Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Deset blogerskih zapovesti

Posmatram blogove koje ljudi najviše vole da čitaju. Već duže vreme, jašta. Nije mi jasno šta je tu toliko zanimljivo. Volim svrsishodne tekstove, volim stvari koje imaju smisla. Nije poenta blogovanja da celog života budete mnogo srećni što svi mogu da vas vide, da mislite da ste posebni zato što vas neko prati na Internetu, ili što vam je taj-i-taj omogućio to-i-to. A nije u redu ni da stalno pokazujete prstom na one koje ne možete da shvatite. Lako je mrzeti. Teško je voleti.

Poenta je poruka. U mnogo slučajeva, ona se zaglavi negde u ovim domaćim dotrajalim kablovima koji često idu preko krovova umesto ispod zemlje, otplovi u boci do Jojkićevog Dunavca...ili je uopšte ne bude.

Prema tome, pošto smo mi Balkenjci veliki 'rišćani i time se dičimo, objasniću vam kako blogovanje funkcioniše, na veoma 'riščanski način. Neka me 'zvinu muslimani, vikani, budisti i džedaji ovog puta, Biblija je ipak najčitanija knjiga na svetu, a pločice koje je Mojsije dobio od OnogGore su svima poznate, stoga ih ovde koristim kao primer.

1. Ja sam Blog tvoj, nemoj imati drugih blogova osim mene.

Ako ste tek počeli da pišete, fokusirajte se na jedno mesto, jedan blog, jedan stil. Početi na više mesta istovremeno i ne poznavati nišu/niše u kojima pišete - za to je retko ko sposoban. Trošićete previše vremena, na mnogo mesta ćete morati da proveravate šta radi, da li radi i kako radi, gotovo je sigurno da ćete nešto zapostaviti.

Ne kopajte silom perom po srcu. Pišite na jednom mestu, o čemu god želite, dok ne shvatite šta najviše volite i, ako vam je mišljenje čitalaca bitno, šta drugi vole da čitaju. Nećete dobiti kule i gradove, niti treba da vam to bude primarna motivacija; no dobićete onaj divan osećaj zadovoljstva, jer ste nešto uradili kako treba. Lični razvoj, pisanje kao terapija...sasvim dovoljno.

Isus, pogače i riba

Ne pokušavajte ovo kod kuće. Jednostavno, ne ide.

2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti.

Zar ne kruži stalno ona priča da smo svi jedinstvene prelepe pahuljice? Dokle god je to prevaziđena patetika, dotle u tome postoji i tračaj istine. U poslednje vreme, reklo bi se da smo kornfleks, a ne sneg...samo nešto krckamo i to poboljšava izlučivanje navodnu produktivnost, ali iscepa guz'cu pride. Koliko god da vam se sviđa šta neko radi, mnogo je zanimljivije ako vi radite nešto drugo, a ne to isto.

Ne mora se slepo poštovati sve što je rekao neki tamo glavni baja. Nasuprot tome, radite na sebi i dogurajte svoje znanje do nivoa gde niko neće moći da vam govori šta je ispravno, a šta neispravno; gde nećete služiti kao krezubi proleterijat u prvim redovima na mitingu. Ne treba nikome da popunjavate prazna sedišta. Neka i oni jednom pokažu da mogu da popune vaša.

Zlatno tele

Tele je tele, pa makar i zlatno. A i njega neko treba da podoji.

3. Ne uzimaj uzalud imena Bloga svoga.

I, dobro, imate blog. Počeli ste da pišete o svemu što ste oduvek želeli da podelite sa svetom, no to činite nadobudno. Stekao bi se utisak da ne biste mogli da prihvatite dobronameran savet, da nipodoštavate ljude koji vam ne žele ništa loše. Džabe svaka sugestija - vi sad imate blog, nedodirljivi ste i znate sve, ama baš sve. Mislim, niste došli na Internet kako bi vas neko kritikovao, mora da je ljubomoran i zlonameran. Hmmm...da li je baš tako?

Niste stručnjak, samo zato što ste bloger. Niste posisali sve znanje ovog sveta. Ljudski je grešiti, a u nekom trenutku će se pojaviti pravi ekspert iz date oblasti i reći će vam da se ne olakšavate. I biće onih koji će pomisliti kako je bilo krajnje vreme da vas neko spusti na zemlju. To nije revanšizam, to je objektivnost. Svakoga koga ne prihvata kritiku iza nekog ugla čekaće duga hladan tuš.

Sveti Ilija

Your argument is invalid...

4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Blogu tvome.

Kad nemate o čemu da pišete, počinjete ponovo da vrtite isto, tražite teme za pisanje tamo gde ih uopšte nema, samo da biste izbacivali tekst za tekstom kao zečica zečiće. Novine i portali žive od reklama, ali većina blogera nema ugovor sa oglašivačima i kačenjem niskokvalitetnog sadržaja, gluposti ili tekstova koje ne razume ni autor minira sopstveni kvalitet i smisao onoga što radi. Kvantitet i kvalitet ne moraju da idu ruku pod ruku, no mnogi ljudi to nisu shvatili.

Ako nemate o čemu da pišete...nemojte! Napravite malu pauzu, sagledajte stvari. Prošetajte se. Kuvajte. Naučite nešto novo, iz oblasti koja vam do tad nije padala napamet, no kad god biste je se setili, zamislili biste gustu maglu. Čuvajte nedovršene tekstove. Možda će makar neki njihov deo biti koristan za nešto u budućnosti. Nosite sa sobom tablet, telefon ili svesku, zapisujete i slikajte ono što vam se svidi. Inspiracija dolazi kad je vreme, a ne kad vi stočiću naredite da se postavi.

Mojsije i žbun

Hteo bi on da izvuče pouku iz ovoga, ali nema koncentraciju!

5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

Kuda god vas bude odveo vaš blog, u kakve god prividno značajne visine, vaš krug poznanika će se širiti. Moguće je da će neki poznati ljudi postati obožavaoci vašeg bloga na Facebooku, ili vas zapratiti na Twitteru; ovo je sredina gde je manje-više svako svakome dostupan. Moguće je da će vas slatkorečivci gnjaviti, da ćete biti idol nekome mnogo mlađem od vas i da će se svi otimati da se slikaju s vama na nekom skupu. Sve je to lepo, ali kako ste postali bloger?

Nemojte zanemariti prave prijatelje i redovne čitače. Koliko god novih poznanstava da ste stekli, drugar koji vam je predložio da prenesete svoje misli u digitalne vode i rođaka koja je komentarisala na sve što ste pisali u vreme kad ste imali deset posetilaca dnevno, te delila vaše tekstove po društvenim mrežama uvek bi trebalo da zauzimaju počasno mesto u vašim digitalnim životima. Možda su vas ubedili da objavite tekst koji je postao najčitaniji u blogosferi, iako vi to niste hteli. Njihov ste dužnik.

Isusovo rođenje

Investirali su u onoga kome su verovali, s razlogom...

6. Ne ubij.

Nekome se nije svideo vaš tekst, ostavili su manje-više pristojan komentar; vi ste ih opsovali. Neko vam je poslao poruku gde vas kritikuje, vi ste je objavili, ostavili sve podatke o onome ko je to rekao. U slobodno vreme se muvate po forumima, Twitteru i Facebooku, voajerišete i pišete tobožnje raznorazne životne mudrosti, direktno inspirisane nečijim trenutnim mišljenjem, ko zna o čemu. I vi sve radite kako treba, a ta osoba nema pojma. Da li je baš tako? Da li iko zaslužuje da zbog ovakvih stvari bude prozivan? Postoji li nešto drugo o čemu biste mogli da pišete, ili ste se ispucali i samo tražite žrtve?

Postoje granice privatnosti koje novinari tabloida možda ne poštuju, ali za ljude koji imaju savesti, te granice treba da postoje. Niste vi Julian Assange i nije vaš blog WikiLeaks. Ako se neko ne slaže s vama, raspravite to kao sav normalan svet. Ako ste negde na nekoj društvenoj mreži naleteli na izjavu koja vam se ne dopada, a poznajete autora, pitajte ga možete li da napišete tekst inspirisan njom. Niko vam ne daje pravo da tek tako čerečite sve i svakoga po svojim budžacima. Niko.

Glava svetog Jovana Krstitelja

A šta tebe briga šta neko radi?

7. Ne čini preljube.

Pljujete, pljujete, po svemu i svakome, tako da onima oko vas trebaju kabanice i kišobrani. Svaki dan nađete nešto protiv čega ćete se boriti, nešto za šta ćete skupljati potpise, ljude po kojima ćete osuti drvlje i kamenje. I onda, odjednom, abrakadabra, sedite pored dojučerašnjeg "korumpiranog ološa", primate pare od ljudi koji nemaju veze s onim što pišete i svi su vam najbolji prijatelji, a do juče niste hteli ni da čujete za njih, niti da boravite u istoj prostoriji s njima, Kaaašljuc-oportunizam-kašljuc!

Nikakav novac, nikakva poznanstva i ništa bez čega biste, ruku na srce, mogli; ne bi trebalo da promeni vaš ugao gledanja i vaša ubeđenja. Ako ste pogrešili, to je ljudski. Ako ste sazreli i promenili mišljenje, to je pohvalno. No, ako vam je neko tutnuo nešto u džep, stavio vas na gomilu naslovnih strana i obezbedio vam autogram omiljene glumice vašeg nećaka sa sela; onda ste se jeftino prodali.

Dante i Beatriče

On se ipak vratio na zemlju, je l' tako?

8. Ne kradi.

Videli ste negde vickast tekst u vezi sa aktuelnom temom. To vam se svidelo, pa ste istim stilom napisali svoj osvrt na nešto drugo. Ili, još gore, preneli ste tekst u celini i potpisali ste ga, ne misleći da je neko utrošio vremena i truda kako bi to napisao, lektorisao i formatirao.

Ne kradite. Neko će vas provaliti. Jasno je da će se podići veća prašina kad popularni blogeri skloni hajkama na druge ljude napadnu onoga ko ih je pokrao, no to ne znači da je krađa njihovog teksta bitnija od krađe vašeg teksta, niti da je vaš tekst manje bitan. Objasnite "lopovu", kulturno i ljubazno, gde je pogrešio i zamolite ga da tekst ukloni, ili da zadrži samo jedan njegov deo i linkuje do ostatka na vašem blogu.

Isus i razbojnici

Nisu oni čitali sitna slovca, ne, ne...

9. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

Ima nas koji smo na Internetu isti kao i van njega. Ima nas koji smo - zamislite, molim vas - pristupačniji offline, ljubazniji i kulturniji, jer volimo da vidimo lice onoga s kojim razgovaramo, posmatramo njegovu mimiku i postavimo mu bitno pitanje negde gde ne može da nestane iz čista mira i okrivi provajdera. No, nažalost, većina nije takva. Ne možemo da znamo šta i zašto misle.

Nemamo pravo da preko sudimo o nekome koga ne poznajemo. Nije naše da mu kažemo kako da se menja, kako da živi svoj život, da mislimo kako bi mogao da promeni svoj izgled, ponašanje ili bilo šta. To su sve površne procene. Često ne možemo da ocenimo ni svoje ukućane, ni same sebe; što bismo onda pokušavali da psihoanaliziramo nekoga koga možda nećemo ni sresti? Čemu to?

Juda i Isus

Ma da, a ko si ti? Sigmund Freud, možda?

10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Pera je dobio laptop, Laza je dobio telefon, vama nisu dali ništa, iako vi, veliki Mika, imate dvostruko više posetilaca od Pere i Laze. Sad ćete da idete okolo kao Kalimero i da kukam kako je to nepravda i da pravite svoj klan koji će raditi protiv Pere i Laze. Istovremeno, Pera i Laza putuju i tvituju fotografije sa besplatnog tableta, dok vi sedite kod kuće i tužno posmatrate polomljeni telefon iz 2005. No, da li je sve baš tako jednostavno?

Danas ništa nije istinski besplatno, ne treba biti ljubomoran na poklone. Ko zna koliko su grbača Pera i Laza uzjahali kako bi dobili taj laptop i taj telefon. Ko zna na šta su morali da pristanu zauzvrat. Možda moraju da promovišu nešto što im se uopšte ne dopada, možda su se, kao u jednoj od prethodnih "zapovesti" - jednostavno - prodali!

B(l)og

B(l)og i čovek

Ako vas je ova strašna blasfemija ostavila bez teksta, recimo da je bilo i luđih stvari ovde. Treba biti politički korektan do izvesne granice, no tekstovi poput ovih su tu da bi - kroz smeh - rekli istinu.

13 komentara na Deset blogerskih zapovesti

  1. Charolija kaže

    Ovaj i onaj tvoj predhodni post treba da se uvedu kao obavezna lektira za sve blogere. 🙂

     
  2. Povratni ping: Obično jutro | Charolija

  3. Gaga kaže

    Skuvala kafu u onoj velikoj šolji, popušila dve cigarete pride uz istu i pročitala dva puta. Da utvrdim gradivo. 🙂

     
  4. Mali Iv kaže

    Neverovatno je koliko genijalnosti može da stane u tu tvoju glavicu! 😉

     
  5. Marija kaže

    Iva, hvala ti na ovom premudrom i duhovitom tekstu :). Nadam se da će biti veoma čitan među sadašnjim i budućim blogerima.

     
  6. Džoni kaže

    5+

    Ne postavljaj svuda lice Isusovo, da ne bi došli islamisti..pardon, hrišćanisti besni i ružili ime tvoje i blog tvoj 😀

    Nego, ako je Mojsije dobio zapovesti od onog o'zgo, od koga ih dobi ti? 😛 🙂

     
  7. Piskaralo kaže

    Sjajan je tekst Iva, iscerekala sam se kao luda. Ali kad skineš tu duhovitost s njega, ostane istina 🙂

     
  8. Negoslavaa kaže

    Iskreno, sve zapovesti sam već poštovala, i ne znajući da se mogu podvesti pod ovu kategorju, sem prve. Pa bih ti, ako dozvoliš, nju dopunila malom opaskom - pre nego što izaberete adresu za svoj blog, malo istržite raspoložive opcije. Zahvaljujući ljubaznosti Džepne Venere, koja me jedne noći nije pustila da odem sa neta dok ne predjem na kurentniju adresu, ja sam bila na prvoj, na kojoj sam i daalje, kao usamljeni jahač , koji nema ni šanse da sretne nekog druga.
    Na toj drugoj adresi se mnogo toga promenilo na bolje, a nepotrebno gubljenje vremena bih izbegla da nisam ko muva bez glave uletela na prvu ponudjenu opciju.
    Inače, sjajan tekst , pa s nestrpljenjem žurim da iščitam i ostale. Mislim da će to biti moja današnja literatura, celodnevna.

     
    • rada72 kaže

      Sviđa mi se tekst, osim one prve zapovesti. Ja počeh sa blogovanjem davnih dana 2004.te godine i promenih par blog portala. Sada uzeh ovaj wordpress i ovaj blog kao primaran. Drugi je na blogspotu. I dosta mi je. A zašto sam odlazila..o tome ću na svom blogu.
      Ukupna ocena za ovaj tekst 10 🙂

       
  9. kaže

    Pročitao, primio k' znanju i idemo dalje.

     
  10. MarijaStepanovic kaže

    Sjajno stivo bas danas i bas za mene. Osim osmeha na licu ostavilo je pojacan osecaj odgovornosti. Hvala!
    Ovih dana sazreva u meni buduci bloger...pravo vreme, pravi tekst...jasno, glasno 🙂

     
  11. zelenicapreslica kaže

    Iva, što više kopam po tvojim tekstovima, više ostajem bez teksata...i pitam se da nisam, negde, prekasno stigla 😉 kao na ovaj link, recimo. Ne umem da pohvalim, a da ne izgleda prenaglašeno...jednostavno, ovde sam trebala da se nađem pre. 🙂

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.