Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Škole za prekvalifikaciju – šest razloga za i protiv

Tokom poslednjih nekoliko meseci, pisao mi je popriličan broj čitalaca ovog bloga koji su me pitali da li ima vajde od upisivanja neke od domaćih škola za prekvalifikaciju. Većini sam rekla da baš i nema. Pre neki dan, kad mi je drugarica iz srednje škole kudikamo kvalifikovanija i ozbiljnija nego što ću ja to ikad biti postavila isto pitanje i kad sam se setila da me je to pitao i komšija sa diplomom arhitektonskog fakulteta, reših da napišem par redova o tome, kako bih uvek imala jasan odgovor.

Pre nego što nastavim, vredi napomenuti sledeće: ovaj tekst se odnosi samo na škole koje nude usavršavanje na polju informacionih tehnologija.

Ukratko: škole za prekvalifikaciju su često poput "Tajne". Naravno da se vlasnik obogatio i da je sredio svoj život, ali to ne znači da ćete i vi. Ne bi trebalo sve da posmatrate kroz finansije, niti da sanjate o uspehu preko noći.

Pre pet godina prošla sam kroz jednu od ovakvih škola, nebitno koju. Nisam zadovoljna svojim tadašnjim performansom i ponašanjem, trebalo je da budem mnogo vrednija. Nisam zadovoljna ni samim sistemom, smatram da nam se povlađivalo, a da nije trebalo. Istovremeno, to školovanje je imalo i neke dobre osobine: naučila sam da mnogo brže apsorbujem informacije i saznala sam gde grešim i zbog čega. Sve me je ovo vodilo do poprilično neprijatnog saznanja: mene niko nikad nije naučio da učim. Nisu ni znali da ne umem da učim! Većina je, čak, mislila da sam preambiciozni štreber, dok sam ja bila uplašena, jer nisam umela da obrađujem informacije. Preživljavala sam samo zahvaljujući visokoj inteligenciji i učenju na silu, da bih, na kraju, poklekla na studijama, kad je ovaj problem postao moja svakodnevica.

Razmislila sam, premotala film i pronašla šest razloga protiv škola za prekvalifikaciju, ali i šest za.

Šest razloga PROTIV škola za prekvalifikaciju:

1. Mnogo gradiva, malo vremena

U zavisnosti od škole, vaš program trajaće od tri meseca do godinu dana. Neke od škola imaju testove kako bi svoje polaznike svrstale shodno njihovom nivou poznavanja oblasti u kojoj žele da se usavrši, neke ne. Većina tih testova i ovako i onako nije verodostojna. Možda ćete biti svrstani u naprednu grupu na osnovu puke sreće, a više bi vam odgovarao tempo u srednjoj grupi. Ubrzo zatim, shvatićete da na jednom času naučite više nego što ste naučili za tri godine, ali da su sama objašnjenja veoma štura, da na mnogo pitanja još uvek niste pronašli odgovore, te da ono što ste naučili ne bi bilo dovoljno da, recimo, prisustvujete brainstormingu/"kefalici" u nekoj ozbiljnijoj firmi.

Ja sam u vreme pohađanja određene škole imala stalni posao u predstavništvu jedne kozmetičke kuće za Srbiju, a slučaj je hteo da, u sred školske godine, krene kampanja i tamo gde volontiram već deset godina. Desilo se da ne mogu da predam fiktivni plakat, jer sam vreme koje nam je dato da radimo na njemu provela radeći na dva lightboxa, dva metra širine i dužine, a onda mi se i pokvario kompjuter. Kako je popravljen, tako sam bila ostavljena da sama radim kompletnu kampanju na društvenim mrežama za album koji je kasnije završio na mnogim listama najboljih u 2009. godini. Sve ovo - naravno - nije bilo moguće prevideti. U sred svega toga, otac je doživeo srčani udar i nisam mogla da se posvetim učenju koliko je trebalo.

I šta onda? Ako nemate posao, a treća stavka sa ove liste vam ne predstavlja problem, vi ste u prednosti. Iskoristite to. Posvetite se svom usavršavanju najviše što možete. Radite bar šest sati dnevno, ostavite sebi malo vremena da se prošetate, sednete negde i popričate sa prijateljima, kako ne biste poludeli. Ako vam nešto nije jasno - obratite se svojim predavačima i kolegama. Sećate se epizode "Simpsonovih" gde Mali pomoćnik Božić-bate odlazi na dresuru? Kako mu je sve što drugi kažu samo bla bla bla, sve dok jednog dana, u Bartovim rečima, ne razazna jedno jasno i glasno "SEDI"? Kad razaznate svoje "SEDI", vi ste na konju!

2. Niko ne može da vas obori

Kao i u većini privatnih škola kod nas, kriterijumi su veoma niski. Biće slučajeva gde ćete se čuditi kako je moguće da je nečijih par brljotina ocenjeno istim procentom kao i rad na koji ste potrošli dvadeset sati. Možda će se desiti i obrnuto, ako imate savesti da priznate da vaše znanje još nije na zavidnom nivou. Ovo je Balkan, ovo je bivša Jugoslavija i opšte je poznato da, ako ste za nešto dali novac, važi ubeđenje da je onaj koji će vam za taj novac pružiti uslugu vaš rob. I kako sad taj rob sme da se usudi da vam kaže da nemate talenta, da niste u pravu, da niste posvetili dovoljno vremena svom usavršavanju?

Drugarice i ja, najbolji polaznici u svojoj generaciji, smo u nečijem originalnom završnom radu prepoznale ukradene elemente sa jednog od najpoznatijih sajtova sa tutorijalima na Internetu i niko od predavača nije reagovao. Svakako, ta osoba je nešto znala, čim je mogla sadržaj datog sajta da preradi i prilagodi svojim potrebama - no, u pristojnom svetu, ona ne bi prošla završni ispit, nezavisno od novca koji je investirala u svoje školovanje.

Kako onda da budete sigurni u svoje znanje? Ako škola nudi online program, izaberite ga. Sastavni deo većine online programa su testovi gde pitanja ne možete naći na Internetu, gde vam je vreme ograničeno i gde ne znate tuđe rezultate, pa taština i prestiž izostaju. Tako ćete steći mnogo realniju sliku o svom znanju.

3. Novac

Pitali ste se koja će ovo stavka biti po redu? Evo, stavila sam je na sred srede, kako ne bi bila ni prva, ni poslednja. Većina ovakvih škola staje od hiljadu evra, pa naviše. U zavisnosti od škole, rate mogu biti podnošljive, ali mogu i da predstavljaju značajnu prepreku.

Naravno, kao i sa post-paid ugovorima za mobilnu telefoniju i sličnim stvarima, i ovde postoji jadac. Hoćete li da znate za jadac? Ne razlikuje se od pomenutog. Ako niste zadovoljni školovanjem i želite da prekinete, ne samo što nećete dobiti svoje teško zarađene pare natrag, već ćete morati da platite sve zaostale rate - u protivnom rizikujete da škola protiv vas podnese prijavu. Prema tome, dobro razmislite želite li da rizikujete.

4. Predavači su samozvani stručnjaci i tek pokoji istinski stručnjak.

Pročitali ste da je ta-i-ta škola najbolja, jer ju je osnovao neko ko je zaradio milione, da na njoj predaje onaj što ide po svim konferencijama, te onaj koga smatraju za srpskog Zuckenberga. Polaznici te škole su posle odlazili da rade u toj-i-toj kompaniji. Molim vas, nemojte padati na ovakve stvari. U ovakvim scenarijima, taj-i-taj dobija dobre pare, a da li će vama preneti svoje znanje i da li to znanje uopšte postoji, to je već diskutabilno. Mnogi predavači u ovakvim školama su bivši polaznici, jer koliko-toliko poznaju metodiku, a s obzirom da su početnici, neće tražiti mnogo novca. A, ako posmatrate te-i-te kompanije, shvatićete da su njihovi oglasi tu tek reda radi, ili da neko iz vaše škole, jednostavno i tipično balkanski, poznaje nekoga tamo i voljan je da mu ustupi par žrtava koje posle mogu, ali i ne moraju da dobiju stalni posao.

Imala sam sreću da nam je glavni predavač, ekvivalent razrednog starešine u "pravoj" školi, bila veoma simpatična mlada žena sa diplomom prestižnog evropskog fakulteta i mnogo znanja iz oblasti za koju je bila stručna. Pošto su se neke kolege žalile na jednog priučenog predavača, ona je uskočila da predaje njegov predmet dok nam nisu obezbedili novog stručnog predavača. Tek tad smo i saznali da nam je dva najbitnija predmeta predavalo dvoje mladih ljudi koji tek što su i sami završili kurs.

Pogledajte ko predaje u školi koju želite da upišete. Proguglajte ta imena. Posmatrajte način na koji pišu. Prevedite sadržaj njihovih tekstova na engleski jezik, pa proguglajte i to, da biste bili sigurni da je to nečije istinsko znanje, a ne "resavska škola". Ponekad je brand name faktor nešto što škole više nego otvoreno koriste kako bi privukli nove studente - to je isto kao kad bi neko doveo folk-pevačicu da predaje na Univerzitetu umetnosti. Ponekad školama nedostaju kadrovi, pa je svaki drugi predavač doktor Nick Riviera.

5. Odsustvo primerene metodike nastave

Za razliku od škola stranih jezika, gde skoro svi predavači dolaze sa filološkog fakulteta, gde su imali pedagošku psihologiju i metodiku nastave jezika koji predaju, ovde ćete često naletati na ljude koji istinski znaju to zbog čega su angažovani kao predavači, ali to znanje ne umeju da prenesu. Ili - što je češći slučaj na kursevima vezanim za baze podataka i HTML na državnim fakultetima zbog nepostojanja visokoobrazovanih kadrova, te u programima onih privatnih, kako bi se stiglo do izvesnog fonda časova i izvesnog novca - programi rada sadrže poprilično bizarne praktične vežbe, prevaziđene tehnologije i stvari kojima će se svaki istinski profesionalac grohotom smejati.

U drugom semestru školovanja, imali smo predmet koji mi je od ranije bio poznat. Predavačica se nije mnogo trudila da većinu toga što smo radili objasni na način koji treba, pa se nekoliko puta desilo da se javljam za reč i predlažem progresivnije metode za rešenje problema, jednostavnije načine da se mojim kolegama, koje su uglavnom bespomoćno zijale u projektor i tablu, objasni čemu služe elementi kojima manipulišemo. I šta se desilo? Kad god bih morala do toaleta, predavačica bi prokomentarisala "Čudna devojka" i nastavljala da me ogovara dok nisam bila prisutna.

Proširite svoje vidike. Nemojte primati sve što naučite na času zdravo za gotovo. Sprijateljite se s nekim ko je uspešan u poslu kojim biste želeli da se bavite posle školovanja. Pokažite mu štampane verzije svojih predavanja, domaće zadatke i teoriju, ako ste hvatali beleške. Pitajte ih da li su ove metode prevaziđene. Ako se ispostavi da vam sve predaju baš kako treba, porazgovarajte sa predavačem, porazgovarajte sa nadležnima, objasnite da vam metodika nastave nije najjasnija, da ne možete da pratite čas. Sigurno će postojati mogućnost da se neke stvari promene, a da se neke oblasti ponovo "pročešljaju", ovog puta na pravi način.

6. Reklame lažu, lažu, lažu

Reklama kaže da ćete, recimo, sa znanjem osnova montaže preko noći postati režiser. Kažu da ćete, ako se budete školovali kod osobe koja je virtuelno nepoznata ljudima van ove zemlje, namlatiti isto toliko para kao i ta osoba. Dokle god nije istina da od ovih kurseva nećete imati ništa, nije istina ni da će se desiti čudo. Istina je tu negde, na pola puta. Sistemi vrednosti u našem okruženju su mnogo prodrmani ovom nesrećnom tranzicijom - stalno nam pričaju da je bitno znanje, a onda nam traže diplome, koje ćemo - čast izuzecima - morati da finansiramo iz sopstvenih džepova. Škole za prekvalifikaciju nam obećavaju papire pred kojima će svaki poslodavac pasti u nesvest, a istina je da će nas prihvatiti samo u firmama koje sa datim školama imaju neki dogovor, ili negde gde neko vidi dalje od svog nosa. Nažalost, ovo drugo je ređe.

Pre svoje prekvalifikacije, imala sam osam godina iskustva. Bila sam samouka. Posle prekvalifikacije i dalje sam osoba sa završenom gimnazijom, na čiju lepu diplomu u kartonskom fišeku mnogo ljudi posmatra kao što bi lekar posmatrao nadrilekarstvo. Mnogo puta su me vrbovali da upišem taj i taj fakultet, kako bih ispovrtila još para, pola vremena se dosađivala jer su mi pojedine oblasti poznate, malo punila džep nekome ko ume bolje da se proda, a ne zna ono što ja znam. A zašto? Zbog diplome. Ma, da. Sve trčim. Neću - i tačka!

Znate kako vam reklame preporučuju keks da bi vas vratio u normalu posle prežderavanja za praznike, a kako taj isti keks ima previše šećera, te par drugih sumnjivih sastojaka? Prenesite taj način razmišljanja i ovde - u redu je donekle biti nepoverljiv. Ne obećavaju vam kule i gradove jer ćete ih nužno i dobiti, već da bi privukli što više polaznika. Većina popusta ne postoji samo danas i samo u narednih sat vremena, već su to prave cene, naduvane da izgledaju kao popusti. Neke stvari će svakako imati više smisla posle nekoliko meseci provedenih nad knjigama i za ekranom, ali neke su samo šarena laža. Zapamtite to.

Šest razloga ZA škole za prekvalifikaciju:

1. Praktični rad

U tradicionalnom sistemu školovanja, praktičan rad je retkost. Svodi se na rad u grupama, gde u većini slučajeva neko ko je ambiciozniji od drugih preuzme sve zasluge, što se kasnije prenosi u poslovnu sredinu i što niko ne sankcioniše, jer vlada ono glupo shvatanje da samo najjači opstaju. Mo'š misliti, kao da smo sad životinje i da treba da evoluiramo u primate, a i dalje mirišemo jedni drugima zadnjice. Ako umete da sagledate situaciju, shvatićete da je ovaj pristup pogrešan, te da u mnogim oblastima, pogotovo onima koje se oslanjaju na pravljenje nečega, popravljanje nečega, pomoć, lečenje ili procenu, teorija ne znači ništa dokle god ne budete videli praktične primere. Nažalost, mi ih imamo samo na studijama medicine, veterine i u profesijama gde se odlazi u hemijske laboratorije. Sve ostalo ostaje u srednjim stručnim školama, koje naši snobovi često posmatraju sa podsmehom.

Tokom godinu dana provedenih u školi za prekvalifikaciju, imali smo više prakse nego teorije. Dobijali smo zadatke koji su uglavnom bili zabavni; mnogo tih zadataka je čak podsticalo i kreativnost. Imali smo pristupa izvorima koji su nam pomagali da rešimo zadatke na najbolji mogući način, a većina zadataka se mogla uspešno rešiti na više načina. Podsticanje kreativnosti mnoge od nas je nagonilo da kupujemo knjige, te rešavamo zadatke i u sopstvenoj režiji. Posetili smo jednu televiziju, te jednu štampariju; videli smo kako sve funkcioniše kada je u pitanju posao, a ne vežba. Ovo nas je, svakako, učinilo manje-više spremnima da se zaposlimo u željenoj struci.

2. Povratak volje i nade

All work and no play makes Jack a dull boy. Ako posadite drvo, a ono ne rađa ama baš nikakve plodove, gotovo je sigurno da ćete se osećati krivima. Ako mnogo radite, a nema rezultata, nema novca i osećate kao da sve vreme tapkate u mestu, pre ili kasnije će vam neko zahvaliti na saradnji bez objašnjenja, a možda ćete i završiti sa dijagnozom nekog oblika depresije i/ili poremećaja ličnosti. U svetu gde smo navikli da nam se govori da smo sami krivi za sve, i te kako je potrebno nešto što će vas prodrmati, pokazati vam gde grešite, ali često nedostaje ono što će vam pokazati pravi put i način na koji to možete da ispravite, kao i neko ko će vam reći da krivica ne može da bude samo vaša. Nova iskustva ovde mogu da budu samo delotvorna!

Kad god me prijatelji pitaju da li mi je škola za prekvalifikaciju donela bilo šta u životu, odgovorim im da me je ta avantura izvukla iz rutine, iz kolotečine, pomogla da shvatim da nije sve baš tako crno, te da ima mnogo ljudi čiji prvobitni izbor profesije nije imao veze sa onim čime se danas bave. Ovo je poslužilo kao više nego dobra uvertira za kasniju kognitivno-bihevoralnu terapiju, koja mi je pomogla da zakrpim rupe svugde gde su postojale. Bez obzira na potrošeni novac, da postoji način da vratim vreme i izbrišem ovaj period svog života, verovatno ne bih to učinila.

3. Radne navike

U uvodu u tekst spomenula sam da su svi koji su mi predavali tokom obaveznog školovanja, nekako, prevideli činjenicu da nisam umela da učim, samo zato što sam bila nadareno dete. Ovakvih slučajeva, u sistemu koji se nije menjao četrdesetak godina i koji je završio na dnu rang-liste evropskih sistema obrazovanja, sigurno ima na pretek; problem je u tome što većina ljudi shvati da nije umela da uči kako treba tek u zrelim godinama - ako ikad i shvati. Od učenika i studenata se umesto razumevanja gradiva očekuje ponavljanje svega što su pročitali od reči do reči, pogotovo ako je udžbenik napisala osoba koja im predaje. Ovo je mračno doba obrazovanja.

Radne navike sam izgubila negde posle prijemnog za fakultet, a možda i u prepunim učionicama za tridesetoro ljudi gde je nas šezdesetoro stajalo i po tri sata bez prestanka, da bi posle žurilo do toaleta odakle je neko, u međuvremenu, maznuo slavinu. U školi za prekvalifikaciju, radne navike sam povratila i samo me je gomila problema na drugim poljima sprečila da ih odmah i primenim. Danas, u situacijama kad se osećam dobro i kad sam zdrava, sposobna sam da te radne navike i primenim - da "zagrejem stolicu" i da uradim ono što se od mene traži.

4. Savladavanje osnovnih metoda, na pravi način.

Problem samoukih zanatlija i "zanatlija" je što veoma često počnu da se bave onim što žele da rade kao veoma mladi, bez adekvatnog nadzora, koristeći raznorazna uputstva i tutorijale koji mogu, ali i ne moraju da budu legitimni. Često naučimo da uradimo nešto po Miki Maus-sistemu, pomoću štapa i kanapa, tako što sečemo uši da bismo zakrpili trticu; a onda, na nekom drugom mestu, izađu sitna crevca. Kad popravite jedno, pokvarite drugo, kad se promene način rada i osnovni standardi u datoj oblasti, treba vam mnogo vremena kako biste im se prilagodili i osećate se kao da učite sve ispočetka. Mora li ovako? Ne, naravno.

U školi za prekvalifikaciju naučila sam prave metode za pojedine operacije u oblastima kojima se bavim. Za pojedine stvari mi je nekad trebalo par sati, sad mi treba petnaestak minuta. Stekla sam brzinu koja mi je bila neophodna i naučila kako da uradim ono što treba, a da pritom ne moram da pohranim svaki korak, jer radim na način koji će mi dopustiti da se vratim unazad, ne uništava ono na čemu sam radila i ne čini da izgledam kao amater, ako neko danas-sutra nastavi rad na onome što sam počela. Osećaj je sjajan.

5. Upoznavanje ljudi sa sličnim interesovanjima

Informacione tehnologije su mnogima i dalje negde u spektru između starogrčkog i latinskog jezika na jednoj, te malog robota koji sve radi za vas dok vi hranite virtuelne krave i svinje na drugoj strani. Mnogi nas uzimaju zdravo za gotovo, mnogi misle da smo puki prevaranti. Nažalost, izuzeci uvek potvrđuju pravilo, što u ovom slučaju nije u redu, jer većina ljudi koje znam i koji se bave informacionim tehnologijama iz radoznalosti i želje da nešto promene u svom životu, manje-više poznaje materiju, i često im nedostaje samo ono iz prethodne stavke. I jasno mi je da mnogi od nas moraju da se nose sa partnerima, roditeljima, poznanicima i prijateljima koji ih posmatraju samo kao nekoga ko se po ceo dan igra i ždere, ali koga će, bez ikakvog ustručavanja pozvati kad ne budu znali zbog čega njihov kompjuter nije još sneo jaje.

Sećate li se spota za pesmu No Rain, grupe Blind Melon? Kad se devojčica obučena u pčelicu našla na livadi prepunoj drugih pčelica, osećala se mnogo bolje. Kad ste okruženi onima čije su ambicije slične vašim, koji se bave onim čime se i vi bavite, pomoć i razumevanje su zagarantovani. Nekad oni mogu nešto da objasne vama, nekad vi to možete da učinite za njih. Možda će rad na zajedničkom projektu dovesti do prijateljstva ili do zajedničke poslovne avanture. Pošto nas škole za prekvalifikaciju bacaju pred nama slične, treba to i da iskoristite. Jednog dana možete biti dizajner, dok vaš prijatelj može da bude programer, a neko treći projekt menadžer, neko ko će pregovarati umesto vas. I svi će biti zadovoljni!

6. Imaćete plan Be

Ovo su nesigurna vremena. Pola stanovništva se oslanja na ideale iz vremena samoupravnog socijalizma, druga polovina je izmislila neki svoj vid kapitalizma koji bi više priličio XIX nego XXI veku, gde mali čovek ne postoji, njegova osećanja, zdravstveno stanje i problemi su njegova krivica; i od njega se očekuje da posao vidi kao zabavu, provodi sate i sate u kancelariji, dok mu otpuštanje visi nad glavom kao Damoklov mač, a o uplati radnog staža može samo da sanja. U datoj situaciji, dobro je imati plan Be, dobro je biti u mogućnosti da zarađujete novac i obezbeđujete pristojan život sebi i svojoj porodici na drugi način, jer bi plan Ce bio pronevera i pljačka.

Poznanik, asistent na građevinskom fakultetu, svojevremeno me je potapšao po ramenu i rekao da imam sreće, jer nisam u neraskidivom braku sa svojom profesijom. Iako nisam sklona avanturama i ne bih tek tako mogla da "započnem novi život", razmislila sam i shvatila da način na koji živim u radi ipak zahteva nešto hrabrosti. Ponekad će izgledati da je sve to preveliki zalogaj, ponekad će sve biti baš kako treba. U vreme kada je svaki pokret, svaka investicija, svaki prihvaćeni posao rizik, eksplozija koja može oduvati deliće vaše ideje na stotine različitih mesta - valja znati da postoji dušek na koji se možete mekano prizemljiti, za slučaj da padnete.

...

Odluka je samo vaša.

Ovaj članak nije naručio, niti platio predstavnik bilo koje od ovakvih škola, niti sam dobila poklon kako bih ga napisala. Želela sam da pomognem ljudima koje poznajem (i ne poznajem) i poštujem da se pozabave sa svojim nedoumicama u vezi sa ovakvim ustanovama. Nadam se da će ovo nekome biti korisno.

7 komentara na Škole za prekvalifikaciju – šest razloga za i protiv

  1. Marina Majska kaže

    Sjajan tekst. Nisam u dilemi u vezi sa prekvalifikacijom, ali redovno se edukujem iz oblasti koje me interesuju (permanentno učenje). Sve stavke koje si navela mogu se primeniti i na ovaj vid edukacije. Jako je bitno znati šta čovek upisuje, da završavanjem istog neće kao čarobnim štapićem doći do posla, ali da će steći nove uvide i otkriti svoje potencijale, to da. Takođe, bitno je proveriti ko su i tu predavači, jer čak i ako to radimo radi ličnog usavršavanja, bitno je da je predavač kompetentan da nam prenese znanje i da ima više znanja i iskustva od polaznika. Ovaj tekst može da bude "večiti" podsetnik na šta treba obratiti pažnju i šta ne bi smelo da nas zavede u izboru.

     
  2. Nataša kaže

    Evo, ja ću izneti svoja iskustva u vezi prekvalifikacije, jer sam trenutno u tome.

    Završila sam Pravni fakulte, davno, davno... Ustvari možda je trebalo drugačije početi priču, kao, ono, beše jednom ... Naravno, pogađate o čemu se radi. Nemam posao.

    Za prekvalifikaciju sam se odlučila prošle godine, jer sam htela da završim nešto što će mi omogućiti da radim, ma šta to bilo i pala je odluka da to bude srednja medicinska škola. Naravno, ne volim taj posao, ali kocka je bačena, je li?

    Što se gradiva tiče, učimo isto što i redovni učenici, na praksu idemo sa njima, s tim što je naš fond časova manji. Nisam verovala kad su nam rekli da mi možemo sve to lepo da uvežbamo, da nećemo zaostajati za redovnim đacima. Nisam bila u pravu, čak smo i bolji od njih, mi vanredni.

    Iskreno, ja sam protiv takvih vrsta prekvalifikacije i da se ja pitam, samoj sebi NE BIH odobrila prekvalifikaciju, bez obzira što su moji rezultati odlični, ali to je ono što se vidi, a ja sam, nesigurna i svesna svog neznanja. Profesori imaju korektan odnos prema nama, uglavnom.

    Sa druge strane, može čovek i da pogreši u izboru zanimanja, pa da mu ovo bude šansa da ostvari svoj san i u tom smislu je to dobro.

    Inače, volim da učim, da se usavršavam, da budem okružena ljudima koji imaju različita interesovanja, da pratim novine u oblasti koja me zanima, ali eto, naišla sam na tekst, pa da podelim svoje iskustvo sa vama.

    Ako se redovno radi, može se prilično brzo završiti. Ja sam u roku od godinu dana dala skoro sve ispite, a bilo ih je prilično, preko 20.

     
    • Anna kaže

      I ja imam završen fakultet i takođe se razmišljam za prekvalifikaciju u medicinksu sestru. Da li možeš samo da mi kažeš da li si upisala privatnu školu ili državnu. Hvala! 🙂

       
  3. Nikola kaže

    U suštini ne mora se prekvalifikacija samo gledati sticanje nove formalne škole u današnje vreme kada su aktuelni freelance poslovi. Možda je dovoljno ovladati nekom tehnologijom ili bar stranim jezikom i pronaći takvu vrstu posla, ili barem sebi obezbediti plan b. Znanje bi trebalo biti bitnije nego diploma (mada je poznato da kod nas to ne mora biti slučaj).

     
    • Iva kaže

      To u zagradi je kod nas veliki problem...a od nedavno, "znanje" i "diploma" dolaze zajedno. Obratite pažnju na navodnike.

       
  4. Jack D. kaže

    I ja sam skoro bio u sličnoj situaciji, tražio sam neki vid prekvalifikacije.Ukratko svoje 20-e sam proveo radeći sve što samželeo,a to nije bilo vezano za posao preterano,već za manje-više čisto uživanje...Dočekao sam da nemam konkretno znanje,ali ni oblast u kojoj sam dobar,niti preteranih afiniteta,jednostavno ubijao me je taj osećaj neostvarenosti...I onda sam počeo da se interesujem za web dizajn.Posle izcrpne pretrage u kojoj sam uzmeđu ostalih,analizirao i školu koju je Iva pohađala (da, bio sam radoznao pa sam izčeprkao :D,) Izbor je pao na jednu,ajmo reći,internacionalnu školu iz centra (da ne reklamiram). Katedru vodi jedan jako interesantan karakter,uspešan sa preko 20 godina u poslu. I istakao bih da od početka idemo nekom putanjom rekao bih "nove škole" ,tipa, ne pratimo slepo slajdove koji možda i jesu malo zastareli,ali tu odmah dolazi objašnjenje i jasan put kako bi to sada uradili...Ja sam sa mojom prekfalifikacijom zadovoljan (mada još nije gotova) zaljubljen sam u web, stalno sam gladan za još, i što je najbitnije -pronašao sam sebe...A trebalo mi je,verujte mi na reč (ako iko i iščita ovako dugačak komentar). PS-I naravno ,ko se odluči za nešto slično, morate mnogo raditi kući, istraživati sami, ne možete očekivati da samo zato što ste nešto prošli na času - već masterovali u glavi, i znate ga "u po dana/noći"-NE. ..30% talenat , 70% rad...

     
  5. Branko kaže

    Mene zanima isto u kojoj si skoli zavrsila prekvalifikaciju Natasa? Mozes mi odgovoriti na mejl, ako je ovde problem da ce se pominjanje skole smatrati kao reklama.
    brankoka@gmail.com

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.