Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Dedica kod lekara

Nervozno gužvajući račun iz samoposluge gde je kupio flašicu mineralne vode i nešto povrća za današnji bećarac, dedica se lagano peo stepenicama do doma zdravlja. Po običaju, neka majka bi izvodila dete sa flasterom preko oka, nekoliko medicinskih sestara je pušilo i pilo kafu ispod obližnjeg drveta. Sve je delovalo tako obično, poput snimka koji bi se i po par stotina puta mogao videti u nekoj emisiji javnog servisa, kad je potreban prilog o zdravstvu ili isečak za vremensku prognozu.

I onda se popeo na poslednji sprat, ili na "kulu", kako su to obično govorili njegovi vršnjaci. Idila je istog trenutka nestala, jer ova je kula bila ukleta. Poput srednjevekovnih dvoraca koji su na takvim mestima držali zatvorenike, magijska bića i trolove, i ovaj vrh zgrade krio je nešto neprijateljski nastrojeno - doktorku Jelisavetu Takač. Iz njene ordinacije, ljudi su izlazili zbunjeni, ljutiti, često i uplakani. I ovog puta, stigao je taman na početak predstave.

Omanja sredovečna žena izašla je napolje, tresući se i krenula ka liftovima. Nasumice je pritiskala dugmad da bi pozvala jedan od njih, kao da je želela da se što pre skloni odatle. Sa jedne od stolica u čekaonici ustao je mladić i prišao joj.

"Gospođo, desni lift je u kvaru, možda niste videli upozorenje u prizemlju!"

Umesto da klimne glavom, ona je briznula u plač i ispustila fasciklu sa nalazima. Mladić je bio zbunjen.

"Ne sekirajte se, doći će drugi..." rekao je dok je preturao po rancu, kako bi našao maramicu.

"N-n-n-n-nije to zbog lifta, već zbog NJE! Ne smem da g-g-g-govorim glasnije, čuće me!"

Mladić je ovde bio prvi put. Nije mogao da razume zbog čega bi se neko toliko potresao videvši nalaze krvi u kojima nije bilo ničeg lošeg, te dobivši uput za oftamologa, zbog naočara. Možda je bilo do same lekarke? Najzad je pronašao maramicu i ponudio ženi da je odbaci kući, ako idu u istom pravcu.

Dedica je samo posmatrao šta se dešavalo. Malo kasnije, iz ordinacije je izašla druga žena, crvena u licu; no ne od plača. I ona je imala fasciklu sa nalazima, samo što je njena podsećala na manji reciklažni kontejner.

"Je l' gledate u moju istoriju bolesti?"

Kako da je laže? Ovo je bilo isuviše čudno da ga ne primeti.

"Sudim se dvadeset godina, gospodine, dvadeset godina! To je ceo jedan mladi život, samo što ja više nisam mlada. I od toga sam se razbolela, od toga imam čir, visok pritisak i operisali su me! Od jednog do drugog sudije, sa istim budalama i nikao da prođe. Ovo je propala država, gospodine moj, kažem vam ja. Ima da crknem i ovaj proces se neće završiti. A bolesna sam i od ove veštice, Takačeve! Kad je vidim, tri dana sreće nemam!"

Nije znao šta da kaže toj ženi. No, nije ni trebalo. Takvi slušaju samo sebe i krajičkom svesti se pitaju da li su bili dovoljno ubedljivi. Nije sumnjao u njene muke, ali se pitao da li bi joj bilo lakše kad bi se malo manje žalila, a više usredsredila na nekoga ko bi joj mogao pomoći.

"I vi mislite da sam poremetila pameću? Dobro. I ovako i onako ne primam savete od senilnih. Prijatan dan i mnogo sreće. Bogami, i trebaće vam!"

Sad je bio potpuno siguran da je drugoj strani u sudskom sporu bilo mnogo, mnogo teže. Parničarka je ušla u lift, gotovo pregazivši nekoga ko se polako gegao ka vratima ordinacije.

"Lakše malo, sestro! Jedva idem!"

Dedici se približavao živopisni lik sa filmskog platna, ili je bar tako izgledao: duga brada u nekoliko nijansi, oštra i neravna, kao da je ovaj čovek zalepio sebi pregaženog mačora na lice. Tako je i mirisao. Prugaste pantalone i kariranu košulju krasile su fleke svih boja spektra, nosio je poderanu cipelu na levoj, a na desnoj nozi bila je sandala, i ispod nje zavoj. Uz svaki korak, jagodice su mu bile plavlje.

"Šta se dogodilo, prijatelju?" zabrinuto upita Dedica.

"Mis'im da sam slomio prst. Sapleo sam s' i eto ti ga sad."

Dedica otvori vrata tom nesrećniku i onda se iz ordinacije začu prepirka.

"Kog đavola ste dolazili ovde, a niste zvali hitnu pomoć? Ulazili ste u prevoz sa ovakvom nogom?!"

"Oni mi više ne veruju kad i' zovem. Par puta sam i' zvao kad sam video nešto š'o oni nisu videli i..."

"Ah, lepo. U vašim godinama. U VAŠIM GODINAMA."

"U nekim zemljama je to legalno."

Dok je zvala terensku službu i pokušavala da obezbedi sanitet koji bi prevezao čoveka do bolnice, on se meškoljio, a potom rekao da mu je golub na terasici namignuo i da to znači da će sve biti u redu. Onda je počeo da mrmlja nešto.

"Na srpskom, molim vas. I nemojte da ste me ukleli!"

Malo kasnije, dvojica su došla da odvedu čoveka na ortopedsko. Objasnio je da je prstom pokušavao da obije zid, jer je znao da se s druge strane krije nešto za njega. Jedan od bolničara je šmkrnuo. Valjda niko neće znati da se smejao? Valjda ga ovaj stariji čovek ne bi prijavio? Bolje da se napravi da je kinuo!

Dedica je bio zbunjen. Da li stvarno toliko dugo nije bio kod lekara opšte prakse, pa su u međuvremenu poludeli i medicinari i njihovi pacijenti? A bolničari dolaze na posao i pored kijavice? Ako, bar su ljubazni, a ne kao lekarka koju sve vreme odlično čuje kao da zida ni nema, niti ga je bilo.

Konačno je došao red na njega; posle još petoro ljudi. Da li je zadremao? Sestra mu je prišla, pogladila ga po ruci i pozvala ga unutra.

Doktorka Takač, začudo, protiv Dedice nije imala ništa. Promrmljala je kako mu je kaput demode, kako bi mogao da porazgovara sa nekim na odelenju za mentalno zdravlje i upozna ih sa Njom, ali nije bila gruba. Ili to, ili nije radila na baterije sa zecom, pomisli on; a potom tiho prekori samog sebe, jer je u njenom prisustvu i sam postajao zajedljiv.

Ništa na plućima, grlo čisto, srce dobro, bar u bukvalnom smislu. Treba da proveri dioptriju, da izvadi krv i da ga pogleda fizioterapeut. Nije on interesantan pacijent, mislio je. I tad je doktorki nešto drugo odvratilo pažnju - čovek sa naočarima za sunce, koji je pomalo hramao.

"Saveta, došao je Marko Popović! Treba mu opet onaj recept. Neka vas gos'n penzioner izvini na trenutak..."

"Vidim, vidim."

POmisli kako nema potrebe za tim naočarima, dan je bio tmuran. Ko zna, možda nije spavao? No, doktorku Takač to očigledno nije mnogo zanimalo, kao da je prizor posmatrala po ko zna koji put.

"Popoviću, šta ima? Je l' ti treba lek?"

"Da, morao sam neki dan na urgentni. Srce mi je previše lupalo i nisam mogao da prestanem da se brinem."

Pogledala ga je mrko, kao da želi da istopi njegovo lice i, kroz dobijenu rupu, posmatra golubove koji su čeprkali po suvom lišću na terasici. Čudan neki pogled, Dedica je mogao da se zakune da je Popović, jedva čujno, ciknuo.

"Zabrinut sam, a vi tako..."

"Mo'š misliti! Pa šta si očekivao, neću valjda da saosećam s tobom? Nisam ti ja mama! Evo ti recept i da ti više ništa ne fali ovog meseca. 'ajd, uzdravlje, Popoviću!"

Vukući nogu, čovek je krenuo napolje. Dedica je ćutke posmatrao šta se dešava. Napolju je stajala još samo jedna osoba - još jedan stariji gospodin. Sestra se pitala zašto ne ulazi i pozvala je doktorku. Ona je odmerila starog od glave do pete. Nije skrenuo pogled. Nije progutao knedlu. Nije mu bilo neugodno. Morala je nešto i da kaže, izgleda.

"A vi? Smena je gotova, ali možemo da uglavimo još jednog"

"Ništa, hvala. Došao sam samo da gledam..."

Doktorka Takač je stajala na vratima ordinacije; zbunjeno posmatrajući vrhove sopstvenih cipela dok je nepoznati posmatrač silazio niz stepenice.

Priče iz serijala o Dedici

Dedica koji kuca na svaka vrata
Dedica i Čovek kraja sveta
Dedica i Onaj što svima čestita Novu godinu
Dedica i Onaj što mućka. Trešnje pride
Dedica i gospodin Albert Selotejp
Dedica i svadba
Dedica, mrtva žena i besna devojka
Dedica i porodica iz potkrovlja
Dedica i revolt jednog bubnjara
Dedica i žena-radiostanica
Dedica kod lekara
Dedica i noćni kružni voz

3 komentara na Dedica kod lekara

  1. Bojana kaže

    Verujem da će osnovci jednog dana sa nastavnicima tumačiti tvoje pripovetke. 😉

     
  2. Bojana kaže

    Zašto kuku? Objavi knjigu. Dobra si.

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.