Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Jedanaest godina od mog prvog puta!

Pre tačno jedanaest godina, jedne prohladne decembarske večeri, počela sam da blogujem. U to vreme, bila sam student prve godine italijanistike na Filološkom fakultetu, jer nisam nigde mogla da upišem web dizajn, što mi je tad bio veliki san. No, bavila sam se njim koliko god je to bilo moguće.

Za pedesetak dinara, mogao se sat vremena koristiti kljakavi ISDN u...valjda se to mesto zvaše IPS kafe. Na kraju Čumićevog sokačeta, kod Sport Cafea, provodila sam te jeseni i zime pauze, donoseći fajlove od kuće da bih ih kačila na web sajt. Bila je to komplikovana procedura, jer tad nije bilo tako lako priuštiti kompjuter, tako da sam već više od godinu dana bila u poziciji da imam web sajt koji ne mogu uređivati kod kuće.

Jedini kompjuter koji sam u tom trenutku imala, bio je stari rođakov PC 386. Poklonio mi ga je dva meseca pre toga, jer je smatrao da nije u redu da pođem na fakultet, a da nemam računar. To čudo, koje je još imalo monitor od petnaest inča i neku skalameriju koja je tobože štitila od zračenja, još uvek je koristilo Windows 3.11 i nije moglo da čita moje HTML fajlove, fotografije u jpg formatu i mnogo drugih stvari. No, ne bih ja bila ja da situaciju nisam pogrošala, prosuvši limunadu na flopi diskete, pa jednu od njih ubacivši u čitač. Čitač je propao, ostao je samo onaj već tad prevaziđeni iznad njega - za diskete od pet i četvrt inča. Nekim čudom, mamin kolega je imao jedan od tih uređaja u špajzu, pa ga je ugradio u kućište njenog kompjutera na poslu.

Tako sam ja, još uvek neobeshrabrena i uporna u svojim namerama da postanem profesionalac i da mi dizajn donosi hranu na sto i plaća račune, radila na sajtu kod kuće, koristeći WordPad, jer stari Notepad nije mogao da otvara tako velike datoteke. Onda bih velike diskete nosila kod mame na posao, pa fajlove prebacivala na male, menjajući im i ekstenziju iz .rtf u .htm. Posle bi usledio odlazak u Internet kafe i ažuriranje sajta.

Slika iz tog vremena, uslikano u maminoj kancelariji

Slika iz tog vremena, uslikano u maminoj kancelariji

Da li je to vredelo? Jeste. Bez mogućnosti da koristim vizuelni editor poput tada popularnog Microsoft FrontPagea i svima poznatog Adobe - tada Macromedia - Dreamweavera, morala sam da gledam u sopstveni kod. Tako sam počela da shvatam HTML, da uklanjam sve što mi nije trebalo i da prebacujem sve stilove u eksterne CSS datoteke.

Moje drugarice na fakultetu su se verovatno pitale šta ću ja tu, jer ni čestitu rečenicu nisam mogla da sastavim (te zime moj misteriozni problem sa pamćenjem i obradom podataka je eskalirao); ali su mi se - istovremeno - divile što sam kakav-takav kompjuteraš. Malo po malo, počela sam da dobijam molbe da im objasnim ovo ili ono. Strpljiva i nenaviknuta da tražim bilo šta od drugih, pomagala sam im, ne zamolivši ih čak ni da mi pomognu sa prevodima.

I onda je došao taj šesti decembar.

U pauzi između predavanja otišla sam sa Bojanom Č. i Jovanom D. u kafe. One su platile za sat vremena na Internetu, jedna od njih je čak kupila i po "nesicu" za svaku od nas. Za razliku od mene, Bojana i Jovana nisu znale gotovo ništa o svetskoj mreži, niti su imale svoje adrese elektronske pošte. Obećala sam da ću im pomoći, jer je trebalo da se dopisuju sa prijateljima u inostranstvu, a i žarko su želele da traže tekstove za neke pesme Neka i Erosa Ramazzotija.

Ove devojke, koje su srednju školu završile u Kikindi, i nisu bile nimalo nalik današnjem stereotipu studentkinja iz provinije, znale su da se raduju malim stvarima. Bile su uzbuđene čak i zbog sopstvenih lozinki, htele su da budu lepe. Onda ih je zanimalo kako da podebljaju i iskose tekst, kako da promene boju i font u sopstvenim porukama.

Kad su otišle i velikodušno mi dopustile da koristim drugi sat na mreži o njihopvom trošku, rešivši da odu kućama jer im je poznanica javila da je predavanje otkazano, uključila sam MSN mesindžer. Na njemu je bila moja tadašnja prijateljica i saradnik na sajtu, Silke F. iz Kelna u Nemačkoj. Bila je uzbuđena.

- Iva, dobila sam pozivnicu za LiveJournal.

- Šta je to LiveJournal?

- Na njemu da pišeš svoj dnevnik i da čitaš tuđe dnevnike...recimo moj, Melissin, Zuzanin ili Oksanin.

- Uh...zar to nije malo orvelovski?

- Ma daj, blesavice, možeš da pišeš o čemu god hoćeš. Evo, Karen se pretvara da je vozač Formule 1, tj. piše dnevnik u ime ovog ili onog vozača. Oksani dnevnik znači, jer ima s nekim da priča, pošto još nije stekla prijatelje od kako se iz Ukrajine preselila u Kanadu...ja, ja samo eksperimentišem, ako i Melissa.

- I ti misliš da ja treba da pišem taj dnevnik?

- Da. Daću ti kod, samo da SIGURNO to koristiš. Znaš, imamo pravo samo na jednu pozivnicu.

- Dobro, pošalji mi tu pozivnicu.

Pet minuta kasnije, prvi put sam pisala u svoj LiveJournal. Registrovala sam se kao misshardt, što je trebalo da znači da mi nedostaje posečeno drveče u šumi Hardt, gde se nalazi Hockenheimring, koji je par sedmica kasnije trebalo da iskasape i poseku mnogo, mnogo borova. Ne znam šta mi je tad bila korisnička ikonica. Kasnije sam ime promenila, a podrazumevana ikonica je postala ista ova koju koristim i na drugim mestima.

Tekst i nije bio baš dubokouman, da ne spominjem da je prva reč u njemu pogrešna, tj. da je trebalo da piše this.

Moj prvi unos u blog i prvi komentar izgledali su ovako.

Ostatak tog sata provela sam bukvalno pišteći i cičeći od sreće što sama mogu da promenim dizajn za svoj dnevnik. Mora da je svima prisutnima to bilo smešno. Dok su oni igrali neku pucačinu, mršava devojka u tamnim farmerkama-zvoncarama sa cvetovima, uskom duksu sa apstraktnim oblicima, šiljatom punđom, šljokicama na licu i kaišem nalik na lanac; sama sebi mrmljala je u bradu neke tako neženstvene termine poput CSS, proxy i unordered list.

Od tad se mnogo toga promenilo. Za devetnaesti rođendan dobila sam svoj prvi kompjuter, jedini koji nisam kupila sama parama od honorara za izradu tuđih web sajtova. Istog dana, presedela sam desetak sati na Internetu, mučeći se sa nekim Lucent modemom i starom, analognom centralom.

Od web dizajna nije bilo para još pune četiri godine. Niko me nije shvatio ozbiljno, jer sam delovala kao dete koje se igra, a odbijalo ih je to što sam filolog, pa još žensko. Ko je video da jedna klinka nekome pravi prezentaciju za posao?

U međuvremenu sam bila možda i prva klinka u zemlji koja je kupila domen, sama instalirala tada popularni softver za blogovanje B2 (WordPress je nastao od njega), baratala programima za , pa čak i simulatorima za sve pomenuto offline, jer je dial-up bio papreno skup.

Ponude za posao su počele da pristižu tek kad je jedan od mojih sajtova počeo da se pojavljuje na prvoj strani pretrage za nekoliko upita i da izgleda koliko-toliko pristojno. Moj prvi klijent bio je Muzej nauke i tehnike, a drugi Srpsko hemijsko društvo. Bar sam u početku bila pošteđena skorojevića i nadmenih samozvanih eksperata za ovo ili ono.

Napomenula bih nešto u vezi sa prethodnim pasusom: ako mislite da je know-how SEO faktor vašeg znanja kao web dizajnera ili blogera - varate se. Pre ili kasnije, pretraživaći će sanckionisati vaš sajt ako je on smeće. Nisu ni mašine blesave.

A kako sve to izgleda danas?

Danas blogeri uglavnom nemaju veze sa web dizajnom, sem ako ne bloguju o njemu. Često ne umeju ni da koriste HTML uređivač kad pišu tekstove. Znaju i da se drznu pa da drugim blogerima naplaćuju neke smešne usluge, nije retko da tako - pored svojih sajtova - pokvare i unakaze i tuđe. Svako malo, vidim kako se neko od tih pajaca pompezno predstavlja kao web developer. Super, ti si to, ja sam Ćićolina XXI veka, a u slobodno vreme radim na svemirskom teleskopu i leku protiv melanoma. I šampion sam F1, o, da.

Zahvalna sam maminom kolegi, jer me je zarazio svim ovim. Zahvalna sam Silke, jer me je nagovorila da blogujem. Zahvalna sam svima koje sam tokom tih godina upoznavala, jer su mi, svako na svoj način, donosili nova iskustva. I ovo se, deco moja, zove napredak. A da li vi napredujete, ili samo blogujete o tobožnjem napretku?

9 komentara na Jedanaest godina od mog prvog puta!

  1. Gaga kaže

    Čestitam Iva! Svaka čast, ti baš imaš dobar blogerski staž. 🙂

     
  2. Braca Ristic kaže

    Fantastican tekst! Neverovatno koliko su mi poznate sve ove "slatke" muke o kojima pricas. Priznaj da je bilo zanimljivo. 🙂 Sto bi rekli: Keep up the good work! 😉

     
  3. Romi kaže

    Dakle, puna si iznenađenja. Što te duže poznajem, sve više shvatam da toliko toga o tebi, u stvari - ne znam. E, pa ogromna čestitka od mene i puno, puno uspeha i nadalje. Ovu pacerku si ponovo uspela da fasciniraš. 🙂

     
  4. Zverchica kaže

    Tvoje prisustvo u mom životu obogaćuje isti.. za mnogo! Hvala. 🙂

     
  5. Vesna Nešić kaže

    Karijera ti je u onom glupom stereotipu: Što te ne ubije to te očeliči!
    Ja sam sela prvi put za računar 1980.god naravno na poslu. XT beše, valjda se tako zvao. Kad završim sa poslom, dok su drugi pili kafu i tračarili ili spavali postolivima, ja sam 'osvajala' neki tekst program i pogodi šta sam pisala - recepte:-) Cijukao je štampač svako malo narušavajući laki san mojih koliginica. Bilo mi je milo što trošenjem tog papira i svih ostalih resursa, kako se to danas kaže, naplaćujem ostatak moje male plate:-) Internet je naravno dobio načelnik koji nuje umeo ni da uključi komp. Željno sam iščekivala da načelnik ode na neki glup sastanak da se proserava pa da uključim njegov komp. Detalja prilikom mog prvog švrljanja po Internetu se baš i ne sećam.

    1999. sam kod kuće imala jedan polovan 286, modem i naravno lošu vezu. Za vreme bobmbardovanja kad je raspalilo u blizini modem je otišao u tri lepe ali dobri ljudi dadoše mi novi.

    Mnogo dobrog mi je doneo Internet. Obogatih se silno, onim najvrednijim - prijateljima!

     
  6. Vladan kaže

    Mene podseti na moje detinstvo, baš je bilo toplo sa naletina jakih mrazova...

     
  7. Jelena Milosevic kaže

    Ali, ali, ali ...
    Kao prvo cestitke iako zakasnela ali od srca, a kao drugo, stimulativan tekst koji me je nasmejao onako od srca 🙂
    Sad nazad na prvobitni tekst 😉

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.