Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

„Novi“ praznik i priča o majoru Dimitriju Jevremoviću

Danas se prvi put obeležava Dan primirja u I svetskom ratu; koji se u mnogim evropskim zemljama praznuje već dugo, dugo. Francuzima je simbol ovog dana različak, Britancima mak. Srbi svoj cvet za rat u kome su izgubili trećinu stanovništva talođe imaju, cvet Natalijina ramonda. A znate kako to posle ide - raspiše se tender za javnu nabavku, onda se to cveće uvozi iz zemlje Iks preko zemlje Ipsilon, višak istruli, a neko posle smene vlasti stigne u zatvor, jer je cveće poklanjao ovima i onima.

Praznici, kao praznici - neradni dan kad oni koji najviše rmbače za komoditet nas ostalih i dalje odlaze na posao, zvaničnici polažu vence, u ovom slučaju ispred spomenika i kosturnice braniocima Beograda od 1914. do 1918. godine na Novom groblju.

Treće ime u toj kosturnici je i moj pradeda, pešadijski major Dimitrije Jevremović. Danas vam pričam o njemu.

Dimitrije Jevremović rođen je u Petrovcu na Mlavi i posle završene gimnazije u Požarevcu upisao je Vojnu akademiju. Po izlasku iz niže škole bio je vodnik u XX pešadijskom puku, a po svršenoj višoj komandir mitraljeskog odeljenja X pešadijskog puka "Takovskog".

Na venčanju sa Savetom Milutinović, kum i tada još uvek prestolonaslednik Đorđe Karađorđević poklonio mu je dva svećnjaka. (Umalo da uništim onaj koji je danas kod nas kad sam bila mala. Daleko bilo!) Vreme izobilja i počasti trajalo je veoma kratko, Balkan nije mogao dugo da bude miran. Usledili su balkanski ratovi. U prvom su ga odlikovali Bugari, u drugome je ratovao protiv Bugara. Takvi su ratovi - besmisleni.

Na početku I svetskog rata, na frontu od preko 200 kilometara, odigrala se Kolubarska bitka. Dimitrije Jevremović borio se na Kosmaju i stekao jedan od samo osamnaest primeraka Karađorđeve zvezde sa mačevima dodeljene za ratne zasluge. Među primaocima ostalih primeraka, uglavnom viših redova nego što je to njegov četvrti, bili su američki general Peršing, italijanski Kardona, francuski maršali D'Epere, Gijoma, Araj, Zofr i Peten, britanski feldmaršali Heg i Frenc, rumunski kralj Ferdinand, te naš kralj Aleksandar I i vojvode Mišić i Stepanović. No, to nimalo ne umanjuje njegov značaj.

Nažalost, Dimitrije nije živeo dovoljno dugo da sazna koliko je njegovo odličje bilo posebno, niti da vidi novu državu (skoro) svih južnih Slovena.

Karađorđeva zvezda

Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima za ratne zasluge u I svetskom ratu - jedan od samo 18 dodeljenih

Svima vam je poznat legendarni govor Dragutina Gavrilovića pred herojsku odbranu Beograda 10. avgusta 1915. godine i kako je "otpisani puk" izginuo gotovo do poslednjeg čoveka; kao i da je u skorije vreme - zaboga - otkriveno da je to "otpisani" bila samo metafora, kao da to nije bilo već jasno, samo po sebi.

No, malo koji autor jasno naglašava da to je to bio samo kraj višednevne borbe, labudova pesma, poslednji vapaj.

Drugi pukovi vojske su prethodnih dana pokušavali da zadrže neprijatelja na periferiji Beograda. Bataljon majora Dimitrija Jevremovića branio je Adu Ciganliju, da bi se, pošto su ga Nemci opkolili ispod Topčiderskog brda, povukao preko Dedinja na Banjicu, gde više nije mogao da zadrži napad. Dimitrije je pao, sa većinom svojih vojnika, 27. septembra 1915. godine. Njegove posmtrne ostatke preneli su Nemci na vojno groblje.

Imao je samo tridesetčetiri godine.

Spomenik i kosturnica braniocima Beograda 1914-1918.

Kasnije je, sa drugim saborcima, sahranjen u Kosturnici branilaca Beograda 1914-1918, na Novom groblju. Njegovo ime je tamo treće na spisku. I da, to je ono mesto gde je danas premijer Srbije Ivica Dačić položio venac.

Porodica Jevremović zadržala je stan u Beogradu još neko vreme, i dobijali su nekakvu nadoknadu. Nije ta nadoknada bila bogzna šta, Saveta je i pored troje sopstvene dece - Ljubiše, Nade i Vere - morala da prima đake na stan, kako bi mogla da sastavi kraj s krajem.

Ljubiša Jevremović, koji je krenuo očevim stopama i obukao uniformu, oženio se Julijanom Lazarević, usvojenim detetom tadašnjeg vlasnika Državnog monopola, takođe kćerkom nekoga palog u I svetskom ratu i, nešto malo posle bombardovanja Beograda otišao je u II svetski rat ni ne videvši kći Mirjanu. Iz nemačkog logora uz pomoć barske pevačice emigrirao je na Novi Zeland i oženio se. Zabezeknut činjenicom da su mu žena i kćer preživele II svetski rat, planirao je povratak u Srbiju, ali je 1956. godine pronađen obešen.

Nada Jevremović, posmrče, pedesetih godina emigrirala je sa mužem u Švajcarsku, gde je on otvorio časovničarsku radnju. Njihova kći Svetlana danas živi u Luganu, sa svojim mužem iz Italije.

Vera Jevremović se sa Savetom vratila u Petrovac i živela koliko god je to bilo moguće sa tumorom na mozgu koji nije mogao da bude operisan. Tokom svog kratkog života, dobila je kći Vesnu, koja je umrla na današnji dan prošle godine. Iza Vesne je ostala takođe jedna kći, Ž. Ona je, nažalost, bez sposobnosti rasuđivanja.

Pred smrt, Saveta je sve članke o Dimitriju, kao i njegovo ordenje poklonila unuci Mirjani, kao jedinom preostalom članu porodice koji je nosio prezime Jevremović i jedinom potomku muškog naslednika njenog prerano otišlog muža. Mirjana je bila zbunjena. U ono vreme nije bilo Interneta i, dokle god je znala da su odlikovanja njenog dede velika čast, nije znala koliko malo ih je bilo sve do današnjeg dana, kad je njena kći, uz ogromnu pomoć snalažljive drugarice, proguglala i iznenadila se.

Mirjana je moja majka, poslednji živi Jevremović. Ja sam ta kći.

Članak iz arhive

Članak iz Politike

Karađorđeva zvezda iz 1915. godine

Karađorđeva zvezda sa brošem

Orden kraljevine Bugarske

Bilo bi red da se država, kad već oživljava praznike i odlikovanja iz vremena Kraljevine Jugoslavije i pređašnje Srbije seti istih i u svrhe koje nisu propagandno-paradne i čista kardijalna masaža tradicije koju smo tokom druge polovine XX veka sami sebi oteli, ubedivši sebe da ne može paralelno da postoji sa novom ideologijom.

Mama i ja nikad nismo prisustvovale nijednom polaganju venca, nijednoj svečanosti - možda zato što nigde ni ne postoji evidencija da postojimo. Pradeda je Internetu nepoznat, nema svoju ulicu u Beogradu, niti u Petrovcu na Mlavi odakle je poreklom. A moglo bi.

Nadam se da ste danas naučili nešto novo.

8 komentara na „Novi“ praznik i priča o majoru Dimitriju Jevremoviću

  1. Nevena kaže

    Vrlo zanimljivo! Odlicna prica.

     
  2. Vesna Nešić kaže

    Ovaj sam propustila ali je isto odličan!

     
  3. Rale kaže

    Zanimljiv tekst, sasvim slučajno sam nabasao na njega. Samo jedna ispravka Orden Karađorđeve zvezde 4. reda je dodeljen sigurno preko 1300 puta, verovatno ste pomešali sa 1. i 2. redom koji su dodeljini po 18ak puta. U knjizi Vitezovi Karađorđeve zvezde sa mačevima Tomislava Vlahovića ukratko je na 315. str. obrađena i biografija majora Jevremovića.
    Nažalost heroji iz Velikog i Balkanskih ratova se ne pamte, moj predak takođe nigde nema ulicu, a bio je trostruki nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima i penzionisan u činu armijskog đenerala.

     
    • Iva kaže

      Ovo je verzija iz samog rata, moguće je da sam naišla na pogrešan podatak. Baš želimo da proverimo.

      Postoji li šansa da mi skenirate tu stranicu knjige? Bila bih vam veoma zahvalna.

       
      • Rale kaže

        Karađorđeva zvezda sa mačevima je za ratne zasluge, a na to odlikovanje se odnosi podatak koji sam gore naveo. U svakom slučaju najcenjenije odlikovanje među oficirima koje se nije olako delilo.
        Nažalost nemam skener, ali ću se potruditi da napravim pristojnu fotografiju te stranice pa ću vam je proslediti.
        Sam orden mi deluje da je proizvod radionice Braće Igenen (Huguenin), šta piše na unutrašnjoj strani poklopca kutije? Značka koja se vidi na fotografiji je od Udruženja nosilaca Karađorđeve zvezde sa mačevima.
        Da li su sačuvana možda i ostala odlikovanja koja se spominju u prvom članku koju ste postavili u okviru ovog teksta?

         
      • Zoran kaže

        Draga Iva, Rale je tačno primetio da je vaš predak dobio Karađorđevu zvezdu oficirski orden IV reda br.8385 (koju je dobilo samo 1146 junaka). Iz dokumenata vidim da se borio na Kosmaju u VII puku kao i moj pradeda Milić Antonijević (trećepozivac-ranjen u ruku, preživeo i Drugi sv.rat) i šta drugo reći nego hvala im za sve. Ima nas mnogo koji ih pamtimo i pamtićemo dokle postojimo.

         
  4. Zoran kaže

    Još jedan biser o slavnim ratnicima oslobodilačkih ratova (balkanski i Prvi svetski). I moj dalji pradeda Čedomir-Čeda Antonijević iz Vreoca nema ni uličicu ni sokače iako je nosilac dva ordena Karađorđeve zvezde (zlatni i srebrni), zlatnog odličja ruskog i francuskog, poginuo na Kajmakčalanu i td i td. Ne smemo dozvoliti da se naši pradedovi zaborave jer su nam oni ostavili ovu zemlju u nasleđe. Čeka nas velika borba u naredne četiri godine (2014-2018) kako bi opet (i po ko zna koji but) bili bolji i uspešniji od naših brojnih neprijatelja. Slučajno nabasah na ovaj blog i rado ću ga pratiti. PS. Ja imam skener i poslaću Vam slike svih redova K.Z. kao i tekst o D.Jevremoviću.

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.