Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

(Zlo)upotreba crtice kod imena i naziva

Pre nego što pređem na najučestaliju grešku u Jugosferi, želim da zahvalim svima koji su prethodni tekst u vezi sa pisanjem pročitali, slali dalje i predlagali druge greške, te objašnjavali sopstvene u komentarima. Takođe, veliko hvala Radiju Sarajevo koji je tekst preneo u celini. Jes' da moj blog nema Creativity Commons licencu (za one sa jeftinijim ulaznicama: moraš da pitaš pre nego što nešto uzmeš); no obrazovni sadržaji treba da budu besplatni i da dopru do što više ljudi.

Današnji tekst je trebalo da bude deo sledeće "ture" od deset učestalih grešaka, no predomislih se. Pričaću o crtici.

Crtica? Može li se tu grešiti? I te kako. Mnogo ljudi nepotrebno koristi crticu kod prisvojnih prideva i padežnih nastavaka stranih reči; a izostavljaju je tamo gde joj mesto, gle ironije, jeste.

Ako je izraz akronim, nezavisno od jezika i pisma, crtica je neophodna

Po pravopisu ovog jezika - zovite ga kako hoćete - akronimi (verzalne skraćenice, one nastale od prvog slova svake od reči) se pišu sa crticom, bile one strane ili domaće. Mogu se transkribovati i prema izgovoru slova, mada se tu dešavaju čudne stvari (skraćenica za Vojnomedicinsku akademiju koristi italijanske nazive za slova...?!).

U JAT-ovoj floti ima mnogo starih aviona.

Osamdesetih godina bilo je HIV-a i posle bezazlenih transfuzija krvi.

Novinarka više nego vulgarnog tabloida je, gle čuda, imala praksu kod BBC-ja u Londonu.

Naravno, kod nekih skraćenica nije ni potrebno koristiti druge padeže, samo nominativ, što možete pročitati ovde.

Ovo je napisano kako treba.

Ako smo tekst napisali latinicom i nismo transkribovali imena, crtici tu mesto nije

Ova greška se širi poput kuge, nemoguće je iskoreniti je; i sigurno negde postoji kuća sagrađena od kostiju onih koji su joj podlegli. Sad bi Butt-Head trebalo da mi lupi par šamarčina, zanela sam se.

Iva, sjajno si odradila sajt o onom Fruscianteu što je nekad bio u Peppersima.

Teško je nama dizajnerima - radimo u Photoshopu, Illustratoru, InDesignu, Fireworksu.

Jelenu, koju rado pratim na Twitteru, više nemam kao prijatelja na Facebooku; jer je tamo mnogo naporna i podbada koga god stigne, po ceo dan.

Često čujem da je ovo "neprirodno" i "rogobatno!. More, braćo Srbi i ostali ćiriličari: pronađite bilo koju hrvatsku knjigu iz vremena Jugoslavije, videćete da su sva strana imena deklinirana po padežima.

Jeste, tekst možemo sačuvati u PDF-u. No, ostalo nije tačno!

Ako smo tekst napisali ćirilicom, a strano ime ili naziv latinicom, crtica je neophodna

Ovo je manje-više logično. Koristimo dva različita pisma, treba nekako da ih odvojimo jedno od drugog. Crtica ovde stiže u pomoć kao Superman, Batman; dok je u primeru sa netranskribovanim imenima u latiničnom tekstu korisna koliko i ovaj momak.

Odličan pet!

Ako smo transkribovali ime (ili drugu stranu reč), crtica nam nije potrebna

Desi se da se ljudi zaborave. Skoro sam videla da jedan od sajtova sa popustima, koji su inače raj za sve vrste pravopisnih i gramatičkih grešaka, nudi ručak u tom i tom "bar-u". Još gore, jednom Crnogorcu na Twitteru se skoro omaklo da je iz "Bar-a".

Kad govorimo o Džemsu Bondu, nijedan glumac nije mogao da nadoknadi Šona Konerija u toj ulozi.

A sad, veliko finale!

Rukovodstvo BAR-a je krivac za katastrofalni debi ovog nekadašnjeg tima 1999. godine - automobil nisu usavršavali, no organizovali su promotivne žurke po barovima.

Ovde bih takođe napomenula da se kod stranih ličnih imena i ime i prezime menjaju po padežima! Dakle, nisu voleli Pol Njumena, nego Pola Njumena!

Ovo je tačno.

Da zaključimo: crtica se koristi samo kod skraćenica i kod latiničnih reči u ćiriličnom tekstu. U svim drugim slučajevima TO JE GREŠKA. Novine, reklame, pa čak i brošure za časove jezika preplavljeni su ovom glupošću. Iskorenimo je!

18 komentara na (Zlo)upotreba crtice kod imena i naziva

  1. Peđa Supurović kaže

    Vrlo dobro mi je poznato da prema Pravopisu ne treba stavljati crtu u latiničnom tekstu čak i ako strana reč nije preslovljena, ali to ipak radim jer je meni to jedino logično i čitko.

    Ne smatram to glupošću. Mnogmo mi ružno a nekad i smešno izgledaju strane reči sa zalepljenim našim nastavima i zato uvek stavljam crtu da ih razdvojim,.

    Pravopis ipak, ima samo status preporuke, a nije zakon, pa se ne mora poštovati baš uvek i na svakom mestu. Naročito kada Pravopis propisuje nešto što nije na prvi pogled logično i očigledno, imam puno razumevanje za ljude koji takvo pravopisno pravilo ne poštuju, bilo namerno, bilo iz neznanja.

    Svako pravilo koje nije odmah jasno i logično, nego mora da se uči napamet, jer više zvuči kao da je to pravilo odredio neko zato što mu se tako htelo, osuđeno je na to da ne bude poštovano.

     
    • Iva kaže

      Ponavljam, ovo "pravilo" postojalo je i pre nego što smo se mi rodili. Ako je Hrvatima logično, što li je Srbima čudno, da mi je znati...?!

       
      • Peđa Supurović kaže

        Mislim da je to pravilo važilo u hrvatskoj varijanti a u našoj je do skroro preslovljavanje stranih reči bilo prioritetno u oba pisma pa se ovaj problem nije često ni pojavljivao.

         
        • Milica kaže

          Tačno. Umesto da prevodimo strane nazive i čuvamo jezik, sad ćemo raspravljati gde treba, a gde ne treba staviti crticu u stranim rečima.

           
  2. Vesna Nešić kaže

    Opet sjajan tekst!

     
  3. Vojislav kaže

    Postovana, odlican tekst sam procitao ali kada se vec hvatate pravopisa bilo bi lepo da i koristite reci na pravi nacin i tamo gde svojim znacenjem mogu dati recenici pravi smisao. Predlazem vam da napisete jos jedan tekst povodom navedenog. Elem, glup oznacava osobu niskog koeficijenta inteligencije koja moze biti pismena ali i neobrazovana kao i obrazovana ali nepismena. Biti glup ili pametan je uslovljeno stanje prirodom same osobe i tesko se menja. Biti obrazovan ili neobrazovan kao i biti pismen i nepismen je stanje koje nema veze sa pamecu i gluposcu vec sa obrazovanjem. Zato, ne mozemo iskoreniti gluposti vec mozemo iskoreniti nepismenost, opismenjavanjem.
    Srdacan pozdrav i puno uspeha u daljem radu.
    Vojislav

     
    • Iva kaže

      Vojislave, hvala vam na podršci. Reč glupost sam ovde upotrebila umesto reči besmislica, no možda ste u pravu, neko bi mogao da pomisli nešto drugo. Ispraviću je.

       
  4. Džoni kaže

    Glup - to se čuje kad pajka upadne u vodu. U vezi teksta, moram napomenuti da ove greške treba oprostiti blogerima i sajtovima koji koriste neki alat za transliteraciju (prebacivanje ćiriličnog u latinični tekst i obrnuto (ili obratno?)), greške ovog tipa se ne mogu izbeći, ali ako je za utehu, tekst na jednom pismu će uvek biti pravilno napisan.

     
  5. Grba kaže

    Najzad još neko... Davno beše kad sam solio na ovu temu. Dugo beše i to da sam trpeo da jezički nasilnici dodaju većinu ovde navedenih grešeka u moje tekstove. Lakše mi je kad znam da nisam jedini koji juriša na vetrenjače.

    Nisu opasni oni koji ne znaju, jer oni mogu da nauče; opasni su oni koji znaju pravila, a neće da ih koriste, jer imaju ideju da njihov lični stav i poimanje kakvoće jezika imaju veću težinu od lingvističkih uredbi o jeziku (pravopis i gramatika). Koliko vidim, agilni su i ovde.

    Uvek ima nade. Nada umire poslednja.

     
    • Peđa Supurović kaže

      Tako nešto možeš da primenjuješ samo u situacijama kada se može smatrati kao obavezno da se koristi književni jezik, jer Pravopis samo opisuje književnu varijantu jezika. Van toga, svako može da govori i piše kako god želi. Blogovi, tviter, fejsbuk, forumi i slična mesta svakako ne zahtevaju da se strogo držimo književnog jezika.

      Jezički čistunci, kojima je stalo da uteraju svima književni jezik, a isteraju govorni, treba da krenu na primer od pijace, pa kada tamo srede stari, lako će ih srediti na internetu.

      Ja mogu da razumem da vas iritira kada nek pravi očigledne greške koje ruže jezik ali ovde se radi o pravilu koje je svežeg datuma, nije ukorenjeno u nekoj logici i suprotno je onom koje važi ua ćiriličko pisanje - već je prosto nekome dunulo da to tako "propiše". I sve dok je pravilo nelogično i suprotno uobičajenom načinu pisanja, sasvim je logično da ljudi neće umeti ili neće hteti da ga primenjuju.

      Inače, ovo niej jedini takav sluaj. U poslednjim izdanjima Prvopisa ilo ej nekoliko takvih radikalnih izmena pravila pa ispada da su svi koji su celog života pisali po nekoj starijoj varijanti Pravopisa postaju nepismeni - nariočito ako se uzme u obuir da se ljudi većma sa Pravopisom sreću u osnovnoj školi i nemaju ni prilike ni potrebe da ga bistre kasnije.

      Stvar je dovedena do te mere da sad svako mora da nabavlja najnoviju verziju Pravopisa jer ako koristi neku stariju, rizikuje da ispadne nepismen pred jezičkim čistuncima.

      A treba li tek pominjati da ni sami jezikoslovci nisu sasvim jedinstveni u tumačenju Pravopisa pa i to dovodi do dodatnih zabuna i komplikacija?

      I na kraju, šta tek ja da radim, kada pišem blog ćirilicom i korsitim crticu za razdvajanje latiničnih reči od sufiksa kao što pravopis nalaže, a korisnicima sam omogućnio da sadržaj bloga po izboru mogu da čitaju i u latiničnoj verziji. Tekst se sav prevede u altinicu ali crtica ostaje i onda ja po vama ispadnem nepismen?

      Ne, nisam nepismen, samo sam praktičan.

       
      • Iva kaže

        Za to poslednje što ste spomenuli mogao bi neko da porazgovara sa Aleksandrom Uroševićem i pita ga koje su šanse da wp-translit dobije klasu za tekst koji neće biti automatski pretvaran. Ja sam za ovo morala da isključim WP-translit, druga opcija je bila da idem na Print Screen. I to je na mestu.

        Što se svega ostalog tiče, ne slažem se. Ne vidim potrebu za korišćenjem preterano kolokvijalnog jezika samo zato što "nije obavezno". Kao što reče jedna gospođa na Facebooku Aleksandra Grubeše, to je za većinu samo dobar izgovor, dobar način da prikriju neznanje.

        Zbog čega bih ja sad počela da pišem malim slovima? Da li je teže napisati veliko slovo? Da li sam slobodnija ako sebe teram da pišem malim slovom? Ne.

        Da li mi je lakše ako ne upotrebim apostrof?
        Ne bih rekla, možda ću dobiti pola sekunde vremena, a pošto nisam gorepomenuti Nigel Mansell, od toga nemam ništa.

        Šta će DJ učiniti za mene?
        Ništa. Ako namerno upotrebljavam DJ, a ne Đ, ja nisam ptičica koja je pobegla iz kaveza.

        To je samo puki inat, a to nama Srbima nikad nije bilo strano; kao ni kontriranje radi kontriranja. 😉

         
        • Peđa Supurović kaže

          Zamenjuješ teze. Ja ne govorim o očiglednim i jasnim greškama. Ovde se radi o nekim finesama koje poznaju samo ljudi koji su u toj oblasti a naročito o pravila koja su PROMENJENA.

          Ja stvarno ne vidim zašto bi bilo ko od nas bio obavezan da kupi svako izdanje Pravopisa pa da u njemu traži šta su promenili u odnosu na ono što smo učili u školi.

          Ni Aleksandrov WP/TRanslit ni moj SrbTransLatin se u postupku preslovljavanja sa ćirilice na latinicu ne bave ovom tvojom crticom jer pravilo nije jednostavno programski primenjivo i verovatno bi trebalo napraviti neki debeli rečnih pravila jer program nema mogućnosti da prepozna kada reč sadrži crticu zato što trako treba, da li se radi o prslovljenoj stranoj reči, da li jskraćenica ili je izvorno napisanoj pa da na osnovu toga odlučuje hoće li da zadržava crticu ili neće.

          Ne radi se ovde uopšte o kontriranju, nego naprosto o praktičnoj svakodnevnoj primeni jezika i pisma.

           
        • Mikac kaže

          Za mene preterano kolokvijalni jezik, korišćenje malih slova, dj umesto đ i sl. u novinama, prevodima filmova, knjigama, reklamama, zvaničnim pismima ima drugačiji značaj u odnosu na nezvaničnu internet komunikaciju. Tu ne znači obavezno da je onaj koji piše osrednje pismen ili nepismen. Takođe, ne mislim da se koristi samo zato što pisanje po standardu „nije obavezno”.
          I u govornom jeziku ne govorimo jednako pravilno i istim jezikom sa svima (drugačiji jezik koristimo u komunikaciji s porodicom, prijateljima, kolegama, poreskim službenicima). To se zove socijalekat, ako se ne varam. Mala slova, žargon i sl. su način da se komunikacija na internetu „oboji” - internet sagovorniku dočara ton i ukaže na nivo bliskosti. Nekad to pismo daje dobar ritam razgovoru i vrlo je zabavno (npr. transkribovanje bosanskog gutanja vokala, imigrantskog engleskog i sl.). S druge strane, bilo bi neozbiljno (bilo bi bezze :)) pisati sve malim slovom ili koristiti smajlije u zvaničnom e-mailu.

           
  6. Ana kaže

    Ivo, odličan tekst i svaka čast na trudu. Par primedbi:
    - Nisam sigurna da je uopšte dozvoljeno mešati ćirilicu i latinicu u pisanju. Da li možeš potkrepiti tvoj primer iz teksta, gde je izmešana ćirilica i latinica, nekim linkom (koji dokazuje pravilo)? Po mom mišljenju, skroz je nepismeno napisati jednu reč ćirilicom, drugu latinicom...
    - Što se tiče "VE ME A" (Vojnomedicinska akademija), rekla bih da se ne radi o italijanskim nazivima slova, već se vremenom sa "VE EM A", što je teško izgovoriti, prešlo na "VE ME A" spontano. (što ne znači da je pravilno)

     
    • Peđa Supurović kaže

      Dozvoljeno je, ali kao izuzetak.

      Pravopis je prilično zakomplikovao stvari:

      Kada se tekst piše ćirilicom, tada treba sve pistati ćirilicom, strane reči preslovljavati u srpski zapis i pisati ćirilicom a kod prvog pisanja te strane reči u zagradi treba napisati tu reč u izvornom obliku. Međutim, to nije obavezno. Pavopis dozvoljava da se stane reči pišu i latinicom. On smatra da je boqe pisati ih ćirilicom ali ne zabranjuje latinicu.

      Kada se piše latinicom stvar je obrnuta, tada se strane reči po pravilu pišu izvorno (čak nije ni predviđeno da se u zagradi navede kako se ta reč čita), ali nije zabranjeno ni raditi preslovljavanje kao što se radi u ćirilici.

      Na sve to dođe i ova komplikacija da se nastavi na strane reči pišu bez crtice ako se piše latinicom, dok u ćiriličnom zapisu je crtica obavezna ako se strna reč piše izvorno.

      Pored tako nelogičnih i suprotstavljenih pravila nije ni čudo što ljudi ne pišu pravilno.

       
  7. Zorica kaže

    Znanja nikad na pretek. Evo jednog linka: http://www.pitajtelektora.com/?p=285

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.