Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Još malo o ledenicama, uz nedeljni ručak

Posle ONOG teksta, reših da iskoristim priliku i napišem nešto o ledenicama koje su se pojavile na mestu koje je Radio televizija Srbije snimala dan ranije.

Šta se onda dešava?

- Srpski Internet boli sve u karličnoj zoni za te moje neke tamo ledenice.

Je l' ima to, da prostite, sise? Ako ne, da li ga promoviše neko čije, da prostite, sise, su po svim medijima bar dvaput nedeljno? Nema; i ne.

Je l' se deli nešto za džabe? Ne deli se.

Je l' to organizuje neka svetačka figura ili rođeni vođa? More, jok.

Je l' bi se majice s tim dobro prodavale? Nein.

Je l' to jasna ključna reč na osnovu koje se može sav saobraćaj usmeriti prema jednom tekstu? Naprotiv.

Je l' ima tu teksta koji možeš da copy/paste, pa da se stekne utisak da i ti nešto činiš, a ja da dobijem džabalesku link sa tvog bloga? Nema, bre!

Prema tome, koga briga.

- Nadležni za objekat gde se ledenice pojavljuju nekako saznaju za ovo. Videvši snimak, tekst ili oba, stavljaju upozorenje da se tuda ne prolazi.

Imam li ja koristi od svega ovoga? Da. Isto koliko i svi drugi ljudi koji prolaze ovom ulicom. Sad, mogli su da imaju koristi i mnogi drugi, u mnogim drugim ulicama. Okrenuti vatrogasce ili drugu nadležnu službu, pokucati na vrata zgrade sa koje ledenice prete da se obruše i voila. Problem rešen, bez pompe, pisanja saopštenja za medije, gostovanja na televizijama, slanja SMS poruka i prodaje majici.

Ono kad te stvarnost ajsne u tintaru.

Ono kad te stvarnost ajsne u tintaru.

Juče sam išla Kolarčevom ulicom u centru Beograda. Prolazila sam, sa dve starije gospođe, ispred broja 3, kad su na nas počele da padaju ledenice veličine teniskih lopti. Uspela sam da zaštitim glavu rukama, ali su me dobro izbubecale po ramenima i leđima. Da su bile veće, ne bismo imale šanse da se izvučemo, znate valjda osnovne zakone fizike.

Zgrada nije bila obeležena trakom, za razliku od one pored nje.

Ovakve stvari mogu da se dese svakome, svugde. Gledajte kuda idete, u sporednim ulicama pokušajte da izbegnete trotoare i prijavite ledenice. Ništa vas ne košta, a pomažete i sebi i drugima.

4 komentara na Još malo o ledenicama, uz nedeljni ručak

  1. Ivana kaže

    Čitam ovo tvoje o ledenicama i u tom trenutku se uz tutanj stropoštava ogromna količina snega sa zgrade preko puta.
    Uvek nam je neko drugi kriv, zgrade u kojima stanujemo ili radimo imaju neispravne ili zapušene oluke koje niko ne popravlja, krovovi nemaju snegobrane...
    Sve je to rešivo, problem je jedino što svakog zabole... to što si pomenula.
    A samo kad bismo samo imali uređenu državu... Samo!

     
  2. Negoslava kaže

    Ovo se zove društveno odgovorno ponašanje. Ukažeš na problem , ujedno definišući i kako ga je najlakše rešiti. Ljudi su se pogubili, pa i ne znaju da se bore za svoja prava, a mnogi drugi, kako piše na početku teksta, najpre se propitaju i raspitaju, koju korist sami mogu da imaju od toga.
    Od skora mi se mora po glavi ideja da predložim osnivanje asocijacije blogera, neformalne naravno, čiji bi članovi objavlljivali tudje tekstove u urgentnim situacijama. Na taj način bi se pokrenulo mnogo toga, verujem.
    Šta misliš - mislite o tome?

     
  3. Marjan Paradoksija kaže

    Ljudi su ginuli od kasetnih bombi 10 i kusur godina nakon bombardovanja, pa se nadležni nisu potresli što to nije rešeno (očišćeno), a kamo li da se neko zasekira zbog ledenica. Prošle zime je komšiji sneg sa krova jedne zgrade gotovo smrvio auto! Tek tada se neko setio da je tu moglo da prođe neko dete ili čovek i da pogine, pa je obeleženo trakom, a do tada je sneg nekoliko puta već padao!

    Neodgovornost bez granica!

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.