Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Sresti nekoga prvi put posle pet i po godina.

Sresti nekoga prvi put posle pet i po godina. Čudan osećaj. U normalnom svetu, u normalnoj postavci stvari, trebalo bi da se zagrlite, ispričate kao ljudi, jedete zajedno; a ne da ti pada mrak na oči što ste na istom mestu. Čudan je taj mrak - pada unapred, jer znate da se ta osoba ljuti zbog neke gluposti koju vi niste uradili za nešto nebitno i nezvanično, što je trebalo da bude čista zabava. Ko je tu bio hirovit? Ko je tu pokazao svoje pravo lice, koje se inače krije iza ravnodušne grimase...one koju imaju ljudi kad im nešto smrdi? Heh. Jasno.

Sresti nekoga prvi put posle pet i po godina. Poslednji put ste se videli jedne olujne noći, kad su se vešto izvukli iz teškog haosa koji je priličio mitinzima i fudbalskim utakmicama, gde je prosto bilo čudo što nije bilo mrtvih. Od naše bande, nedostajalo je troje ljudi: jedno se vratili sa prvim napadom epilepsije i polomljenim zubom, te napisalo poruku o tome kako mrzi sebe, drugo se vratilo sa uganulim člankom, treće se treslo od hladnoće i jedva je našlo put do prebivališta. Izvući se iz takve situacije je zahtevalo nedostatak onoga rumenog za šta te štipaju kao dete.

Sresti nekoga prvi put posle pet i po godina. Ta osoba je mnogo puta govorila da ste iz dva različita sveta, samo zato što vi cenite osobu X, a oni osobu Y. To vam je oduvek bilo smešno, jer imate mnogo prijatelja koji cene osobu Y i - koliko god osoba Y s godinama više liči na ružnog shar-pei psa kome je neko peglao krzno i krši sve postojeće zakone društveno prihvatljivog i normalnog - možete da se slažete s tim prijateljima, čak i kad ponekad kažete ovo što ste upravo rekli. Na kraju krajeva, pa osoba X nije (više) vaš hir, već neko kome ste i odgovorni, kao što je i ova persona svome šefu na poslu. Pobogu. Vremena su se promenila.

Sresti nekoga prvi put posle pet i po godina. Ali ne, vi ste kao osoba X: ludi, neuračunljivi, prljavi (?), neurotično pijete vodu u velikim količinama, trabunjate na sat i na hvat, imate neke bube u glavi, jedino ne možete da budete mršavi kao osoba X, jer ste neverovatno debeli, poput svakoga ko ima više od 50 kg.

Sresti nekoga prvi put posle pet i po godina. Pitate poznanika, jednog velikog dobroćudnog medu - koga, gle ironije, u ono vreme niste mogli da prihvatite jer ste pogrešno protumačili njegova ubeđenja - zašto vas nije upozorio. I razmišljate: vama je učinjeno loše, a ne njima, trebalo bi prvi da vam priđu. I to se ne dešava, jer se čuda nisu dešavala ni u stara dobra vremena. I tužno je videti da neko takav ne može da odraste i da prihvati sve sa vremenske distance odrasle osobe.

Sresti nekoga prvi put posle pet i po godina. Shvatiti da njihova nadmenost, neosetljivost, uživanje u hermetički zatvorenom svetu za dve osobe i vaša otvorenost ne mogu da funkcionišu zajedno, ma koliko god biste se vi potrudili.

Obično ne pišem ovakve tekstove; ni ovako kratke, a ni ovakvim povodom. No, ovaj je dugo čekao da bude napisan, a ponekad znači promeniti ploču i izduvati se. I ne, nije o nekakvom bivšem dečku ili simpatiji. Au contraire.

7 komentara na Sresti nekoga prvi put posle pet i po godina.

  1. Malafemmena kaže

    Rekoh ti, znam kakav je to osećaj...
    Svi ti prekinuti kontakti koji su bili previše jaki, a prelako su popucali.

    No, da se književno izrazim - bole te uvce, može osoba da ti počisti pod prozorom 🙂

     
  2. Marina Majska kaže

    Au contraire...
    Tako poznat osećaj. I želja da ga ili nju uopšte nismo ni sreli....

     
  3. Marija Stepanovic kaže

    Znam samo da postoje svetovi koji su nespojivi, ne zbog nekih fizičkih ili sličnih zakonitosti, već zbog zakona volje (il nevolje)...i onda pomislim da ako je to cena moje slobodne i ostajanja dosledne sebi i otvorene ka svetu i životu...nije skupa cena...neka njih u svom svetu hermetike, drugačije bi bilo porobljavajuće...i sramno pomalo za sve, bojim se. (sorry što sam ti ukrala temu i ne znajući suštinu...samo si pokrenula neke moje priče 🙂 )

     
  4. cy3a kaže

    Znam taj osećaj... I uvek me zaboli... A znam da bolje je ostati dosledan sebi... Jer takvi mi i ne trebaju u životu!

     
  5. Olivera kaže

    Vidi, (ovako je započela jedna osoba komentar kod mene na blogu, a meni se dopalo), samo opušteno, ko babine sise:D
    Kako ti već dobro znaš, da sam ja poprilično bogata godinama, tako zasigurno ćeš i da razumeš na pravi način ovo moje pisanije, a ono kaže, što bi vi mladi danas rekli; furaj svoj fazon. Ja bih ti rekla, budi i ostani svoja, rasti i dalje, a one druge pusti da i dalje umišljaju da su veliki i kad nisu. Očito je da su vam sfere različite, dijametralno, pa neka tako i ostane. Ko ne shvati do sutra, skoro pa neće nikad.

     
  6. Ćazim kaže

    Sjajan tekst a s vremenom i s odrastanjem, što smo stariji, sve manje pridajemo važnost takvim susretima.

     
  7. duda kaže

    Ponekad i sama pozelim takav susret da samo bolje upoznam sebe.

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.