Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Da li treba da postanete freelancer?

Posle neočekivanih reakcija na moj prethodni tekst i činjenice da je sama tema, kao i pre mesec dana, stigla do masovnih medija i da se ponovo čini ista greška - slobodne strelce niko ništa ne pita, a svi bi da postavljaju svoje teorije u vezi sa nama i da budemo deo neke kvazistatistike; reših da nastavim sa tekstovima na istu temu.

Ne konzumirajte ego-vafle za doručak, molim vas. Poslednja stavka ovog teksta bi mogla da koristi i vama, drage birokrate, statističari i bogovi Interneta. No, mogli bismo da pređemo na stvar.

U komentarima na tekstove o slobodnom streljaštvu, svako malo primetim nekoga ko se buni ko Grk u 'apsu i tvrdi da je i on slobodni strelac, ali da radi budzašto; te da su priče o slobodnim strelcima koji žive sa prosečnom španskom ili italijanskom, a ne srpskom platonm, naduvane.

Da li mi lažemo? Ne.
Da li ti drugi lažu? Ne.

Računica je jednostavna - ako se bavite nečim što se u svetu plaća koliko i sat rada u Srbiji ili manje, tu nema mnogo pomoći. Primera radi, prijateljica na oDesku ažurira društvene mreže i održava blogove klijentima za pet dolara po satu, a nažalost ima i onih koji takve usluge nude za dolar po satu. To jednostavno toliko košta i nema veze s njenom pravom profesijom, inteligencijom i sposobnostima.

Ako se bavite istim stvarima kao i ja, ili nekim sličnim poslom koji je tražen i dobro plaćen - velika šansa je da zaista radite budzašto, čak i da ste, u velikom broju slučajeva, nekompetentni.

Stoga se usuđujem da vam postavim veoma jednostavno, ali i bolno pitanje.

Da li ste stvarno svesni svoje (ne)kompetentnosti? Da li ste razmišljali o razlozima za svoju nekompetentnost?

Ja sam o tim razlozima dumala i pridumala.

Ne znate za bolje

Ako ste do sad radili samo za korumpirane, nekompetentne ljude, provodeći sate i sate prevodeći neke gluposti, kupujući maglu koju prodaje neko čija je jedina sposobnost ubeđivanje, vrlo je verovatno da ne znate za bolje.

Kod nas, kao što će se usuditi da primete iskreni i vredni odavno nema pravde na poslu, odavno nema ljubavi prema profesiji; a oportunizam nikad nije bio manje osuđivan. U bivšoj firmi koju sam spomenula u prethodnom tekstu, gazde nas jesu tretirale kao stoku, ali to ne umanjuje činjenicu da je dvoje kolega dalo otkaz pošto su se ogrebali za besplatan put u inostranstvo.

Ni na Internetu nije ništa bolje. Koliko ste samo puta videli ljude koji protestvuju protiv nečega, da bi posle postali najfanatičniji mogući zaljubljenici u to isto?

Mala pomoć: ovo nije normalno. Ne treba tako. Ako stvarno želite mirno da spavate, treba prvo da se probudite iz polusna, jer on nije ni svesno ni besvesno stanje.

Lošeg ste zdravlja

Koliko puta naletimo na ljude koji krive žrtve, dosledni nekakvim new-age shvatanjima i popularnoj psihologiji. Ko ti je kriv kad si kenjkav? ko ti je kriv, kad ne umeš da se snađeš? Prethodni tekst su mnogi ljudi prosledili uz takve komentare, meni je to bilo isto kao da su rekli Ko ti je kriv što si rugoba, tupadžija i imaš picajzle? ili Ko ti je kriv kad nisi spavala sa gazdom?

Da li ta "nesposobna" osoba pije pivo, gleda TV i češe se po zadnjici, dok joj roditelj, rođak ili partner plaćaju letovanja, zimovanja, odeću i daju siću da bleji po kafićima? Ako je odgovor da, onda ste u pravu. Slobodno nastavite da je vređate, mada neće ukapirati ništa dok malo ne odraste, ako ikad bude odrasla. Ako je odgovor ne, vi ili osoba koju osuđujete verovatno pati od depresije, anskioznosti i/ili nekog poremećaja ličnosti. Ovakva stanja umanjuju radnu sposobnost do granica koje su mnogima nezamislive. Možete sebe dovesti u situaciju gde poslić koji se može uraditi za pola sata ne možete da završite danima.

Pozitivna energija, religija, meditacija i ostala eskapistička rešenja ovde ne pomažu, mogu da zaleče, ali ne i da izleče. Stanje će se vratiti, gore nego što je bilo. Pomaže samo saznanje da imate problem i da ste otišli da razgovarate s nekim.

Govorim li iz ličnog iskustva? Što da ne kažem istinu? Da.

Možda ste '9 to 5' osoba koja živi u iluziji

Da je freelancing savršenstvo bez mane i deo vojničkih snova, na svetu više ne bi bilo korporacija, sastanaka, stručnog nadzora i taj isti svet ne bi bio prilagođen ljudima koji rade. Ne bi postojao happy hour, ne bi postojao vikend, ne bi većina važnih televizijskih emisija išla uveče, kad su svi belokošuljaši kod kuće.

znati_kad_je_dosta

Neki od nas završe ovako.

Slobodni strelac ne može da bude svako. Morate da imate makar malo smisla za red, da ne biste potpuno sagoreli. Treba da znate kad ćete reći ne, kad je vreme za porodicu i prijatelje, kad apsolutno niste sposobni da radite. Kad već imate privilegiju da ustanete, ignorišete sve i prošetate se, koristite je - no, nemojte da vam to pređe u naviku i da izgubite osećaj za odgovornost. Nezgodna je to zamka.

A šta ćemo sa stresom u vezi sa isplatama, projektima koji su se odužili pa, kad stanete na noge, plaćanjem sopstvenih doprinosa? Nije to za svakoga. Dobro razmislite. Neko može sam da se stara o sebi, nekome je potreban gazda da mu zvoca, sekretarica da obavlja sve poslove koje su njemu samom ispod časti, računovođa da se brine o njegovoj egzistenciji i redovnosti primanja. Dobro, dobro razmislite.

Pošto ste pročitali sve ovo, zaključili ste da ste zdravi, da za vas nije kancelarijski posao, da ste dovoljno disciplinovani da ne zapostavite svakodnevne aktivnosti i da vam niko nije davao loš primer. Dakle, niste kompetentni! šta onda?

Sedite. I učite. Po mogućstvu SAMI!

Ako se bavite web dizajnom ili nekim drugim poslom vezanim za informacione tehnologije, svakako vam je jasno da ne možete da živite od stare slave. Niste direktor u državnom preduzeću koji još uvek radi na pisaćoj mašini, a na zidu mu je kalendar od pre tridesetpet godina. Morate ostati u toku sa stvarima, morate raditi uporno kao da ste sportista koji se sprema za takmičenje, ili muzičar koga čeka koncert. Naučite nešto novo - ako ne svaki dan, bar nekoliko puta sedmično. Evo, ja se vraćam svom kodu čim primetim da se nešto može uraditi na bolji način.

Kako da ostanete u toku?

Ne preporučujem put kojim sam ja išla, ma šta god vam reklo petoro-desetoro ljudi koji su plaćeni da pišu o alternativama zvaničnom obrazovanju. Za to imam i dobre razloge: u školama koje obećavaju da će vam promeniti život, niko vam neće davati jedinice, niko vam neće lupati neopravdane, neće se desiti da ne ispunite uslov, ali će se desiti da osoba koja je tri dana pravila nešto dobije istu ocenu kao neko ko je ukrao dizajn jednog od najpoznatijih blogova na Internetu. Nije još to kod nas na nivou na kome bi trebalo da bude, a dobri predavači su odustali još pre nekoliko godina.

uciti

Samo neki od sajtova gde možete nešto naučiti i usavršiti svoje znanje

Prema tome, postoje fantastična mesta gde možete usavršiti svoje veštine - besplatno ili za ne tako veliku svotu novca. U slučaju moje profesije, Treehouse, Tuts Plus Network za ljude koji već nešto znaju, a W3 Schools 1 su dobar izbor za početnike. Vredi i svakodnevno pratiti publikacije poput Smashing Magazine, Sidebar, .net magazine.

Naučite da se prodate, ALI sa stilom

Svako od nas može da bude prostitutka i bez seksa, da se prodaje budzašto, da bude komšijin mali koji će napraviti ceo web sajt za 20€, iako isti vredi najmanje 200, da pristaje na neverovatne kompromise, jer je navodno premlad ili prestar i boji se da ga neće platiti kao nekoga u šatronajboljim godinama. Imam dobru vest za vas: u skladu sa prethodnom stavkom, kad vam se CV i portfolio napune, ne morate do da činite. Radite sa ljudima koji vas neće nipodoštavati, sa ljudima koji umeju da cene svaki trenutak vašeg vremena.

Ovo ne bi trebalo da bude vaša svakodnevica.

Ovo ne bi trebalo da bude vaša svakodnevica.

Hajde da to sve vidimo na konkretnom primeru: ponudili su vam pare da pišete o nečemu, što bi moglo da vam donese para da platite ovomesečne račune. Može jednom. Ne mora i drugi put. Nemojte da gubite kredibilitet. Prodajte se, ali svojim radom, tamo gde je to zaista bitno, a ne npr. u ovoj kakofoniji od blogeraja. Ako nemate drugi izvor prihoda i ako vam je to profesija, opet ne bi trebalo da prelazite granicu ukusa. Onda više niste slobodni strelci, niti nekakvi samostalni preduzetnici, već samo...ahem...nigerijski prinčevi.

Kod nas postoji ubeđenje da su raznorazne usluge po sistemu ja-tebi-a-ti-meni rad po niskoj ceni, trpljenje ovoga ili onoga jedini način da se preživi. Nisu. Promenite okruženje, postavite liniju tamo gde se više ne biste vraćali i...nemojte se tamo vraćati. Sve ima svoju cenu. Budite svesni svoje cene, činite usluge samo kad je to zaista neophodno. Onda kad treba da stisnete zube i da se lišite nečega na mesec-dva, možda i godinu dana, pomislite koliko će vam nezavisnost i flaster koji drugi nose preko usta, a vi ga nećete nositi značiti vrlo skoro. Neke žrtve jesu besmislene, no druge su više nego neophodne ako ste se odlučili za ovaj put, kojim se kod nas ređe ide nego nekim putevima manjeg otpora

Komunicirajte!

Nemojte se osamiti. Ako su vas pozvali na pet poslova i to znači da se ove sedmice nećete videti ni sa kim, ostavite bar mesindžere uključene, popričajte ponekad s nekim ko je u istoj situaciji kao vi, a sledeće sedmice možete i na kafu. Za to malo vremena neće propasti svet. Pisana reč ne može da zameni živu reč, dvodimenzionalni svet ne može da zameni trodimenzionalni.

Kako da čujete iskustva drugih, ako ih ne pročitate, ako ne sednete s nekim i požalite mu se na ovaj ili onaj posao, na ovog ili onog klijenta? Kako da trošite svoj teško stečeni novac onda kad platite sve dažbine i dugove, nego sa onima koje volite? Ako kod kuće imate roditelja, dete, ljubimca, partnera - nemojte dopustiti da samo oni budu vaš svet. Društvena smo bića.

Dosta s tim, uradite nešto!

Dosta s tim, uradite nešto!

Ako se muvate unaokolo po Internetu i čitate priče o uspehu ovoga ili onoga; ostavite se tog titovskog klimoglavstva i rukoljupstva, obratite se tim ljudima. Normalno, kako biste sa svakim drugim, razgovarajte bez kovanja u zvezdice, možda ni oni nisu jeli ego-vafle za doručak i nisu svemogući. Možda će vam dati neki koristan savet. U suprotnom, moguće je da i nisu takvi kakvima se predstavljaju.

...

Dobro, i šta onda? Sedite i preispitajte se; a onda - zna se - zagrejte stolicu.

Zapamtite: ključ je u iskrenosti prema samom sebi, konstantnom usavršavanju i pronalaženju ravnoteže. Ovo vam ne kaže nikakav životni trener, motivacioni govornik ili tajkun - ovo vam kaže čo'ek tj. ženščina iz naroda, neko bez skrivenih motiva.

13 komentara na Da li treba da postanete freelancer?

  1. Peđ@ kaže

    Odličan tekst, za 5-cu. Nažalost, ima ljudi kojima je pojam freelancer veoma čudan i nemoguć. Male sredine, kao sredina u kojoj sam ja trenutno, to tako vide. Ako radim od kuće to nije "pravi" posao, iako zarađujem... Pihhh... Viva la freedom!!! Freelancer job rules! 😀

     
  2. Povratni ping: Elance Fever | Impolite Me!

  3. Milena kaže

    Batali ti freelance i počni da radiš kao motivacioni govornik 😉

     
  4. Džoni kaže

    Hvala na ovom i prethodnom tekstu, lepo je čuti iskustva drugih. Planiram da se registrujem na jedan od freelance sajtova, mada malo odugovlačim jer imam neke posliće za klijente iz Srbije i regiona, a valjda sam i malo (više) lenj... Ali to mi je jedan od sledećih ciljeva (pa sledi očistiti sobu i zagospodariti svetom).

    Btw, ovo Naučite da se prodate, ALI sa stilom me podseti na x)

     
  5. Igor kaže

    Moje iskustvo sa radom od kuće je otprilike ovako - mislio sam da je savršeno biti freelancer i samostalni (online) zanatlija :), no rad od kuće mi nikako ne paše. Jednostavno, između ista četiri zida sam i dok jedem, i dok spavam, i kada se zezam i radim, što mi nikako ne podstiče produktivnost. I znam da nisam jedini i da se mnogi (freelanceri) tako osećaju.

    Zbog toga (srećom) pa se polako kod nas budi i alternativa klasičnim kancelarijama za ljude koji rade od kuće u vidu Coworking prostora - zajedničkog radnog prostora, da ne kažem kancelarije za frilensere. http://www.facebook.com/coworkingserbia

    Oko zarade, da, ima svakakvih priča i na žalost kada ljudi pročitaju tekst kao što je tvoj prethodni sa naslovom koji odzvanja odmah zamisle sebe kako će zaraditi ne znam kakav novac. To jeste realno ako imaju znanja i iskustva iz određenih oblasti, ali ako su početnici čeka ih dosta rada za malu ili čak nikakvu nadoknadu.

    Ako neko nema specifična znanja, za data entry poslove može očekivati jako malu naknadu za uloženo vreme, jer takvi su poslovi preplavljeni ljudima mahom iz Indije i Pakistana gde je standard puno manji.

    Dodao bih još da se ne treba ograničavati samo na freelance sajtove (oDesk, Elance) i slične. Npr. ja sam klijenta sa kojim najbolje sarađujem našao preko foruma na kome smo oboje aktivni - i prethodni postovi na forumima daju neki kredibilitet, kao i feedback na Elancu npr. Čak i više, jer se preko foruma mnogo prisnije upoznamo u odnosu na profil i cover letter na Elance. Tako sam dobio šansu i ovom klijentu postao prvi pisac kojem engleski nije maternji jezik, i srećom oduševljen je ...

    Sajt sa portfoliom ili, ako ste pisac, sa par vaših tekstova sigurno da mnogo znači pri networkingu, jer uvek možete na njega da uputite ljude i pokažete svoje znanje, nebitno jeste li do njih došli preko freelance sajta, foruma, na Faceu ili Twitteru ili na neki treći način.

    I da, uvek se treba obratiti ljudima i pokušati. Ne znači da će svi želeti ili znati pomoći, al nije teško probati.

     
  6. Nemanja Ćosović kaže

    Ivo, gotovo je počeli i "fenseri" da te čitaju/komentarišu. 🙂

     
  7. Djordje kaže

    A'sam se navuk'o na tvoj blog 🙂

     
    • Vuk kaže

      Ono kad radije čitam Ivin blog nego da gledam kvalitetan erotski film. A nije da ne volim iste.

       
  8. Petar kaže

    Govoriš ruski, Iva?

     
  9. Miloš Bošković kaže

    Sjajno! I ja sam freelancer i davim ljude oko sebe otprilike istim tim stvarima "to što je u celoj Srbiji normalno da radiš za male pare, da te zezaju na poslu i da sve to trpiš jer uopšte imaš posao, ne znači ne možeš bolje od toga ako si zaista sposoban". Moj utisak je da ljudi najčešće nemaju petlju da uopšte probaju freelance da rade, a kamo li da daju otkaz i firmi i kompletno se njemu posvete.

     
  10. Milos kaže

    Ja sam totalni pocetnik tj ako krenem moracu skroz od nule.Procitao sam ovaj i prethodni tekst kako si zaradila cetiri prosecne plate 😀
    Nadam se da ce ovo neko videti u skorije vreme jer bih hteo da sto pre pocnem.Zanima me koji su poslovi najtrazeniji na elancu ili tako nekom slicnom sajtu takodje i ako moze pocetnicki programi za iste.Moja za sada samo zelja je da budem progamer ali nazalost nisam u mogucnosti da zavrsim takav fakultet pa sam se i zbog toga upisao na drugi
    fakultet gde sam upao na budzet.Takodje bih voleo da se bavimi web dizajnom ali i za to nisam upucen uopste gde poceti kako sta za sada je sve to samo zelja i ako mozete da mi odgovorite sa pocetnickim programima ili online tutorial sajtovima bilo bi lepo hvala unapred 🙂

     
  11. Bojana kaže

    Veoma konkretan, iskren i duhovit blog. Prav osveženje i odlična tema.
    Nakon skoro tri godine od kako radim isključivo od kuće i za samu sebe, ljudi me pitaju kad ću da nadjem pravi posao. U Srbiji je konkretan posao ako ti šef uzme pola para koje si realno zaradio, ne prijavi te, i nadje za shodno da te malo vredja kad mu žena ne da par dana. Ako to nemaš, nebitno kakav posao radiš i koliko para imaš, to se izgleda ne računa. Tako da tetkina ćerka koja radi za 300 evra ustaje u 5, radi do 6 popodne i nije prijavljena, ona ima posao, a ja koja zaradjujem 700-900, (u procesu sam prijavljivanja same sebe) i radim od kuće, ja nemam pravi posao. Možda treba da vršim mobing, udaram se npr vratima po nosu, da bih se klasifikovala kao PRAVI radnik koji zaradjuje i plaća sebi račune. Ultimativni cilj u Srbiji je da jednog dana neko odluči da te prijavi da radiš za stalno za čak 400 evra. Imamo u glavi, verovatno iz doba komunizma, da je stalan posao nešto što traje do penzije, mada se u poslednje vreme pokazuje da je to zamka koja te ušuška i uljuljka i onda kad nestane ti ne znaš da se snadješ sam za sebe. Ne mogu da zamislim univerzum u kome bih se odrekla ovoga što imam sada, zivota u kome sam sama odgovorna za sve, ako zelim više, onda i mogu više. Nema ograničenja, možeš da napreduješ, i možeš da radiš onako kako sam smatraš da je ispravno, učiš, popravljaš, budeš bolji, zarađuješ više. A za nekog ko radi dobro, negde će se neki posao uvek naći.

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.