Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Blogeri, među nama nema pravih heroja!

Dragi blogeri,

Ne mogu da kažem ništa poput "dobro jutro, dobri ljudi", "reći ću vam svašta nešto" i sl, jer ne volim klišee i poluistinite fraze. Snishodljivost i hvalospevi mi nikad nisu išli. Nadam se da mi zbog toga nećete zameriti.

Imamo velikih problema. Ignorišemo ih, zarad kratkotrajne slave i minimalne dobiti.

Ne bi trebalo to da činimo. Zašto?

Živimo u neprijatnoj kohabitaciji gde mišljenje nema primat u odnosu na korist, a trebalo bi. Čak i kad bi ovo bile devedesete kad smo preživljavali kako smo znali i umeli, bilo bi suprotno. Moguće je da posle dve decenije represije ne mislimo više o drugima, ne mislimo više o slici koju o sebi polako, ali sigurno stvaramo. A trebalo bi. Na kraju krajeva, na Internetu se ne može kontrolisati reputacija.

Možemo da se međusobno tapšemo po ramenu koliko god to želimo, sve dok dlanovi ne budu počeli da nam bride. Možemo da se pretvorimo u serijske lajkere i da provodimo bar trideset minuta dnevno slepo podržavajući ama baš sve što je rekao ama baš svako iz lokalne Internet zajednice, čak i kad su tekstovi koje smo lajkovali sušta suprotnost jedan drugom, i jedan autor napada onog drugog. Možemo da se slažemo sa svim i svačim, sa svakim i svima; no sve to neminovno dovodi samo do jednog zaključka...

MEĐU NAMA NEMA PRAVIH HEROJA.

Molim vas da, makar na trenutak, zaboravite na konferencije, žurke, veze u tim-i-tim novinama preko kojih i jedino preko njih ste promovisali svoj projekat koji ste odmah zatim napustili. Ništa protiv njih, samo probajte da sagledate onaj drugi deo, drugu stranu.

Molim vas da, makar na trenutak ignorišete tu čudnu, frojdovsku svest o sebi kao članu zajednice gde su svi - navodno - tako posebni i tako drugačiji. Molim vas da, kad već toliko volite marketing, skinete to lepo pakovanje. Možda je to celofan, pa će se presijavati. Možda je to puckavac, pa ćete se usput igrati njim. U svakom slučaju, požurite. Ono što vas čeka unutra je daleko bitnije od tog (pogrešno nazvanog) hedonizma.

Dakle, kada se skine lepo pakovanje, shvatićete, kao i u slučaju većine proizvoda na tržištu da ono unutra vredi samo četvrtinu ukupne cene.

A šta je to unutra?

Wannabe tajkuni. Igraju po pravilima nekadašnjeg kapitalizma, gde milost ne postoji, a ljudi se tretiraju kao u stripovima o Dilbertu. Oni to nazivaju motivacijom. Jeste me motivisali, svaka vam čast - posle par čitanja, odustala sam od vaših blogova. Da ne spominjemo da motivacija nije dovoljna, kao što je već rečeno u ovom tekstu.

Podetinjile sredovečne žene. Pričaju o svojim dogodovštinama očajne domaćice, kače polupornografske fotografije gde se, kao slučajno, vidi neki deo tela. One to nazivaju feminizmom. Jeste feministkinje, svaka vam čast - možete li mi reći sa kojim talasom feminizma to vaše ima veze? Psovanje i egzibicionizam su samo tekovina današnjice, nemaju veze ni sa jednim društvenim porkretom, niti će ikad imati.

Priče o napretku. Vrte jedno te isto i po godinu-dve. Njihov napredak se sastoji u pričanju o napretku. Opipljivih dokaza nema, tekstovi su uvek isti, ništa se u međuvremenu nije desilo. Ako je napredak pisanje o napretku, onda sam ja Lepa Brena. A čim vas neko pohvali, prestanete da radite bilo šta imalo korisno. Zašto?

Dosta o vama, hajde da pričamo o MENI!

Dosta o vama, hajde da pričamo o MENI!

Novopečeni nutricionisti. Sa izuzetkom onih koji ovoj temi pristupaju studiozno, ovo je niša nalik crvljivom životinjskom izmetu u leji prepunoj ambrozije - ne zna se šta je gore, a malo šta je tu korisno. Blogove započinju ili sa namerama da ih koriste kao odskočnu dasku za CV ili posao u nekom trećerazrednom tabloidu, ili da bi iskalili svoju frustraciju prema svakome ko ima bar 2 kilograma viška.

Lažne građanske inicijative. Hajde da se svi okupimo i protestujemo protiv ovoga ili onoga. Hajde da skupljamo pare za to-i-to, pa da stignemo na televiziju i da posle svi pričaju o nama. Hajde da psujemo i pljujemo neke službenike i službeničiće u komunalnom preduzeću, jer njihov šef neće da uradi nešto očigledno. Ljudi, pa vi ste sramota za one koji žrtvuju svoje vreme i ideale da drugima bude bolje.

Lažni buntovnici. Beskompromisni hibridi motivacionih blogera i onih što osnivaju lažne građanske inicijative - pozivaju sve i svakoga na sve i svašta, pale mase, primaju ovacije...sve dok im se ne pruži prilika da to što rade i unovče. Novac treba da bude sredstvo, ali ne i razlog da se u potpunosti promene politička orijentacija, ideali i ideje. Ako neka crkavica treba da vas ućutka, onda niste hteli pravdu, već samo pažnju. Ako zelembaći mogu da vas navedu da se odreknete svojih ideala, nikad ih niste ni imali. Preživeti se može, ali vi niste nikad hteli samo to, zar ne?

ĆU SE BACIM SOVU STENU DSTIGNEM U NOVINE!!!!!!

ĆU SE BACIM SOVU STENU DSTIGNEM U NOVINE!!!!!!

Pozivi na velikodušnost koji se pretvaraju u samoljublje. Super, platio si nekome ručak. Poneo si nekome torbu. Da li stvarno, ali baš stvarno misliš da ja to neću učiniti, i da ću pustiti staricu, gladno dete ili namučenog radnika da pati? U normalnom svetu o kome svi, ako je sudeći po onome što svakodnevno čitam, sanjamo, to ne bi trebalo da bude neko čudo.

Lažna stručnost. Prolete kroz gomilu sumnjivih kurseva i obuka i istog trenutka se osećaju dovoljno dobrim da pišu o tome i uče druge ljude. Dvomesečni kurs u nekom domu kulture ili tromesečno osposobljavanje za novi posao ne čini vas ekspertom na tom polju, isto kao što vas visok IQ ne čini pametnim. Za sve je potrebno iskustvo, napredak i rad. Ako volite sport ili muziku, ne znači da treba da se reklamirate kao izuzetan poznavalac neke od tih tema. Budite malo skromniji.

Nerazumevanje izraza "sloboda govora". Pera Perić ti je poslao kritiku? Ti si to, uredno objavio i ispsovao ga i ispljuvao, jer se u tome ostvaruje tvoje osnovno ljudsko pravo na slobodu govora? Da li ti je ikad palo napamet da to nije WikiLeaks i da privatna prepiska treba i da ostane privatna, te da se na javni komentar odgovara javnim komentarom i što pristojnijim tonom? Kočijaško i moreplovačko ponašanje nije deo našeg folklora i autentičnog šmeka, već samo loš izgovor za gore vaspitanje. Dosta.

Nekultura. Nećete da pružite nekome povratnu informaciju, jer ste toliko poznati da nemate vremena za tako nešto, čujem. Zbog čega onda izlazite u javnost? Zbog čega dajete ljudima mogućnost da komentarišu na vašem blogu? Zbog čega imate tuštu i tmu prijatelja na društvenim mrežama? Koliko god neko bio zauzet, može da odvoji malo vremena da pokaže ljudima ono što, najverovatnije, besomučno propoveda masama: da svi možemo to i to, da smo svi rođeni jednaki i da svi imamo ista prava.

Naravno, ovo nije sve. Ovo nisu grupe koje mogu biti usko definisane, tj. nisu grupe ljudi. Ovo su samo česte osobine u nas. I nisu svi ovakvi, nipošto.

NEPRIJATELJ! NEPRIJATELJ! Ups, došao je kod mene, dakle...MOJ DRUGAR, MOJ DRUGAR!

NEPRIJATELJ! NEPRIJATELJ! Ups, došao je kod mene, dakle...MOJ DRUGAR, MOJ DRUGAR!

Šta (najčešće) nije unutra?

Stručnjaci. Oni pravi. Više njih. Da ne bude zabune, ovde ne mislim na IT profesionalce, niti na kuvare, već na stručnjake iz drugih oblasti. Obično stručni blogovi postoje kako bi prodali nešto, mali je broj onih koji pomažu ljudima i ne očekuju ništa. Izuzeci potvrđuju pravilo. A o poznatim ličnostima ne možemo da govorimo kao stručnjacima, da ne spominjem da je kod nas poznata ličnost na Internetu gotovo uvek sinonim za šljam šljama ili propalog umetnika na igli. Taj imidž se mora menjati, iz korena, kao i jednosmerna komunikacija karakteristična za tu, poslednju pomenutu, grupu.

Prava solidarnost. Kopiranjem jednog te istog teksta na trista mesta nećete ništa postići, samo ćete uvećati SEO onome ko ga je prvi okačio (i koga, je l' te, morate da citirate, jerbo je ideja njegova) i smanjiti ga samom sebi. Umesto toga, učinite nešto povodom same akcije. Prenesite priču usmenim putem, ali ne dajte da to budu gluvi telefoni. Uplatite novac, ali nemojte tražiti da vam dižu spomenik zbog toga.

Jasno definisano mišljenje. Mišljenje se ne kupuje, mišljenje se ne prodaje. Mišljenje se ne menja u zavisnosti od političke klime. Mišljenje ne karakterišu pretnje, pljuvačine i misteriozno šuškanja u džepu i buđelaru. Mišljenje se ne preuzima od onoga ko je obratio pažnju na tebe, već se formira i gaji, kako ne bi uvenulo.

Pravi heroji. Ne oni iz tabloida i oni koji su poznati samo po tome što (mislite da) imaju novca. To nije dovoljno. Čak i popularna literatura vam kaže da pobednik stoji sam. Razmislite o istinitosti te izjave.

Famozni uticaj. Po zvaničnoj statistici, u Srbiji Internet koristi 56.4 procenata ljudi, dakle nešto malo više od polovine stanovništva. Kako to može bilo koga da čini uticajnim? Uticaja će biti onda kad nam ne budu trebali plagijati književnih dela, veze u novinama i na lokalnim televizijama. Uticaj će doći spontano, u Kenozoiku srpskog Interneta, a ovo je doba Jure. Mi smo reptili. Neki od tih reptila imaju oštre zube i duge pipke, neki tupe zube i četiri leve noge.

I onda, šta?

Ljudi, nije obavezno voleti sve i svakoga, dokle god se ne slažete na civilizovani način. Složite se da se ne slažete. Shvatite šta je vaše, a šta je tuđe. Shvatite kad je vreme da nešto promenite u svom pristupu stvarima i ponašanju. Shvatite kad šlajfujete u mestu i zbog čega se kilometri pređeni dok šlajfujete ne mogu shvatiti kao napredak. Nemojte potcenjivati inteligenciju svojih čitalaca. Pročitajte to što ste napisali pre nego što ga objavite. Shvatite da papiri i uzrast ne igraju glavnu ulogu u baš svim predstavama ovog sveta. Naučite da razlikujete mišljenje od činjenice i otkrivanje od aksioma.

USUDI SE DA PLASIRAŠ PROIZVOD BEZ PAKOVANJA. Ili, bolje: da to uopšte ne bude proizvod.

Ako ne može bez pakovanja, nije ni trebalo da bude tu.

Ako ne može bez pakovanja, nije ni trebalo da bude tu.

25 komentara na Blogeri, među nama nema pravih heroja!

  1. Nescha kaže

    Auuuuu, PRESJAJNO!!!!

    Sve blogere-nosioce navedenih kategorija sam prepoznao. Otprilike rok trajanja svakog od njih je pola godine praćenja njihovih blogova.

     
  2. Dejan kaže

    Odličan tekst. Jesi na momente malkice preterala, ail sasvim u funkciji razumevanja teksta. Da nisi, manje bi te razumeli.

     
  3. RainDog kaže

    Ovo boli 🙁

     
  4. Ivana kaže

    Vidi se da se baviš krativnim radom! Ja onako subjektivno, pohvaljujem oštrinu i objektivnost a desetka za kreativnu podelu 😉

     
  5. Jelena Milosevic kaže

    Onako, kao prstom u oko, ostro i direktno.
    I zalosno

     
  6. nikola kaže

    Revolucionari u papucama... Nije pojava "virtuelizovanja" stvarnosti i akcije vezana samo za blogere. Javio sam se mnogim blogerima u zelji da pokusamo napraviti neku realnu organizaciju ali je odziv bio porazavajuci... slicno se desava i sa obicnim korisnicima fb. Al evo nas tu pa tebe, kao i citaoce ovog bloga pozivam da se pridtuze fb grupi - Activism, movements, parties n' org: -
    http://www.facebook.com/groups/438395642862191/

     
  7. Marko Burazor kaže

    Bravo Iva, sjajan ti je tekst i pun nekih istina sa kojima se slazem i apsolutno nemam sta da ti dodam ili oduzmem , treba imati kohones da se tako nesto napise!! Samo Napred!!!

     
  8. Kate kaže

    Dobar tekst.

     
  9. Negoslava kaže

    Tek sam kročila na blogersku scenu , ali sam već uočila mnogo toga što potvrdjuje stavke iz ovog teksta , ne samo kao istinu, već i kao upozorenje, opomenu, obaveštenje...
    Dodala bih još, možda, činjenicu da su najglasniji i najagresivniji oni koji su , tu negde, izmedju očigledne anonimnosti koju im odredjuje prosečnost i željene uloge uticajnog blogera, zbog čega se ulizuju svima i svačemu. A o onima koji svoje neznanje, nepismenost, plagijatorstvo i sve ostalo negativno, prikrivaju pozivanjem na svetsku literaturu na koju se oslanjaju ko na Sveto pismo, ne vredi ni trošiti reči.

     
  10. Charolija kaže

    Ti kad ga napišeš, napisala si ga. 🙂

     
  11. Džoni kaže

    Internet (ili preciznije: blogerska) Srbija je malo ulepšani odraz u ogledalu RL Srbije. Količina kukavičluka i nestručnosti je srazmerna količini arogancije, bahatosti i gluposti. Jbg, valjda će vreme uraditi svoje i očistiti obe Srbije.

     
  12. Damir Trninic kaže

    Cekam dete na basketu, prvi put sam na ovom blogu, a sto ti je post ovoliko dugacak? Manje hejtuj, bolje citaj jasna i obavezna pravila za pisanje bloga. Imas preko 1000 takvih uputstava na srpskom, mozda ih ima i vise od 100000.

     
    • Dragan kaže

      Poštovani Damire,
      Ne postoje obavazna uputstva za pisanje bloga, za tvitovanje ili uopšte, za međuljudsku komunikaciju. Postoje pravila ponašanja, koja kažu, ne budu nekulturan, ne skreći sa teme, ne troluj, koristi sva slova srpskog jezika.

      Vaš komentar me podseća na tužni primer kad Andrićeva "Prokleta Avlija" nije ušla u izbor za NIN-ov roman godine jer je - novela.

      Lepota interneta je u tome što dozvoljava svakome da se izražava (dokle god je pristojan i ne krši zakon), ali i dozvoljava svakome da ne mora da čita, sluša ili vidi ono što je neko napisao.

      Umesto da se zabrinete jer niko nije ni pokušao da da kontraargumente, vi se brinete o dužini članka.

      Dragan Krstić

       
      • Damir Trninic kaže

        Postovani Dragane,

        Ako nisi prepoznao ironiju u mom postu, koju ti posluku porati onda?

        I sto ja da se zabrinem sto niko nije pokusao da da kontaargumente, ja se sa sadrzem posta slazem, uz malo napomenu da je to meni malo vise, citaj 4-5 godina unazad, sve kristalno jasno. U fazonu "znam to, pitaj me nesto teze", iskoristio sam malo prostora za ironican odgovor.

         
        • Dragan kaže

          Izvinite, nisam prepoznao ironiju. Mislim da ironiji nije mesto.

          ja se sa sadrzem posta slazem, uz malo napomenu da je to meni malo vise, citaj 4-5 godina unazad, sve kristalno jasno. U fazonu "znam to, pitaj me nesto teze"

          Šta ste učinili povodom toga što znate? Da li ste Vi napisali ovakav post? Tvitovali o tome? I šta je po Vama to teže? Možete li malo konstruktivniji komentar da ostavite?

          Možda neki predlog? Konkretan predlog. Svima u ovoj zemlji je kristalno jasno da mora da se radi, pa opet, puni kafići u 2 popodne.

           
          • Damir Trninic kaže

            Teze bi bilo odrediti i aplicirati lek koji ce doneti ozdravljenje bologosfere. Bolest se zove hijacking. Ja da idem svakom pojedinacno ili preko nekog bloga ili medija, veruj mi, nemam nameru. Kad prepoznam negde licni potencijal, ja dam komentar, kako bi taj i taj mozda revidirao svoj nacin razmisljanja i zakljucke i akcije. Pre 2 ili 3 godine sam iscimao drugare da odem na BlogOpen u NS, auto bio na tehnickom, bio sam u sali sat vremena, i vec sam to bio vise puta napisao, posle sat vremena sve mi je bilo jasno, te sam mogao da se prikljucim drugarima u 100% RL druzenju. Sad, bez uvrede, da li je moguce da je meni, super giga mega pametnom, bilo dovoljno sat vremena da sve poveze, a svima drugima, sem par izuzetaka, nije jasno? Jesu li svi drugi glupi? Ne, nisu. Da li se plase reakcije ako budu iskreni? Da, plase se. I tako smo dosli da strah od odbacivanja, plus brutalni hijacking od strane par krajnje "autenticnih" likova nas dovodi do ovakvih tekstova.

             
  13. uzon sasa kaže

    Pa, otprilike šta bih i ja rekao.Možda fali malo oštrine.Kako sam IT branše ja bih malo više te IT "stručnjake" obradio ali ni ovako ništa ne fali

     
  14. Uroš Milić kaže

    Boga mi, pravo u centar. Svaka čast, odličan tekst.

     
  15. Marina Majska kaže

    🙂 sjajan tekst. Neke stvari ne mogu kraće, i neko treba da kaže ono o čemu drugi i ne razmišljaju...

     
  16. Mirjana Spasić kaže

    Kritičko mišljenje i razmišljanje, lepo.
    Citiram te Iva: "Naučite da razlikujete mišljenje od činjenice i otkrivanje od aksioma".

     
  17. Bojan kaže

    Odličan si pisac (ili ako poštujemo rodnu ravnopravnost zanimanja - spisateljica). Uz to poseduješ jedan fini smisao za analizu.

    Što se blogova pisanih na našem jeziku tiče, složio bih se da tu ima dosta površnosti i malo autentičnosti. Pa i profesionalizma, kako sama kažeš (mada manje obraćam pažnju na taj aspekt kada čitam tekstove). Od više desetina blogova koje sam posetio, dopalo mi se tek nekoliko. Ali i time sam sasvim zadovoljan.
    I sam sam primetio kako "klimači glavom" tumaraju blogosferom i međusobno hvale jedni druge. Ali, treba imati u vidu da iza objavljivanja na blogu, slično kao i objavljivanja na društvenim mrežama, stoji (između ostalog) potreba pojedinca da zauzme određeni javni prostor. Da kreira sopstvenu javnost u kojoj će se lepo osećati. Koja će mu možda nekad i pomoći da ostvari određeni interes.
    Gde je tu kvalitet? Ima ga svakako tu i tamo. Ali nije u prvom planu. Pre svega zbog sveprisutnog oportunizma (kao što si i sama primetila).

     
  18. poglavica kaže

    neka si rekla ... : )

     
  19. novii kaže

    Od svih pojava kod blogera, najgora mi je kad napišu psot nekoga napljuju i isrozivaju, pa posle nekoliko meseci uklone takav post, čisto da bi ispali korektni. Ako su nekog isprozivali, pa posle kog meseca vide da su pogrešli, nek se ko ljudi izvinu i nastave dalje. Ali jok, uklone sporni tekst i odjedanput nije bilo pljuvanja, pa neće biti ni izvinjavanja. Ccc .....

     
  20. Natasha Bi kaže

    Vidim da je post od decembra ali tek sad sam naletela na ovaj blog, a tema i dalje veoma aktuelna. Nemas pojma koliko se slazem sa svim stvarima koje si iznela

     
  21. Max kaže

    Koja glupost da ne vredi komentarisati...ha,ha...ispada da samo loshi blogeri prave blogove,sto naravno ne moze biti tachno...

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.