Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Vučić, Mici, fluoksetin i narodne mase – pismo štovanom Kafki

Štovani Herr Kafka,

Znam da ste odavno mrtvi, ali ubrajam vas u svoje uzore i ne smeta mi čak ni članak u "Politikinom zabavniku" od nekog juna pre dve godine, gde sam pročitala da ste, kao od majke rođeni, vežbali pred otvorenim prozorom. Oboje smo rođeni trećeg u mesecu osamdesettreće, oboje smo INFP, te mora da između nas postoji neka tajna veza. Da smo živeli u isto vreme, već bih našla način da budemo beta-čitači jedno drugom. Ups. Ne obraćajte pažnju na tu novokovanicu.

Elem, da pređem na stvar.

Ne znam koliko vas je u vašem kratkom životu zanimala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. No, sigurno će vam biti interesantno da čujete kako su ostaci ovog konglomerata koji se jedno vreme zvao i Jugoslavija, veoma slični svetu koji ste opisali u svojim delima. Ne znam...možda ste imali sposobnost da predvidite budućnost. Što duže živim - a bližim se godinama u kojima ste vi umrli, imam utisak da je moja stvarnost kombinacija onoga što ste pisali vi, i izvesni Rus po imenu Anton Pavlovič. Svakako znate njegovo prezime.

Pre neki dan, baš kad sam htela da se vratim u sve tokove ovoga sveta koji me je mesecima plašio, uhvatila me je nekakva influenca. Ne, ne takva kakva je vas ubila, ovo su bili problemi sa probavom. Prohujalo je za jedan dan, no nastavila sam da spavam više nego što treba, imala sam bolove u tibi i simptomi su se mešali, neki su bili slični apendicitisu. Danas sam shvatila da moram kod Frau doktor, što sam i učinila kad sam uspela da izbauljam iz postelje u sumrak.

Moja Frau doktor radi na poslednjem spratu klinike, za razliku od drugih koje su na trećem. Popela sam se tamo gore koristeći još jedno čudo tehnike koje se otvara sie selbst. Znam da biste me kritikovali, kao pobornik onoga što naš svet danas zove anglofonim imenom fitness, ali od kako me je stegla ova influenca, ne mogu da se popnem uz stepenice, jer gubim dah.

Vrata ordinacije moje Frau doktor zatekla sam otvorena. Ušla sam unutra, a za stolom gde obično sedi krankschwester, zatekla sam kaka Frau. Čitala je literaturu za dame u vidu magazina o prominentnima, a rukavice su joj još bile na rukama. Nasmešila mi se i rekla da ovde celo popodne nema nikoga.

Spustila sam se na treći sprat, gde možemo da dobijemo informazion i gde su ordinacije svih ostalih Frau doktorki. Glavna prostorija bila je puna penzionera koji su takođe čekali da budu primljeni, a za stolom za informazion ne beše, avaj, nikoga. Prostorija ima televizore - teško je objasniti čemu oni služe, ali doveli su izum braće Lumiere na svako porodično ognjište, pa još u boji. Na jednom beše neki film, na drugom konvencija političke partije po imenu Serbische Progressive Partei. Zbog čega se ovo prikazivalo na klinici? To nisu bile Nachrichten, to je bila nur Politik.

Naslonila sam se na sto za informazion i obratila se najbližoj ženi.

"Molim vas, možete li mi reći gde je Krankenschwester?"

Ona mi je, sa širokim osmehom, odgovorila: "Biće tu kad bude bila tu."

Nije bilo potrebno da koristi takav ton, ali, znate, Herr Kafka, takve su mnoge žene u Srbiji - uče ih da su im druge žene suparnice, pogotovo ako su mlade, vitke i elokventne.

Sa televizora se čulo da su "hiljade" došle da podrže predsedničkog kandidata, Aleksandra Vučića, koji je trenutno naš Herr Kanzelar. Nisam mogla da saznam gde je Krankenschwester otišla, čak ni da sam htela.

No, ne treba uvek misliti najgore, rekoh sebi.

Posle par minuta, stiže zlatokosa Krankenschwester - mala digresija, Franz (mogu da vas zovem Franz?): još jedno čudo progresa koje koristim želi da izmenim tu reč u "Frankenstein". Intrigantno.

Ona seda na svoje mesto - inače, sedeti na poslu je privilegija u ovoj Republik i mnogi poslodavci će skloniti sve stolice iz vidokruga, te proveravati da li njihovi podređeni sve vreme stoje.

Baš kad htedoh da se obratim Krankenschwester, stariji Herr u džemperu iza mene, koga takođe zbunjuje kad žene izađu iz svojih kuća, obuku Hosen i govore bez dozvole, kao da su - mein Gott - sifražetkinje - povika, pravo u moje uvo: "MOŽETE LI DA ISKLJUČITE DRUGI TELEVIZOR I POJAČATE OVAJ DO DASKE?"

Zlatokosa Krankenschwester to i učini. U ovom trenutku, više čujem Herr Vučića nego samu sebe, no stariji Herr je otišao i Krankenschwester me je primetila.

Obraća mi se sa "mici", ili - kako bi vama bilo lakše da ovo čitate - Mitzi. To što nisam Katze, to što nisam mala, to njoj nije bitno.

"Dobro veče, Mitzi."

"Dobro veče. Moja Frau Doktor Ta-i-ta nije tu, a ja fluoksetina imam samo za sutra. Potreban mi je fluoksetin i za nedelju i ponedeljak, može li neka druga Frau Doktor da mi napiše recept?

Ona me gleda, zbunjeno. Ne pita me za lične podatke. Par penzionera se okrenilo kad sam rekla "fluoksetin".

Onda joj se oglasi telefonski aparat. Osoba sa druge strane takođe želi da zna kad će raditi Frau Doktor Ta-i-ta, te njena koleginica koja je - izgleda - uzela Winterurlaub. U nekom trenutku, ja nisam sicher sa kojom od nas Krankenschwester priča.

Najzad, ona prekida poziv.

Vučić, Mici, fluoksetin i narodne mase - pismo štovanom Franzu

"Mitzi, žao mi je, ali nama je pao sistem i ne možemo da ti pomognemo. Obrati se svojoj Frau Doktor kad bude sledeći put radila - Montag, Nachmittag.

"Štovana Krankenschwester, ja sam još uvek u prvim nedeljama terapije. Ako propustim dve tabletten, medicinarija neće biti efektna, a potrebna mi je. Und, imam simptome stomačne influence, želim da budem sigurna da nije apendicitis, jer me je boleo Bauch na mestima gde bi to mogao da bude Problem."

"Mitzi, onda možete da se javite dežurnoj Frau Doktor morgen, am Samstag. Pomoći će vam da dobijete svoj...fl...fl...i ...proverite te vaše simptome."

Stariji gospodin se ponovo oglašava, i ponovo me prekida. "Tišina, da čujem Herr Vučića!"

Ne okrećem se njemu i ponovo se obraćam Krankenschwester.

"Klar, Krankenschwester, doći ću Morgen. No, postoji još nešto što bih htela da kažem vama - i svima prisutnima pre nego što odem nach Haus."

"Šta bi to bilo, Mitzi?"

"Klinik ne bi smela da puta političku propagandu najglasnije moguće, ni sad, ni bilo kad. A svi vi što sedite hier - svojom opsesijom ličnostima uništili ste našu mladost barem nekoliko puta. Političke lidere ne treba da obožavamo, nije vam ovo Titova Jugoslavija. Počnite da posmatrate politiku kroz dela, a ne kroz lik. Ako ništa drugo, učinite to zbog nas, mladih!"

Po završetku svog monologa, dižem ruke kao Martin Luther King. Ne znate ko je to, ali mislim da biste ga štovali. Jednostavno, smatram da se u jednoj respektabilnoj zemlji, Leute moraju ponašati drugačije. Umesto što se dive Herr Vučiću kad govori to što je pripremio, treba aktivno da učestvuju u životu, prođu kroz Evoluzion, rade na svojim manirima, poštuju zakon i da se ponašaju kulturno.

Polazim ka stepenicama. Iza mene, ista ona Frau koja mi se iscerila kad sam pitala za Krankenschwester, kroz zube promumla: "Uživalac droge!"

Takva je naša sredina, Franz. Nosim kožni kaput, prugaste Hosen, teturam se od stomačne influence i imam podočnjake - naravno da to znači da sam uživalac droge i da ću ugroziti sve oko sebe ako ne budem dobila tu strašnu supstancu po imenu fluoksetin. A ta influenca nije stvarna, već samo Phantasie. Sigurno buncam, kao i svi uživaoci droge.

Skrhana, odlazim kući, te pravo u zahod. Svojoj Mutti pričam šta se dogodilo. Ona, zaista progresivna Frau, spominje vas. Javljam se svojoj jüdische Freundin sa druge strane Ozeana, ona takođe spominje vas, ne znajući da vas je spomenula i moja Mutti. I tako se reših da vam napišem pismo.

Ono što morate da znate pre nego što mi nestane mesta na papiru za dieses Brief, Franz, je da nisam simpatizer nijedne političke partije. Moja uverenja idu isuviše, što bi jedna Musikgruppe iz Ujedinjene Nemačke - da, to će se desiti jednog dana - rekla, "links, zwo, drei, vier, links!" Nijedna opcija ne nudi ono u šta ja verujem, ali istovremeno, nemam ništa protiv Leute u politici, dokle god nisu na potpuno suprotnoj strani od mene - od takvih mi, da se izrazim, srce zebe i smatram da ugrožavaju tuđe slobode.

Moj problem je Volk, koji stalno traži izgovore za sve, čeka da drugi promene nešto, ali tako da oni sami ne moraju da urade ama baš ništa.

Srdačno,

Iva
Belgrad, Serbien
ZUKUNFT

Zu Risiken und Nebenwirkungen lesen Sie die Packungsbeilage und fragen Sie Ihren Arzt oder Apotheker.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.