Gunđam po kućama!

Gunđam po kućama!

Botanička bašta veruje u tebe

"Diskriminativna, nekulturna hvalisavka!" promrljao je i zatvorio laptop. Obližnje ogledalo je učinilo da sve to deluje kao da je to rekao o samom sebi. Sledeća rečenica je, ipak, uklonila sve sumnje. "Zašto se stalno hvali, neprekidno? Ljudi to ne mogu da priušte...mislim, vidi mene! Vidi me!"

Posle besane noći, misli o smrti se uvek promole kroz one druge. Kako bi bilo najbolje planirati sopstveni odlazak, kako se ništa što si stvorio ne bi izgubilo ili bilo predato vatri. Kako bi smrt ijednog roditelja mogla da bude deveti krug pakla, jer hitna pomoć ne dolazi po stare ljude. Posle besane noći, ljudi poput Nasije S. su još iritantniji nego inače.

Bilo je teško verovati da je neko poput Nasije živeo u jednoj od Darkovih omiljenih zemalja, gde sija sunce, ljudi su dobri i tako to. Ponekad je bilo teško verovati i da je Nasia stvarna - sredovečna i poprilično dobrostojeća sredovečna žena bez dece, sa poslom u politici i konstantno na putovanjima, sa geslom "Evropa je moje igralište". Sve priče koje je pričala izgledale su kao nešto što se dešava samo junacima u romanima. Ništa od toga nije delovalo kao stvarni život. To jednostavno nije odgovaralo opisu nekoga ko po ceo dan visi na internet forumima.

Elem, takve ljude nije bilo moguće voleti. I to čak nije ni imalo veze sa podrazumevanim novcem i putovanjima. Kod Nasije, empatija je konstantno bila na nuli, pogotovo kad bi u pitanju bio neko poput njega - sa kratkom i turbulentnom istorijom zabeleženom u medicinskom dosijeu gde je prvo slovo bilo F. F kao foliranje. F kao nešto ti fali.

Uzdahnuo je i pogledao ka kalendaru. Bio je petak, krajem aprila, neuobičajeno topao dan koji je trebalo da provede radeći nešto pametno. Poslednje što mu je trebalo bio je još jedan pregled, pa još odložen. Već je bio kod lekara i sve što se tamo desilo bilo je saznanje da je nepoznati poziv od juče uputila medicinska sestra koja je htela da mu kaže da je pregled odložen. Ona se iskezila i rekla nešto poput "Dušo, treba uvek da podigneš slušalicu, znao ti ko zove ili ne." Dodala je i kako je klub dole otvoren. Odbio je da ode tamo, bilo je pretoplo u prizemlju, u podrumu je sigurno bilo još gore.

Usput je video golubove kako jedu bljuvanjak na ogradi Botaničke bašte. Trideset metara dalje, naleteo je na grafit - "Botanička bašta veruje u tebe." To je bilo...drugačije.

"Neko veruje u mene, ili...kako već." pomislio je i zgrabio stari džepni fotoaparat kako bi uslikao natpis. U tom malom sokoćalu, povezanom gumicom za tegle, bila je memorijska kartica puna sličnih sitnica, koje je beležio svojim radoznalim okom, po celom gradu. Ova je bila jedna od najsmešnijih do sada. Dovoljno da učini dan lepšim, makar dok izvori iritacije, poput upornih negativnih misli i samog Nasijinog postojanja opet provire ispod tepiha.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Reklamiranje putem komentara, napadi na žene, društvene, seksualne i rodne manjine, kao i bezglavo pljuvanje biće obrisani bez objašnjenja.