Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Deset jednostavnih saveta koji će poboljšati vaše pisanje

Nisam profesor sprskog (niti hrvatskog, bosanskog, crnogorskog, MATERNJEG, more, čega god); no, kao filolog, budući pedagog i osoba koja ne voli da stagnira, ne volim greške. Pogotovo ih ne volim kad ih vidim na istom mestu, kod iste osobe, posle nekoliko meseci, čak i godina.

Kod većine ljudi u blogosferi i, uopšteno, na Internetu; primećujem neke kvazi-slobodarske razloge za ozbiljne greške. Da su tako progresivni po pitanju politike i korupcije u ovoj zemlji, daleko bismo dogurali.

Osrednja pismenost je znak buntovništva?
Netačno, to je obično znak nesposobnosti, ali vešto prikriven.

Ispravke su uvredljive i neko vam može učiniti nešto nažao?
Netačno, to se dešava samo kod nas.

Bitno je šta je rečeno, a ne kako je rečeno?
Netačno, u mnogo slučajeva, način na koji je nešto napisano može da učini tekst nerazumljivim, čak i da mu promeni smisao.

Reč savet je nešto što poznati blogeri ne bi upotrebili?
Idite, molim vas.

U svakom slučaju, dobar izgovor para vredi. Hajde da to, jednom zauvek, iskorenimo; pa da, ako već ne umete da pišete, bar pišete pravilno.

1. Petotačke, šestotačke, sedmotačke...

U srednjoj školi sam imala drugaricu, Natašu. Nataša je mislila da je posebna ako sve što piše - bilo to ono što profesori diktiraju, bila to neka od njenih priča - završi umetnuvši to je tona kraj rečenice. Posle toga su morale da idu i četiri tačke, umesto uobičajene trotačke.

Kod tinejdžera su ovakvi jadni pokušaji da budeš poseban još i simpatični, ali čim malo zagazite u dvadesete, odajete utisak nezrelog derišta, ili tetke sa teglama na očima koja ne ume da koristi tastaturu.

2. ` nije apostrof!

Šta će vam kompjuter ako ne znate gde se nalazi nešto na tastaturi? Ne blamirajte se.

Ako koristite Windows i standardnu tastaturu, apostrof se na našoj tastaturi nalazi dva dugmeta levo od Backspace, a na engleskoj dva dugmeta desno od slova L. Ništa lakše! Ako i dalje ne vidite razliku, možda nešto nije u redu sa vašim vidom, ili monitorom vašeg kompjutera, mobilnog uređaja, tostera, šporeta...

Čemu onda služi `? U kombinaciji sa drugim znacima sa tastature, daje posebna slova. Zove se grave, što se izgovara kao po Vuku, dakle nije u pitanju engleska reč za grob.
TAČNO: Da l' si kupio naočare? Da l' sad vidiš razliku između grave i apostrofa?
NETAČNO: Da l` si kupio naočare? Da l` sad vidiš razliku između grave i apostrofa?

3. DJ/Đ

Ovo sam svojevremeno spomenula u humorističkom tekstu kako blogovati?, gde imate kompletno objašnjenje zbog čega DJ nije slovo. Ako stvarno nemate našu tastaturu, to je druga stvar, ali nemate baš neko opravdanje, danas i mobilni telefoni imaju naša slova.

Bar da je uvek DJ, nego...često se umesto njega promakne islandsko slovo ð (eth). Kao velika slova izgledaju potpuno isto, tako da pretpostavljam da samo nuklearni fizičar ili istraživač na projektu vezanom za matične ćelije može da ih razlikuje kao mala slova. Bogte.

TAČNO: Zovem se Đorđe Đorđević.
NETAČNO: Zovem se Djordje Djordjević.

4. Mnogo/jako/puno

Ovo su tri potpuno različite reči. Nikoga ne volite jako puno, ne nedostaje vam puno. Evo primera koji se lako pamti, pa je povrh svega bRezobrazan.

Pun mi je *bip* vaših primedbi! Mnogo volim svoj *bip*. Što moj *bip* jako udara ovih dana!"

5. U vezi s(a) nečim

Vi ste u vezi sa tim i tim, a ovaj tekst je u vezi sa greškama. Ne postoji ništa što je "u vezi nečega", jer imenica VEZA sama po sebi traži instrumental.

6. Zadnji i prednji, prvi i poslednji

Zadnji je onaj koji nije prednji. Poslednji je onaj koji nije prvi. Neki lingvisti se ne slažu sa ovim pravilom, no oni su u manjini, baš kao i vozači koji još uvek otvaraju srednja i zadnja vrata na prvoj stanici. Automobil ima prednje i zadnje gume, tako da vas niko nikad neće moliti da mu promenite poslednje gume.

Zbog kvara na zadnjoj osovini, on se za trku kvalifikovao poslednji.
Ušao je u autobus poslednji, na zadnja vrata.

7. Zarez, bratac, ide iza i ispred vokativa, petog padeža.

...i apozicije. Ovaj podnaslov je, sam po sebi, bio primer i za jedno i za drugo, no neće nam škoditi još koji.

Marija, tvoj sin je najzabavnije dete na svetu.
Tvoj sin, Marija, je najzabavnije dete na svetu.
Dušan, najzabavnije dete na svetu, Marijin je sin.

8. Bih, bi, bi, bismo, biste, bi

Ovo su oblici aorista glagola pomoćnog biti, koji uz glagolski pridev radni drugog glagola formira potencijal, tj. naš izgovor za ono što se u drugim jezicima zove kondicional.

Ja bih pisao, da imam mozak.
Ti bi pisao, ali mozga nemaš.
On bi pisao, no nema olovku.
Mi bismo pisali, nego...gladni smo.
Vi biste pisali. Šteta što vam ne daju.
Oni bi pisali. Lako je to reći, to je tek prvi korak.

9. Stara dobra je l' i da l'

Je l' i da l' su skraćeni oblici je li i da li. Stoga se pišu odvojeno, sa apostrofom.

Ovaj tekst je neočekivano postao popularan. Je l' da?
Da l' ste im dali domaći zadatak?

Kad nisu skraćeni, ako ih ne odvojite, mogu da se pretvore u nešto sasvim drugo. Sledeće rečenice ponajviše liče na bajalice.

Dali ste dali?

Pre nekoliko godina, po gradu smo viđali reklamu za Cocktu, na kojoj je neka nakaza pitala kravu: " Je' l istina da je Leni Kravic tvoj bivši?" Dok je ovo više glupost nego nepismenost, skoro se opet pojavilo, ovog puta u jednoj od polupismenih reklama za Štarkov Sweeet.

10. Glagol trebati

Trebati. Mnogo je čudan taj glagol - kad je sam, menja se kao i svi ostali. Kad je u društvu, istog trenutka postaje iskompleksiran do daske, maltene bezličan.

TAČNO: Treba da radim, a spava mi se. Trebalo je da spavam, da ne bih danas bio ovako umoran.
NETAČNO: Trebam da radim, a spava mi se. Trebao sam da spavam, da ne bih danas bio ovako umoran.

Ako, shodno sa sredinom u kojoj živite, koristite "zapadnu varijantu", prezent možete zameniti infinitivom, u skladu sa duhom vašeg dijalekta. No, budite pažljivi.

TAČNO: Do sad ste već trebali shvatiti da su članci na ovom blogu objektivni. NETAČNO: Do sad ste već trebali da shvatite da su članci na ovom blogu objektivni..

Kad budete svarili ovih deset, daću vam još deset.

50 komentara na Deset jednostavnih saveta koji će poboljšati vaše pisanje

  1. Aleksandar Grubeša kaže

    Hvala što si ovo sve lepo skupila na jedno mesto, nadajmo se da će biti od pomoći, mada verujem da oboje znamo koliko ljudi ne vole ni da čitaju o sopstvenim greškama...
    A ja, neskromno, čekam narednih deset...;)

     
    • Sanja kaže

      Aleksandre,

      Skuplja se majica tokom pranja.
      Pre bih rekla da je devojka primere u ovom tekstu "nabrojala", "navela" i sl.
      Nikako ih nije "skupila"!
      Čak i kupone za nagradnu igru "sAkupljamo", nikada ih ne "skupljamo", jer nije nam u interesu da, od silnog "skupljanja" postanu tako mali, da ih onda ne možemo ni iskoristiti u toj nagradnoj igri 🙂

       
      • Iva kaže

        To je već finesa, poput onih što su se drali (ala to boli..) i onih što su se derali. No, u pravu ste.

        A neskromni Aleksandar će morati da sačeka da, u pauzi objavim i nešto proze i satire. 😉

         
        • Sanja kaže

          Evo još jedne finese za razmišljanje: kako se piše "itekako", tj."i te kako"? 😉
          "Rečnik književnih nedoumica" kaže da je ispravno ovo drugo, brojni drugi "stručnjaci" za pravopis tvrde suprotno, a oni treći da je pravilno i jedno i drugo.
          ????

           
  2. PhTx3 kaže

    Uvek je dobro podsetiti se zlatnih pravila i stalno unapređivati znanje jezika, posebno kad je u pitanju maternji :).

    Ja sam jedna od osoba koja ceni savet i ispravku, to je jedan od načina da se napreduje kada je u pitanju poznavanje jezika.

    Samo napred.

     
  3. Jelena Milosevic kaže

    Iako je vecina stvari koje si napislala poznata, redovno se podkradaju greske. Licno imam problem sa Dj zato sto bih pri pisanju uvek morala da menjam tastaruru kao i to da pronadjem gde se nalazi "Đ" koje sam sada iskopirala sa ovog bloga. Uzgred receno kakav je tvoj pristup pisanju "sh" umesto "š", "ch" umesto "č" i slicnih primera?

    "Bitno je šta je rečeno, a ne kako je rečeno?
    Netačno, u mnogo slučajeva, način na koji je nešto napisano može da učini tekst nerazumljivim, čak i da mu promeni smisao."
    Na sta si konkretno ovde mislila: na poentu cele price, gramatiku ili?
    Moj pristup pri citanju teksta je prvenstveno poruka koja se iz tekst izvlaci. To kako, sadrzi i poentu, zar ne? Nije mi bas najjasnije, zato i pitam 🙂

    Zanimljiv tekst a sad u iscejivanju sledecih deset gresaka 🙂

     
  4. Jelena kaže

    Samo da te dopunim, kad si vec pomenula apoziciju i vokativ, koji se odvajaju zarezom, setih se da je cesta greska skraceni (emfaticki) oblik posle zareza.
    Dakle, tacno: Tvoj sin, Marija, najzabavnije je dete na svetu.
    Ili: Tvoj sin, Marija, jeste najzabavnije dete na svetu.
    Netacno: Tvoj sin, Marija, je najzabavnije dete na svetu.

    I jos jedna stvarcica koju cesto primecujem - ova se uci u osnovnoj skoli - imena meseca pisu se malim slovom. A kad pisete datume, korisno je da znate i da se nula ne pise na prvom mestu, pa tako:
    Tacno: Danas je 1. novembar 2012.
    Netacno: Danas je 01 Novembar 2012.

    Hvala na postu, ne mogu da verujem da si me podstakla da i ja dam svoj lektorski doprinos:)

     
    • Iva kaže

      Sad sam i ja naučila nešto novo. Godinama živim u ubeđenju da uvek treba zarez, nisam znala da "je" može da ga istisne. Zar onda ne bi ispalo da je Marija najzabavnije dete na svetu?

      Što se datuma tiče, treba spomenuti i da te tačke nema iza rimskih brojeva, te da se iznad i ispod njih ne dodaju one crtice.

       
  5. StaŠa kaže

    Joj, ti to tako vešto i duhovito upakuješ da čoveku bude milina dok čita.
    Bilo bi lepo da se niko ne ljutne i ne uvredi, već da svako ko je sklon gore navedenim greškama -jednostavno primeni savete. To bi baš bilo lepo.

     
  6. Džoni kaže

    Nema veze ako nemaju našu tastaturu, danas softver u većini uređaja podržava veliki broj različitih slova. Druga stvar je što ljudi nemaju dovoljno znanja ili volje da, na primer, promene "jezik" tastature na SR.
    Inače, na tačku 10 često ne obraćam pažnju, moraću malo da prostudiram to.

     
    • Jelena Milosevic kaže

      Mogu i ja da promenim a onda dugo trazim gde je koje slovo. Naviknuta sma na ovu tastaturu a ako promenim na SR, treba mi jako puno vremena da pronadjem gde je koje slovo i koji znak, zato sto je mnogo drugacije. Jos je onda lakse pisati na Google translater pa prekopirati. Volja ili vreme, dodje mu na isto da mi je zaista komplikovano da se konstantno prebacujem sa jednog na drugi jezik na tastaturi (redovno imam problem i kada mi kompjuter prebaci na NL i onda vracam na ustaljeni VS(international)).

       
      • Džoni kaže

        Možda sam i ja malo neobjektivan, meni je to prebacivanje "ušlo u prste" pa mi ne predstavlja problem. Inače, dobar predlog za Google translate.

         
        • Iva kaže

          Jako puno?

          Kao i Džoniju, ni meni nije problem da prebacujem tastaturu, postoji čak i kombinacija na tastaturi za to. Sad, sećam se kako je to u početku izgledalo. Posle pet godina ošišane latinice

          Tačka deset zavisi od vašeg porekla. Meni je jasno da to Hrvatima, Bosancima i nekim ljudima u Vojvodini nije problem; jer češće koriste oblik sa infinitivom (kao što rekoh, "zapadna varijanta"); no u drugim krajevima ta greška se javlja svugde.

          Nama je profesorka srpskog jezika u starijim razredima osnovne škole smanjivala ocenu za to, nije volela tu grešku.

           
          • Jelena Milosevic kaže

            Potkrala se i meni greska, pogotovo kada odgovaram na brzaka. Mozda je to i uticaj Holandskog jer se u njemu i kaze "heel veel" sto znaci puno ali kada se bukvalno prevede je jako/veoma/vrlo puno, i gramaticki je ispravno . Moguce je da mi se i zbog toga promaklo ovo, a mozda je to i zbog rasprostranjne upotrebe istog (probaj na internetu da ukucas "jako puno vremena" i pojavice se mnostvo clanka bas sa tim izrazom).
            .
            Sto se tice upotrebe glagola trebati, postoje rasprave, da li se menja i u kom jeziku se menja po licima, kao i upotreba recice "da". "Trebalo bi da", jeste prihvatljivo. Inace u Hrvatskoj glagol trebati upotrebljavaju i kao licni i kao bezlicni i oba su priznata.

             
  7. Gaga kaže

    Spadam u one koji prave greške, ali mi je uvek bilo drago kada me neko ispravi. Na greškama se uči. Tebe posebno volim zbog toga. 🙂 Ispravila si me milion puta do sada, ali se meni te greške više ne ponavljaju. Ili ipak da?

     
  8. Mikac kaže

    Zar nije:
    Jeste li jeli? ili, skraceno, Jeste l' jeli?
    a ne: Je l' ste jeli?

     
    • Iva kaže

      Naravno da je bolje napisati tako, ali sam htela da ilustrujem kako nastaje besmislena rečenica, pa sam zato izabrala nešto kolokvijalno i delimično netačno. Nadam se da ima smisla?

       
      • Mikac kaže

        Naravno. Samo prejako reagujem i na jel' i je l' jer ga svugdje ima: i umesto jesam li, i jesi li i jesu li... Omnipotentni jel' zadovoljava sva pitanja.
        Sledeci omiljeni mi je prevodioc, varioc, i ostali oci.
        Takođe, obožavam kad "oni mora da urade nešto" ili "oni ne sme da urade to". Ili, kao u onom narodnjaku: "Nemoj da me žalite".
        Da nastavim? Mogu do prekosutra.

         
        • Iva kaže

          Što se mene tiče, sedeću i čitaću to do prekosutra. Poznajem ljude koji "mora" da rade, ali "trebaju" da se odmaraju. E, to je paradoks!

           
          • Mikac kaže

            Ima još ljudi kao ja! Ura! Sad ću se tek teško zaustaviti:
            "kući sam, pozovi me!"
            "obzirom na..."
            "zato jer..." (češće u Hrvatskoj)
            i moj favorit:
            "Evo ga Pera!" (nekad u još slađem obliku "Evo ti ga Pera!") ili "Evo su tvoji rezultati!" ili "Evo ih tvoji rezultati!"
            I zamalo da zaboravim: šta kažete na s s apostrofom?

             
        • Milica kaže

          Meni je ipak omiljeno Jer ste jeli? i Idem u školu jel volim da učim.

           
          • Mikac kaže

            Zaista. Zanimljivo, za ove ostale i mogu da pronađem neko objašnjenje, ali otkud mešanje jer i jel mi je misterija.

             
      • Đura kaže

        Ne bih ipak postavljao kao primer netačno napisanu rečenicu! Ako piše TAČNO većina će pomisliti da tako treba.

         
  9. Mikac kaže

    Uz mnogo/jako/puno dodala bih i zanemarene vrlo/veoma. Dobijam osip na "mnogo lepo".

     
  10. Sandra Kravitz kaže

    Ovo će biti jedan od tekstova koje ću slati ljudima kad oslepim od njihovih grešaka (znači, barem 4x dnevno).

     
  11. drveni advokat kaže

    Dodala bih i OBA DVA i JA I MAMA. Mislim da si navela greške sa kojima se svakodnevno susrećemo. Moram da napomenem da je Klajn u svom "Rečniku jezičkih nedoumica" izjednačio termine zadnji i poslednji.

    http://oi46.tinypic.com/v5eosz.jpg

     
    • Iva kaže

      Znam da je Klajn to izjednačio još u izdanju iz 1991. godine; no ne slažem se s njim (i mnogi se, kao što znaš, ne slažu), pa tačno da me obori italijanski jezik IV.

      Ubaciću obe sugestije u sledeći tekst, nisu mi ni pale napamet, jer su stvarno...ispod svakog standarda. No, jedna gospođa na Facebooku je primetila da su ovo osnovne stvari, tako da mi jeste padalo napamet da to spustim na (vala baš!) početni nivo.

      Naša učiteljica je uvek govorila da su "obadva" četiri, jer ih ima oba i povrh toga još dva. 😀

       
  12. Mali Iv kaže

    Pre jako puno mnogo vremena, počela sam da lupkam dve, umesto tri tačkice. I to je tako ostalo. Ne znam zbog čega, ali moguće je da ja sve vidim u grafičkom, a ne u pravopisnom opsegu. Eto, skoro sam npr. shvatila da mi je emotikon za namig kao grešna tačka i zagrada .) mnogo slađi nego ;). Ali zar to nije umetnička sloboda? 🙂 Ja se pravdam svojom profesijom i opsesijom u smislu simetrije i apsolutnog reda, otuda ta težnja da sve bude baš onako kako sam zamislila. Ali to je blog, nešto moje, nije poslovni mail klijentima/kolumna za online magazin/pismo predsedniku i sl. 🙂 Ono što mene izluđuje jeste:

    * JABUKA JE BILA CRVENA , SLADKA , SVEZHA I... .... . WOLIM JE!!!11!!1!!
    * NADAM SE DA STE MISLILI NA MENE(A NEZNAM SHTO WAM JE TO PALO NA PAMET DA NEMISLITE.)
    * PISANJE SA CAPS LOCK-OM ZATO ŠTO SAM LENJ DA KORISTIM VELIKA SLOVA PO GRAMATICI
    * PORAVNJANJE TEKSTA UZ LEVU MARGINU, UMESTO JUSTIFY

    Hehe, niko nije savršen, ali nakon ovog posta potrudiću se da još više pazim na svoj pravopis. Sjajan blog, vrlo si duhovita, koleginice. 🙂

     
    • Iva kaže

      Kao prvo - pogledala sve tvoje na netu, instinski sam oduševljena. Kuvanje, fotografija, dizajn...pa još više od 100 slušanja njegovog veličanstva na last.fm; dakle...LAMURTUŽUR!

      Kao drugo - u sred srede tvog komentara je greška koje nisi ni svesna, ali na prvoj stranici tvog bloga sam je izbrojala 20 puta i tu prestala. Trebalo je da bude deo drugog teksta, no sad mislim da joj posvetim celo jedno pisanije. Toliko je česta, da je ljudi više ni ne primećuju.

      Kao treće - htela si da kažeš jako mnogo puno dosta. 😉

       
  13. Milan kaže

    Ivo, odlicsn tekst. Nazalost nije ga bilo kad ssm ja krenuo sa blogovanjem. inace pisem osusanom latinicom jer sam na telefonu koji nema srpski.

     
  14. Weltschmerzgirl kaže

    Kao budućem profesoru srpske književnosti i jezika, koji uprkos tome priznaje da pravi greške, jer svi ih pravimo, drago mi je što ti (za razliku od mene) nisi bila lenja da istražuješ ovakve stvari i pišeš o tome. Mislim na sve što piše u ovom, a i u narednom tekstu o stranim rečima, koji smatram naročito korisnim, jer i sama se često bunim oko toga. Međutim, ja sam od profesora koji predaje sintaksu srpskog jezika čula da je ono što većina nas koji sebe smatramo pismenima misli o mnogo/puno i zadnji/poslednji zabluda, to jest nešto čime se nabeđeni jezički puritanci prave pametni. Kome verovati?

     
    • Iva kaže

      Da to nije rekla gospođa Klikovac? Ja sam se u vezi s tim prepirala s njom na prvoj godini studija.

       
  15. Weltschmerzgirl kaže

    Meni je rekao njen asistent, ali pretpostavimo da to potiče od nje.

     
  16. Bojana kaže

    Draga koleginice,

    Slučajno sam se našla na Vašem blogu, izuzetno je zanimljiv.
    Ovo je tema koja mi se dopada i o kojoj rado raspravljam. Nemam blog, ali ako budem pisala, rado ću razmenjivati mišljenja sa Vama.

    Lep je ovaj tekst, ali imam jednu zamerku.

    TAČNO: Je l' si kupio naočare? Da l' sad vidiš razliku između grave i apostrofa?
    NETAČNO: Je l` si kupio naočare? Da l` sad vidiš razliku između grave i apostrofa?

    Odlično je vaše objašnjenje apostrofa, ali je primer loš. Ja vidim razliku između grave i apostrofa, ali vidim razliku i između "Jesi li kupio naočare?" i "Je l' si kupio naočare?". Naime, jesam, jesi, jeste/je, jesmo, jeste, jesu. Ukoliko se obraćamo osobi u drugom licu, a to se ne odnosi na treće lice, ne možemo upotrebljavati skraćeni oblik prezenta pomoćnog glagola "biti" koji se koristi za treće lice.

    Da bi kritika bila uvažena, mora se potkrepiti sopstvenim primerom. Ja Vam se, stoga, izvinjavam što ne upotrebljavam naše navodnike već engleske. Nikako da savladam gde su naši na tastaturi iako koristim SR.

    Ne zamerite, srdačno Vas pozdravljam!

     
    • Iva kaže

      Naši navodnici su problem kad se piše na Internetu. Nemoguće ih je otkucati bez teže "akrobacije", pa sam i ja odustala od njih. Jasno mi je.

      Što se greške tiče, još juče sam htela da je ispravim, jer je mnogo ljudi zamerilo i zahvaljujem vam, jer sam konačno to i učinila. Na kraju krajeva, sad i ja imam koristi od samog teksta, naučila sam nešto novo.

      S druge strane, imam i ja jednu zamerku - smatram da niko ne treba da bude Vi sa velikim "V", sem ako nije predsednik, ministar, patrijarh ili nešto slično. Mislim da su nas tu sve zarazili skorojevići i ljudi koji se bave marketingom i cilj im je da - putem tobožnjeg poštovanja - prodaju sve što stignu. No, to je samo moje viđenje stvari.

       
      • Bojana kaže

        Što se mene tiče možemo i na ti. Čini mi se da smo sličnih godina, imale smo iste profesore. 😉

        Prema Pravopisu, veliko V se koristi u zvaničnoj prepisci, ali je dozvoljeno ne pisati ga jer je nakon nekog vremena logično da se komunikacija vodi opuštenijim tonom. Iz književnosti je izbačeno, uvek se piše malim slovom. Ali nije netačno jer ga možemo koristiti ako smo uporni da budemo na distanci. 😉

        Kao i uvek, "može tako, a može i 'vako". 😉 Osnovno pravilo srpskog jezika.

        A naši lingvisti nemaju petlju da se uhvate u koštac sa normom. Decenijama presipaju iz šupljeg u prazno. Tome je dokaz ovaj najnoviji, tzv. P10.

        Hvala na odgovoru, pozdravljam te!

         
        • Jelena Milosevic kaže

          Jedno pitanje oko "Vi" i "vi". S'obzirom da nisam vec duze vreme u Srbiji i da ne mogu da pratim promene u Srpskom jeziku, zanima me da li jos uvek postoji razlika izmedju reci "Vi" koja je usmerena na obracanje jednoj osobi, i "vi" koje predstavlja mnozinu?

           
          • Bojana kaže

            To je i osnovni razlog zašto je V u persiranju veliko. Međutim, kao što sam gore napisala, neka pravila su se promenila. U komunikaciji mejlovima možete koristiti veliko V, ali nije netačno ako ga ne koristite. U književnosti, pak, veliko slovo izbačeno je iz upotrebe.

             
  17. Negoslavaa kaže

    Moj skromni doprinos kao prilog ovoj temi - vršili smo - sadjenje drveća, čišćenje kuće, prodaju cipela, farbanje kuće.
    Jedina radnja za koju se MORA upotrebiti to famozno vršiti jeste - izvin'te na izrazu, nužda.
    Dakle, sadili smo drveće,čistili kuću, prodavali cipele, farbali...

     
  18. Isidora kaže

    E, neka si nam rekla. Možeš češće. Jedino.. internet se piše malim slovom. Nemoj zamjeriti na ispravku. 🙂

     
  19. Isidora kaže

    Osjećam se počašćeno jer sam dobila odgovor na komentar! 🙂 Volim blogere koji odgovaraju na komentare.

    Što se interneta/Interneta tiče, to je opća imenica, kao radio, televizija, satelit. Nije brend ili firma, već samo vrsta tehnologije. Možda jednog dana osmislimo nešto još naprednije. Naprimjer, četvrtu dimenziju. Kao, upoznali smo se "na četvrtoj dimenziji". Četovali smo "u četvrtoj dimenziji". Sad se već malo (i) zafrkavam, ali shvatit ćeš poantu jer si cool.

     
  20. Leksikolog kaže

    Tačke 4. i 6. jednostavno nisu tačne, to su zablude loših nastavnika. Tu nema slaganja i neslaganja (svi lingvisti se u ovome slažu), to je naučna činjenica iz leksičke semantike i zove se polisemija.

     
    • Iva kaže

      Hvala na komentaru. No, ne slažem se. Znam šta je polisemija, ali kad vidim da neko to piše, istog trenutka pomislim na provincijalizme, patetiku i sl. Isto kao što ne mogu i neću da poverujem da se bezveze piše bezveze, jer mi zvuči kao prilog, a ne kao spoj predloga i imenice.

       
  21. Stefan kaže

    Jedna ispravka. Biti liberalan (što je, uglavnom, pandan upotrebljenom izrazu „progresivan”), po pitanju korupcije (kao i ekonomije, pa zato imamo izraz „(neo)liberalna ekonomija”), znači biti tolerantan i popustljiv prema istoj, bez mnogo regula i ograničenja. Odgovarajući izraz za značenje koje ste, verujem, želeli preneti bio bi „restriktivan”.

    PS Napravio sam grešku i ovaj isti komentar ostavio na još jednom tekstu koji govori o upotrebi crtice. Taj, molim vas, zanemarite 🙂

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.