nogama. Drugi je uhapšenu ispustuo da bi se prekrstio. Iste one bakice koje su vrištale sad se krste. Levom rukom.

Posle nekoliko sati zadržavanja u policiji, devojke odlaze kućama. Tri nisu nikome ispričale šta se dogodilo, jedna se obratila majci koja je prala sudove. Gospođa je samo slegla rukama i, kroz zube, procedila: "Ma, da...kako da ne. Sve, sve, samo da ne učiš za ispit. Zaveži."

Ista ta majka, sledećeg jutra uletela je u sobu, prodrmusala svoju kći, gotovo joj gurajući tek kupljene dnevne novine pod nos.

"Jovana, ovo si ti! I Sanja, Milica i...kako beše ona treća? Ona sa češkim imenom?"

"Martina. I, po ko zna koji put ti kažem, ona nije Čehinja!"

Jovana, apsolvent na ekonomskom fakultetu, zainteresovana za ženske studije i ljubitelj joge; zaprepašćeno je posmatrala sliku sopstvenog Facebook profila na naslovnoj strani novina. Ko im je prodao ove informacije? Pa, ima samo 96 prijatelja! jedan od njih mora da je uljez. Pozvala je drugarice, one su se pitale to isto; samo da bi otkrile da ih je, uhakovavši profil trinaestogodišnjakinje iz Ćuprije koja je po ceo dan samo igrala SimCity, ustvari pratio novinar tabloida kome su bile interesantne još posle nastupa u jedva poznatom klubu u Savamaloj.

Dnevne novine, poznate po reči "kreten" na svakoj petoj i leševima na svakoj dvadesetoj naslovnici, te pokojem penisu na duplerici; napisale su da su četiri razmažene beogradske ludače koje njihovi roditelji nisu dovoljno tabali i kojima niko nije hteo da dâ našle najgluplji mogući način da privuku pažnju. Druge dnevne novine, sa gotovo sličnom ideologijom, naprotiv, tvrde da je jedna od devojaka nosila svastiku oko vrata. Treće, koje važe za mnogo ozbiljnije glasilo, promašile su ime benda i napisale Cloth Missiles.

Javni servis je, uz čudnu naslovnu traku, preneo niskokvalitetni YouTube snimak onog stranog turiste, utišavši psovke u performansu; bez mnogo objašnjenja o tome šta se desilo i zbog čega. Spiker se samo nasmejao. Mladi stažista predložio je svom uredniku da ovu temu obrade u jednoj od gledanijih emisija; ovaj je to odbio.

Za jedan online portal, poznati dramaturg je sastavio tekst u kome se spominje sve sem samog događaja, prepričao istoriju buntovništva u muzici i u komentarima se svađao sa nekim polupismenim svetom, ubeđenim da je Briljantin snimljen po istinitom događaju. Ovaj dramaturg posle je pozvan u televizijsku emisiju gde je sa još dve narkom...ličnosti iz oblasti pozorišta i filma razgovarao o klubu 27, pitajući se da li će ove devojke krenuti tim putem. I ovako i onako mu je trebalo novo društvo.

Stotinak kilometara dalje, u gradu koji nećemo imenovati, Političar se vraćao iz kafane, kad su ga presrele ekipe sa nekoliko lokalnih televizija i gurnule mu mikrofone pod nos.

"Gospodine, da li znate da su vas neke pankerke iz Beograda nazvale mlatimudijalnim mediokritetom i molile se da više nikad ne budete ni na jednoj državnoj funkciji?"

"E....e?"

"Imate video-snimak na YouTube!"

"Ne koristim Internete, moraću da saznam preko moj pi-ar tim ko se to sas mene za'bava!"

I saznao je. I bio je mnogo besan. Taj se nije još rodio koji je njega uspeo da pređe. Pozvao je pajtosa iz poslaničkog kluba; pitao ga za onu agenciju što je radila kontra-kampanju stranci koja je izgubila izbore. Oni su sigurno imali nekoga ko bi u zamenu za par stotina € mogao da iscima sve moguće visokotiražne medije i ponudi im nešto što će se prodavati kao alva i iskompromitovati te male gadure.

I, rečeno - učinjeno. Posle tri dana, u istim onim dnevnim novinama poznatim po uvredama, na sred srede naslovne strane, pojavilo se nekoliko snimaka iz kućnog pornića; uz slike momka koji tvrdi da je snimao Sanju i njenog bivšeg dečka. Sledećeg dana, tu je išao i Sanjin demanti, uz objašnjenje da tog momka nikad nije videla. Konkurentske dnevne novine, besne na Političara jer nije izabrao njih, izmislile su članak o Martininoj navodnoj mentalnoj bolesti. Uskoro je bilo sijaset članaka gde su potpuno nepoznati ljudi tvrdili sve i svašta u vezi sa Clit Missiles.

Devojkama više nije bilo svejedno. Tokom prvih desetak dana, samo su se smejale naslovima i zaključile da su se na toliko prvih strana pojavili još samo ona plavuša i, možda, onaj odbegli osuđenik što je napisao roman. No, sad su im telefoni stalno zvonili, čudaci dahtali u slušalice, Miličinoj majci su neki mangupi dobacivali na pijaci, ona ih je gađala paradajzom, pa je i sama dospela na naslovnu stranu; da bi neki nadrilekar potom objasnio da probisveti odgajaju probisvete. Jovanina tetka se okrenula protiv svoje rođene sestre, jer joj mnogo toga nije rekla o bratanici; pa je i sama počela da šalje koještarije tabloidima.

U nastupu očajanja, Martinin otac je porazgovarao sa svojim rođakom, advokatom. On je rekao da se, po zakonu o informisanju, ne može kontrolisati šta ide u medije, a šta ne; da je pravosuđe sporo i da je jedino rešenje da se devojkama popravi imidž. A možda zarade i neke pare, pride. Posle razgovora sa ostalim roditeljima, palo je dizanje oročenih para sa devizne štednje, prodaja nakita i angažovanje iste agencije sa kojom je, pre par sedmica, radio Političar.

Stilistkinja koja je najveći deo godine provodila u Dubaiju, prvo je izmestila sve moguće komade nameštaja u sobama devojaka za bolju energiju, a onda pozvala svog prijatelja sa Facebooka, fotografa u usponu da im uradi book. Pripravnica je napisao saopštenje za medije. Ni fotograf, ni pripravnica nisu uzeli pare. Mladi su, treba još da uče, u njihovim godinama Stilistkinja je otvarala vrata šefovima noćnih klubova i uljudno se smešila dok je prodavala strane cigarete, znajući da bi i šefovi njoj otvorili vrata jednog dana....ili je tako, bar govorila. Kada se, fotograf, usudio da traži makar dnevnicu, rekla je da takvu nezrelost i bahatost dugo nije videla i da naši mladi hoće sve, i odmah. Strašno!

I rečeno, učinjeno. Clit Missiles su promenile svoje ime u LeteRakete i nastupale na izboru predstavnika za Evroviziju. Nisu prošle dobro, jer se od početka znalo ko će pobediti, ali su privukle medijsku pažnju svojevrsnim striptizom iz krinolina u odeću koja bi priličila svetskom prvenstvu u odbojci na plaži. Ovo je bilo sasvim dovoljno da ih, kako se ono kaže, lansira.

Sanja se pojavila u novom reality showu, gde se poznate rvu u bikinijima na deblu i padaju u bazen prepun sponzorovog piva. Njena protivnica bila je štićenica onog Političara, ona što je bije glas da voli da se, pa, bije. Takođe je dobila ponudu da se slika za srpsko izdanje Playboy. Posle toga, nije bilo birtije u zemlji gde momci nisu diskutovali šta ona voli u krevetu, niti tržnog centra gde se devojke nisu pitale da li je to laserska epilacija dubokih prepona, šećerna pasta, ili Photoshop. Krajem godine, Sanja je bila četvrta na listi od dvadeset najvećih i, uz to najbeskorisnijih, balkanskih starleta. Autor teksta je prokomentarisao da je sigurno mogla da dobije ulogu u nekoj telenoveli, samo da nije toliko divlja.

Milica je snimila folk album, na čijem je omotu bila obučena kao pankerka. Ogorčene folkerke sa čirokanama a'la Annabella Lwin su protestvovale, što je samo pokrenulo novi rat u tabloidima, na temu ko kopira koga. Na kraju se ispostavilo da sve zajedno kopiraju nekog j-rock pevača čija devojka se zarekla da će u jajnike ugraditi plastičnu bocu kako bi podstakla celu Aziju da reciklira. Jedna od folkerki, poznata po rečniku i konstituciji kamiondžije, nastavila je da napada Milicu i posle toga. Ovaj rat se sa naslovnih strana proširio na Twitter, gde su se u priču odmah uključili bodibilderi, biznismeni gladni 'četine i klinke hejterke. Voditelj večernje emisije gde publika pljeska u studiju kao po komandi prenosio je ovaj rat uživo, preko tweet walla. Posle nekoliko meseci, dve pevačice su se javno pomirile i snimile duet.

Martina je isprva htela da nastavi studije, ali onda je prihvatila je ponudu za roman. Nabacala je nekoliko stranica činjenica, priložila nekoliko starih dnevnika i spomenara i unajmljeno piskaralo je za mesec dana sastavilo bestseler koji je mamio iz izloga svih većih knjižara, sa polica sa knjigama po drogerijama. A kako i ne bi, sa svojim kvazi-impresionističkim koricama i naslovom kao što je "Zihernadle i crvene ruže"? Na kraju su ga, gotovo sigurno, pročitale i ona tri bakutanera iz crkve, u pauzama između diskusija o Sanjinim divljim žurkama na Zakintosu, kojih su novine bile prepune. Prodaja romana je skočila kad se saznalo da je Martina bila lezbijka u bendu; a usledilo je i voditeljsko mesto u izboru srpske predstavnice za Mis univerzuma; a potom i veza sa drugom pratiljom.

Jovana je upoznala problematičnog fudbalera i otputovala s njim u Englesku, gde ga je ostavila zbog mnogo boljeg, lokalnog strelca, s kojim je gotovo odmah zatrudnela i, suprotno svojim tobožnjim feminističkim idealima, ostavila školovanje i posvetila se porodici. The Sun ju je uhvatio kako negde u Camdenu kupuje vintaž haljinu, vodeći dvoje dece za ručicu i noseći treće u stomaku. Sliku tog nesrećnog dečkića prodali su drugom časopisu, sa kojim su potpisali i ekskluzivni ugovor, ako jednom dobiju i četvrto dete. U međuvremenu, ovo troje završavaju na svim mogućim listama najglupljih imena dece poznatih. No, hvala bogu, to bar skreće pažnju sa činjenice da niko ne zna čime se ta Jovana uopšte i bavi, jer njen frizerski salon za poznate treba da bude marketinško tajno oružje za sledeću godinu.

A Clit Missiles? To se može naći samo ako se dooobro pretraži Internet. Onaj nesrećni turista je misteriozno ostao bez YouTube naloga, jer se navodno u pozadini snimka gde njegova mačka stoji na prozoru čula neovlašćeno emitovana muzika. Prvobitni pokret je zaboravljen i proći će još mnogo vremena dok ponovo ne pređe tramvajske šine koje odvajaju Savamalu od sveta relevantnog za medije i širu javnost.

5 komentara na Pussy Riot performans, na srpski način

  1. Bojan kaže

    Super je tekst!
    Malo me ova realnost u nekim momentima podseća na onu pesmu Eda Maajke "To što se traži".

     
  2. Marjan Paradoksija kaže

    Hahahaha, lepo, lepo si to shvatila! To su prilike u našem društvu! Tragikomične, ali ipak bolje nego one ruske!

     
  3. Vera kaže

    Bolje da su ih proterali u Sibir 😛

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.