Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Briga me za vašu FB stranicu i briga me za vaše promocije, događaje i sl.

Mnogo smešan taj Internet!

Mnogo dobra stvar, taj Fake...eeeh, Facebook! Otvoren je za registraciju ljudima van univerzitetskih mreža neke 2006. godine, ja sam se pridružila negde u februaru 2007, ali svi znamo da postoji od 2009, kad su ga otkrili domaći Internet gurui i objasnili kako dugme na kome piše Log In služi za prijavu na sajt. Onda su silni zaradili pare i postali dragi potencijalnim poslodavcima, jer su za 3 dana našli tadašnji maksimum od pet 'iljada prijatelja...lako, može svako.

Neke 2008. godine, štajaznam, uz profile na Facebooku (ne, ne kaže se Facebook-u!), dobili smo i stranice. Fanpejdžove, takoreći.

Mili bože, čuda velikoga! Sad ljudi više nisu morali da prave grupe kako bi okupili sve simpatizere izjava poput I Secretly Want To Punch Slow Walking People In The Back Of The Head... ili I Don't care How Comfortable Crocs Are, You Look Like A Dumbass; mogli su lepo da dele sa svima svoje frustracije zbog tuđih papuča, bez ikakvih interakcija. Mogli su da budu pasivni isto kao kad potpisuju peticije, a u tome je i poenta svetske mreže - ne mučiti se mnogo.

Onaj koji je celog života više voleo blitvu nego spanać, sad je mogao da otvori stranicu koja se zove BLITVA JE ZAKON!!! i da okupi istomišljenike. Neki momak iz mesta gde automobil nije kročio već pola veka, mogao je da postane zvezda, samo obećavši da će se, ako dobije pola miliona lajkova, ošišati na nulicu.

Sve u svemu, sjajan način da se leče kompleksi.

Naravno, stranice su mnogo više koristile klubovima obožavalaca, poznatima, velikim korporacijima koje su se na ovaj način približile svojim potrošačima. To, opet, ne znači da ih nisu pootvarali svi mogući.

Kad smo, pre nekoliko eona valjda, dobili mogućnost da pozovemo ljude da lajkuju te stranice, pozvala sam gomilu posetilaca svog sajta da lajkuju stranicu za isti. Ništa čudno. Prošle godine sam otvorila stranicu za svoje kuče i, shodno tome, pozvala sam tridesetak ljudi za koje znam da vole kučiće, među njima je polovina upoznala i stvarno zavolela moju Džudi. Ništa neobično.

Istovremeno, kako se povećavao broj mojih FB prijatelja iz regiona, tako se povećavao i broj zahteva da podržim ovo ili ono, te da prisustvujem ovom ili onom događaju.

Evo nekoliko primera:

Blog nekoga koji je isti pisao kao stvarnu priču, a ustvari je sve bilo fikcija i on je svoje čitaoce smatrao za kretene.

Sajt koji neko vodi za firmu druge osobe, koja mene gotovo sigurno ne može da smisli.

Muški magazin, gde se žene nazivaju ženkama i svaki drugi tekst je o penisima.

Knjiga o samopomoći.

Konferencija o NLP.

Još jedno Internet glasilo koje neću čitati, jer sve svugde uređuju i sadržajem opskrbljuju jedni te isti ljudi, a i ovako i onako mu nisam potrebna, jer je unapred određeno ko će ove godine odneti nagradu za izuzetan poduhvat, pa ništa i ne zavisi od podrške publike.

Još jedan loš pokušaj osnivanja firme za marketing, vlasnika koji je do skoro brao paprike.

Poziv na "Porodičnu šetnju".

Peticija da tečine ujne zaova uđe na Farmu.

Promocija četrnaeste knjige nekoga ko ima pet diploma, a godinu dana je mlađi od mene.

...

Ja sam to sve samo uljudno sklanjala. Ako na nešto sama naletim, ako je u pitanju dobrotvorna akcija čiji je cilj nešto više od samopromocije organizatora, lajkovaću. Ako ne, ostavite me na miru.

I tako, iz dana u dan, iz meseca u mesec. No, znala sam da mi jednog dana više neće biti svejedno.

U ovo vreme prošle sedmice, posle ko zna kog ignorisanog zahteva, meni se smuči. Konačno. Odem da proverim koliko sam pozivnica dobila. Trista dvadeset, kažu. Pročešljala sam ih, dve-tri stvari su mi se stvarno svidele, ostalo je bilo izbrisano.

Nedelju dana kasnije, imam već tridesetak novih zahteva.

Jedan ili dva su bili smisleni.

Polovina je bila logični proizvod ogromnog ega domaćih 'bajagi PR stručnjaka koji tako valjda zarade za NLP, časove aerobika ili nameštanje vratnog pršljena.

Ostatak? Nisam ni znala ni šta je, niti zbog čega bi trebalo da mi se svidi, niti kakve vajde neko ima od mog lajka usred svega toga, kad nikad ne posećujem domaće FB stranice, jer je svaka druga stvar na njima slika mace sa kratkim ušima na sivoj pozadini, ženske zadnjice ili - u najgorim slučajevima - onaj čuveni žuti smajli koji se kezi u moru tužnih plavih smajlija.

Dakle, šta je to bilo?

Blog koji piše tečine ujne zaova kojoj pozivalac od lane duguje 12 000 din.

Stranica poštovalaca administratora domaćeg bloga sa slikama zadnjice neke pevačice.

Ženski magazin, gde se objašnjava kako smo najbolje na svetu i zato moramo da pružamo felacio dok vadimo pitu iz rerne, jerbo smo tako feministkinje.

Knjiga koja je skraćena verzija nečijeg doktorata na temu šuljeva.

Konferencija o Farmi.

Protest protiv Velikog brata, sa razbijanjem izloga tokom afterpartija.

Još četiri loša pokušaja osnivanja firme za marketing, vlasnika koji je do skoro brao paprike.

Porodični NLP, sa primesama feng-šuija.

Peticija da tečine ujne zaova uđe na Farmu, i pošto je sa iste izbačena.

Promocija dvadesetosme knjige nekoga ko ima petnaest diploma, a u međuvremenu je napredovao zahvaljujući kursevima samopomoći i sad je sedam godina stariji od mene.

Osnivačka skupština novog privatnog fakulteta na kojoj će gostovati dva robijaša i tri striptizete.
...

Ništa. Idemo jovo nanovo. Ili to, ili da svakome besno šaljem poruku sa jednom te istom sadržinom:
Briga me za vašu FB stranicu i briga me za vaše promocije, događaje i sl.

3 komentara na Briga me za vašu FB stranicu i briga me za vaše promocije, događaje i sl.

  1. Dragn kaže

    Verujem da je nastavak teksta o tviteru i tom fenomenu u nas

     
  2. Igor kaže

    "Neke 2008. godine, štajaznam, uz profile na Facebooku (ne, ne kaže se Facebook-u!), dobili smo i stranice. Fanpejdžove, takoreći."

    Hah, priznajem, grešio sam. 🙂 Hvala na ovome!

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.