Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

The Cranberries – na bini i van nje

The Cranberries, ili kako sam ih tad zvala, Dkrenbiners, prvi put sam čula krajem 1994. Nije bilo struje i pod svećom se sa radija oglasila Zombie, njihov tada aktuelni singl. To mi je brzo ušlo u uši, a za njima i Ode To My Family, Linger i meni tada najdraža, I Can't Be With You. Probala sam i da provalim reči tih pesama, ali to je bilo nelogično i čudno. Kasnije te godine, od drugarice koja je danas operska pevačica, dobila sam kopiju kopijine kopije prvih dvaju albuma. U to vreme, ako bi bilo ko iz inostranstva došao ovamo, to je bila senzacija. Danas, hvala bogu, više nije tako. No, mnogi veliki bendovi devedesetih nisu više aktivni.

Uzevši u obzir sve to, bilo je veliko iznenađenje videti The Cranberries kako nastupaju na Sanremu početkom godine, veće da su snimili novi album, a najveće da će doći ovamo. No, ja sam pare spiskala onda kad je trebalo da kupim kartu i poslovi su se nešto odužili. Prošlog petka, mama je čula da će Studio B u emisiji Beograde, dobar dan poklanjati karte.

Ispostavilo se da je u pitanju nešto više: davali su četiri para karata i četiri šanse da se upoznamo i slikamo sa bendom. Nikad nisam mnogo verovala u te stvari, tj. smatrala sam da su nameštaljke. Utoliko mi je bilo čudnije što sam dobila vezu i što je glas sa druge strane rekao da će me prebaciti u program. Jedan odgovor na pitanje i poziv da ostavim telefonski broj - i dobila sam karte i meet & greet!

Sledeća četiri dana čekala sam da me pozovu. Niko me nije zvao. Malo mi je falilo da opet počnem da nagađam o vezama, lagarija i ostalim glupostima. No, ne može biti. To je Studio B, mora da postoji logično objašnjenje zašto me ne zovu. U utorak, u minut-do-dvanaest pozvala sam ja njih i ispostavilo se da nisu lepo zapisali moj broj telefona. Sve je bilo sređeno.

Meet & Greet propusnica

Meet & Greet propusnica

Moja drugarica Dragana koju sam odabrala kao najvećeg obožavaoca irskog benda koga znam je sijala od sreće, jer je prošle nedelje rekla da bi Put sa velikim P baš mogao da joj donese kartu za The Cranberries. Izgleda da se te parodije obistinjuju, đavo da ih nosi.

Pred službenim ulazom u Halu sportova čekalo je nas četiri devojke, sa pratiocima i pratiljama. Upoznala sam Jelenu i njenu sestru Olju, koje su - nekim čudom - znale da sam vlasnica I-M.net i da sam snimala pokojnu Amy Winehouse.

Dobili smo specijalne nalepnice za backstage i sišli smo u garderobu. Palo mi je na pamet da smo se poređali kao deca pred sistematski pregled. Pošto sam bila na samom kraju, kod stepeništa, trebalo mi je malo vremena da shvatim zašto svi ustaju.

Dolores mi se potpisala na poleđinu propusnice

Kada mi je šarmantni basista Mike pružio ruku, uspela sam da se predstavim, ali sam ostalima samo govorila "thank you". Kako to brzo ide! Onda nas je Zec slikao sa bendom, svakog ponaosob, a i mi smo sami slikali jedni druge. Žarko sam želela da mi svi članovi benda potpišu poleđinu one propusnice, ali uspela sam da priđem samo Dolores, momci su bili zauzeti potpisivanjem CD-a. Ovo je tek drugi autogram koji sam uzela u životu, ne računajući baš-baš indie umetnike; pa sam to i izustila. Nisam rekla čiji je prvi, to se valjda podrazumevalo zbog moje majice, ali sam dodala da to inače ne činim, jer poštujem ljude. Mislim, Iva Tanacković says the darndest things. I to je bilo sve - kratko ali slatko.

Ako se neko pita kakve su "Brusnice" u desetoro očiju - poprilično su niski za naše pojmove, a Dolores je mnogo lepša nego na TV ekranu, da ne spominjem da joj kamere daju petnaestak kilograma. Svi su ljubazni, imaju jak stisak šake i nema ni traga od nekog prenemaganja svojstvenog zvezdama. Obični ljudi koji prave dobru muziku.

The Cranberries i ja

Vratili smo se gore, pa sa svojim pratiocima ušli u salu. Na naše veliko iznenađenje, obezbeđenje nas nije pustilo ni u parter, ni u niže redove bine, pa smo morali gore u golubarnik. Jedna devojka je pokušala da nađe organizatorku, ali nije uspela. Ništa zato, našle smo se sa Mašom i njenim društvom, tj. odjednom su se pojavili iza nas. Oni nisu bili ni rođeni kad smo mi urlali uz Zombie, a bili su veoma mali kad je Promises bila hit u vreme bombardovanja, ali umeju i te kako da cene dobru muziku!

Četiri pesme koje sam želela da čujem bile su How, Promises, Joe i Forever Yellow Skies. Nekako sam znala da nema šanse da sviraju poslednje dve, a poslednja mi je omiljena i provukla me je kroz zimu 2008/2009. Istovremeno, u Parizu su izveli Electric Blue, tako da...ko zna?

Koncert je otvorio bend kraćim instrumentalnim uvodom, a onda je, praćena aplauzom, na scenu iskočila Dolores, u istoj onoj šljaštećoj tunici koju je imala kad smo se pola sata ranije rukovali s njom. Zapevala je Analyse i digla halu na noge, posle čega nam je rekla da za 20 dana dolazi Deda-Mraz. Možda njoj, nama ne.

To je bio pomalo neobičan uvod za drugu pesmu, Animal Instict. Sad, dobro, ako to tamo kod njih ima veze sa Božićem, neka.

I onda smo dobili How. Dragana je pljesnula rukama i prokomentarisala da je to njena omiljena pesma. Naravno, to je moralo da se snimi!

Posle ove pesme, primetile smo čoveka u beloj majici koji je bio totalno zoniran. Plesao je sam sa sobom, sam za sebe negde pored miksete. Mnogo puta tokom koncerta, bacile bismo pogled na njega - nije prestajao da pleše. Kao da je ovo čekao celog života, kao da je njegova energija bila nepresušna. A možda je to samo moja mašta?

Nije zgoreg spomenuti da je Dolores svaku pesmu uredno predstavljala i uz svaku od njih ispričala kako je snimljena i kad, ali da često, kako recenzenti navode, nismo mogli da razaberemo šta priča. To je, složićete se, bio mnogo veći problem od ovog zvučnika iza koga bi mi nestajali svi sem izuzetno raspoloženog i predanog gitariste.

U pauzama između pesama, dok se menjaju gitare, nastavljamo da primećujemo ljude oko sebe. Zaključujemo da ih najviše ima rođenih sedamdesetineke, pa onda nas koji smo devedesetih bili tinejdžeri, a ovih starijih i mlađih najmanje. Tada mi Dragana spominje pripitu ženu duge bele kose koja je probala da uđe na službeni ulaz ponavljajući: "Ja moram unutra! Ja sam poznanik!"

Nekoliko puta tokom koncerta, Dolores je promenila garderobu. Sad se oblači kao žensko, prokomentarisao je neko iza nas, verovatno se sećajući njenih jednoličnih crnih odela sa početka karijere. Što se tiče samog scenskog nastupa, nije divlja, nije luda, ne vrti i ne meša - samo peva. S obzirom na njene glasovne mogućnosti, ništa nam drugo nije ni potrebno. Obara nas s nogu, kao takva.

U nekom trenutku, pita nas da li nam se dopao aktuelni album Roses. Možda i ne toliko ubedljivo, ali veoma veselo, publika odgovara da jeste. Sa tog albuma čuli smo Fire & Soul, Tomorrow, Conduct, Show Me i naslovnu numeru. Ni sama ne znam kako to da nisam snimila ništa od toga - uprkos stereotipnim kritikama da grupe koje se ponovo okupe nisu više ono što su bile, mene Roses umnogome podseća na prvi album, Everybody Else Is Doing It, So Why Can't We?

Istovremeno, od starih hitova izostala je samo Ode To My Family, koju se bend složio da ne izvodi neko vreme, jer je Dolores skoro umro otac.

Vreme je prolazilo veoma brzo - da li zato što The Cranberries umeju da drže pažnju bolje nego ijedan drugi bend koji sam gledala, sa izuzetkom Red Hot Chili Peppers u "klasičnoj" postavi; da li zato što su uklopili set listu baš kako treba: jedna brza, pa jedna spora pesma, jedna brza, pa jedna spora. Kad je posle bombastične Salvation koju su u ono vreme pevale padavičarke po žurkama i primale se usledio kraj regularnog dela, nisam mogla da verujem koliko brzo je vreme prošlo.

Naravno, to nije mogla da bude nijedna druga pesma nego Zombie. Tu smo svi ustali sa svojih mesta i pevali uglas. Mi stariji smo se sećali kako smo bili srećni kada je, u vreme kad su MTV EMA stvarno bile nagrade vredne gledanja, ova pesma osvojila nagradu za najbolju u 1995. godini.

Posle ovacija od kojih se hala tresla, Brusnice su se vratile na scenu i ostavile nas bez reči baladom No Need To Argue. Onda je predstavila You And Me i neki od nas su pogrešno naslutili da je to sve.

No, kod ovako velikih i ovoliko dugo čekanih bendova to jednostavno ne može da bude sve. Svetla su se pogasila, krenuo je tvrdi rif i usledila je moja priželjkivana Promises! Usledilo je katarzično skakanje, verovatno najintenzivnije ikad posle iskustva sa Public Image Ltd. ovog leta na Ušću. Savršeno!

Koncert su zatvorili svojim prvim hitom, Dreams, kad je Dolores i sišla u publiku i pozdravila se sa koliko god je ljudi to bilo moguće. Malo me je zbunilo što se bend nije vratio da se pokloni kad smo im tapšali, no hajde, možda im to nije običaj.

I šta vam kažem? Ozvučenje je moglo da bude i bolje, svemirci sa rezervoarima piva na leđima i nisu morali da mi par puta blokiraju vidik dok snimam, kontrola zabrane pušenja bi trebalo da bude rigoroznija, a Hala sportova i nije baš najzgodnije rešenje za ovakve događaje...no, sve je to nadoknadio četverac iz irske koga smo čekali gotovo dvadeset godina. Nadajmo se da će nam doći još koji put!

VAŽNO: Snimke još uvek kačim - tekstu će biti prirodati i Ridiculous Thoughts, Salvation, Zombie, No Need To Argue, Promises i Dreams!

TO ENGLISH-SPEAKING FOLKS: This will be translated and put up on my English blog. Hold on!

6 komentara na The Cranberries – na bini i van nje

  1. Zverchica kaže

    Nasmejala si me par puta, onako baš dobro! 🙂 Sjajno!

     
  2. crnamrlja kaže

    sve super samo ne kapiram ako ih toliko volis, zar nije bilo bolje uzivati u koncertu nego se smarati sa snimanjem sve vreme?

    ovako, ko da si tamo isla da bi pricala drugima, a ne da bi sama uzivala

     
    • Iva kaže

      Kad su moje drugarice pratile mog omiljenog muzičara po svetu, zavisila sam od ovakvih priča, jer je meni trebalo tri godine da nađem načina da iskusim tako nešto uživo. Da nije bilo njih, ne bih imala sve te parčiće tuđih iskustava. tako sam rešila da počnem da delim svoja.

       
  3. Zverchica kaže

    I mi koji pratimo dešavanja iz fotelje smo ti večno zahvalni zbog toga! 🙂

     
  4. Marina Majska kaže

    🙂 ja nisam njihov preveliki fan, ali volim način na koji ti posmatraš stvari, pa su mi čak i The Cranberies nekako bliži... Hvala na priči iz prve ruke 😀

     
  5. Bojan kaže

    Hvala na ovom izveštaju. Bend je sjajan. Dolores i dalje odlično peva. Sad još više žalim što nisam bio.

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.