Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Smrt

Kako izgleda poslednji dan u životu jednog bresta?

Ne razlikuje se mnogo od drugih, samo što neprijatan prolećni vetar prodžaran izduvnim gasovima u prometnoj ulici u širem centru grada odjednom podseća na rajski povetarac koji donosi behar iz okolnih vrtova. Psi koji njuškaju, mačke koje se pentraju, automobili koji se parkiraju tik uz stablo odjednom su nežni poput svilenog prekrivača. Torokanje starijih gospođa koje ogovaraju i dreka i razbijanje "unučića" u parku sa druge strane ulice behu poput muzike.

Ostali brestovi olistali su još krajem marta. Tako je bilo svake godine, za razliku od ljudi, priroda je znala neki red. No, ovaj nije. Jednostavno, više nije bilo sokova koji su ga pokretali, više nije bilo života u njegovim žilama, njegovo korenje je iz zemlje povuklo taman toliko da se na najnižoj grani pojavi jedan jedini pupoljak. A i on je uvenuo. Nije vredelo.

Brest je znao šta ga čeka. To se desilo i drvetu ispred pekarice, jer je bilo šuplje. Dođu sa testerama, odseku sve grane, obore stablo i posle nekih godinu dana izvuku i panj, da bi tu posadili novo, krhko drvo. Ta mlada drveta se nekad prime, a nekad ne. Dešava se i da ih ukradu, ako su platani, breze, lipe, neko voće, nešto što ljudi vole. Niko ne bi ukrao brest. Ustvari, koliko ljudi ume da prepozna brest? Sete se nekog filma i to je to. Znaju da javor i platan imaju slično lišće, ali ono je...nekako špicasto. Kod bresta je zaobljeno i mnogo tamnije.

Razmišljanja nesrećnog drveta u trenutku je zaparalo graktanje. Na najdeblju od suvih grana spustila se ptica. Vrana. Nekoliko minuta se češkala, trebila i na kraju ostavila pero na grani. Onda je poletela ka parku i zaustavila se na korpi za otpatke. Vadila je papirne kesice iz pekare, maramice, kutije cigareta i razbacivala ih okolo. Za ovo su uvek krivili mlade, a ne vrane.

Vrana se, gotovo cepajući tišinu glasnim graktanjem, uputila ka dvorištu sa tri bagrema u jednoj od okolnih sporednih ulica. Srednji bagrem imao je veoma zgodne račve u kojima je bilo smešteno poveće gnezdo. To gnezdo su zimi koristile svrake-namirnice, u proleće vrane, a u leto nekakvi veliki golubovi. Svake godine trebalo ga je ponovo osvojiti, da se tu ne bi smestile neke druge vrane; jer u celom kraju boljeg mesta nije bilo. Mačke se nisu pele ovako visoko, a bagrem je pre nekoliko godina bio orezan i krošnja mu je bila toliko gusta da se gnezdo nije moglo uočiti. Ove godine, ova vrana i njen par imali su sreće da to gnezdo ugrabe.

Mladunče koje se kasnije izleglo otvorilo je kljun i zapištalo. No, gde je bilo ono drugo? Umelo je da leti, mada slabo. Na brzinu tutnuvši nešto u grlo mlađem, vrana krete da potraži starijeg. Sa kabla iznad zgrada pružao se pogled na gotovo sva okolna dvorišta. Njen prvorođeni poletarac pištao je sa balkona na prvom spratu.

Tokom celog tog dana, par vrana je napadao svakoga ko bi se usudio da se pojavi na balkonu na bilo kom spratu te zgrade. Mogli su da ugroze mladunče, koje se nekoliko puta popelo na sims, graktalo, pokušavalo da poleti i palo nazad. Negde pred sumrak, vrane su odustale i zaključile da je njihovo čedo na bezbednom mestu i da će sutra skupiti dovoljno snage da poleti. Pištanje je ubrzo utihnulo.

Sutradan ujutro, mladunče vrane se ponovo popelo na sims. Nije znalo gde su majka i otac, nije znalo gde je gnezdo, a glad ga je sad već toliko mučila da je moralo da skupi snage i poleti, te pokuša da ih pronađe. Razmahalo se krilima, par puta skočilo i nekako, okrznuvši prvo jedno drvo, a potom i žbunje, našlo se na sredini ulice.

Iz dvorišta preko puta iskočio je glavati, jednooki mačor.

Ka Cvijićevoj ulici išlo je vozilo "Gradskog zelenila".

...

Negde oko podneva, plava žena sa malim crnim ovčarskim psom pronašla je mladu pticu mrtvu na sred ulice, na istom mestu gde su nesavesni vozači često gazili mačore koji su u ljubavnom zanosu pretrčavali preko. Mrcina je bila gotovo netaknuta, samo su joj virila creva. Dakle, mačka. U trenutku kad nije bilo automobila, da ih oboje pregazi. Poslužila se iznutricama. Pas je onjušio mrtvu pticu. Mirisala je na mačke. On nije podnosio mačke. No, morao je da da svetu do znanja da je ovu mrtvu pticu on prvi video. Podigao je nogu.

Žena i pas uputili su se ka Slavujevom vencu. Negde u Cvijićevoj ulici pas je zastao pored svežeg panja, na jedinom mestu gde je svetlost prodirala kroz guste krošnje brestova. Zastao je, i čučnuo. Olakšao se. Ustao. Prodžarao prašinu noktima. Malo se provaljao. Vratio se svojoj gazdarici, koja mu je, gunđajući, istrebila nešto malo piljevine iz krzna, grubo ga pljesnula preko njuške, cimnula i krenula dalje.

Posle desetak minuta, žena i pas stigoše na Novo groblje. Nije kupila cveće, nije kupila sveću. A zašto i bi? Samo se šetala. Nije slušala ljude koji su joj govorili da psima nije mesto na groblju, ovo je bilo najmirnije mesto za šetnju u kraju, a grobljanski džukci su se bojali njenog psa.

Električni automobil je zatrubeo ženi i psu da se sklone. Prolazila je sahrana. Ona je cimnula psa i stala sa strane, pored druge starije dame sa dve narandžaste ruže i devojke sa parom sveća umotanim u papir. Nikad manja kolona se kretala neobično sporo.

"Gle, samo troje ljudi iza vozila sa kovčegom!" začuđeno izusti devojka.

"Možda pokojnica nije imala nikoga? Bez dece, muž odavno umro, ili se nikad nije udala..." sumnjičavo joj odgovori žena sa ružama, njena majka.

"Sad ću pogledati...." devojka izvadi telefon iz džepa, ukuca "sahrane" u pretragu i pronađe spisak svih sahrana za taj dan. Pokojnica na čiju sahranu su došle samo dve mlađe žene i jedan dečak imala je devedesetdve godine.

U povratku sa groba na koji su išle svake subote, majka i kći su pronašle i umrlicu na jednoj od kapela. Izbrojale su ožalošćene, bilo ih je dvadesetoro.

"Znaš...videla si da na sahrani niko nije nosio crninu. Bilo ih je samo troje. Možda je baka smatrala da je toliko dugo živela da niko ne treba da tuguje za njom, možda je tražila sahranu sa samo najbližom rodbinom, bez muzike. Ostali su poslali one silne vence koje si videla na sanduku..."

"Ti baš imaš bujnu maštu. Možda joj je rodbina u inostranstvu?"

"Njih dvadesetoro? Jedva su stali u umrlicu..."

Do povratka kući nisu progovorile ni reč.

1 komentar na Smrt

  1. Iskra kaže

    Sjajno!

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.